Miha - Sampdorija uvek odskočna daska

Nekako priča o Siniši Mihajloviću ne može da prođe bez Sampdorije. U teškim trenucima karijere je kupovao kartu za velike stvari baš na "Marasiju" i to u klubu koji mu je slomio srce u Sofiji. Iako je tada savladao svojom čuvenom "kiflom" Paljuku, Dorijani su dobili Zvezdu koja nije mogla da igra na "Marakani" i otišli na Vembli u poraz od Barselone u najvećoj utakmici klupske istorije.

Mihajlović tada nije mogao ni da pretpostavi da će zaigrati za klub iz najveće italijanske luke.

Naime, pole izbijanja rata u Jugoslaviji, kada mu je srušena kuća u rodnom Borovu, Siniša Mihajlović se kao i svi najbolji igrači sa ruševina zajedničke države uputio u najjaču ligu na svetu. Srbin je potpisao za Romu gde ga je čekao na klupi Vujadin Boškov koji će obeležiti deo njegove karijere.

Dve godine i priče da se sporečkao sa legendarnim zemljakom su kako sam kaže najgore u njegovoj karijeri.

Razlozi?

Nije to bio Mihajlović iz Zvezde, nedostajala mu je volja i šansa, i kada je igrao videlo se da je daleko od forme. Uz to, sa sredine terena gde je žario i palio Evropom, prekomandovan je na mesto levog beka kako bi povremeno dobijao šansu.

U to vreme, u Italiji je važilo pravilo tri stranca, Hesler i Aldair su bili neprikosnoveni, a i posle suspenzije Kaniđe zbog upotrebe opijata, Abel Balbo je bio treći stranac.

Mihajlović je Romi učinio veliku uslugu, ubedio je Boškova da pruži šansu Frančesku Totiju, ostalo je istorija. Nije da mu se ovaj baš odužio kada nije došao na njegov oproštaj u Novom Sadu, ali to je druga priča.

U dve godine u Romi sakupio je blizu 60 mečeva, dao je gol u 29 utakmica u prvoj godini, i to Dortmundu u Kupu UEFA. Ali, rezultati subili razočaravajući, rođeni Rimljanin Karlo Macone je seo na klupu "Vučice",a Mihina situacija je bila još lošija. Pojačanje, preračunato u današnji novac od oko šest miliona dolara je bio deo sivila ekipe koja je završila kao sedma, i ponovo se nije domogla Evrope.

I pojas za spasavanje bacila mu je Sampdorija. Naime, oni su u to vreme imali jači tim od Rome, Eriksen je osvojio kup, bili su treći na tabeli, zajedno sa Mihajlovićem stigli su Zenga i Feri iz Intera, kao deo paketa koji je Paljuku odveo u Inter. Mihajlovića će u Liguriji sačekati bivši saigrač Vladimir Jugović, ali i Manćini, Ronaldo, veteran Gulit, od stranaca je tu bio i Dejvid Plat. On je u stvari tu prvu sezonu odigrao kao pozajmljeni igrač, i mada je tim završio izvan evro-kupova, predsednik Mantovani je otkupio njegov ugovor od Rimljana.

Usledila je najbolja sezona, ne za klub, već za Mihu koji je igrao standardno, Karembe i Sedorf su bili ostala dva stranca, pa je Srbin igrao standardno. Te godine će ga Šveđanin preseliti na mesto libera i presudno uticati na njegovu karijeru. Te poslednje godine Mihajlović je u Đenovi sa klubom uz tri gola, stigao do šestog mesta i Kupa UEFA, da bi sledeće godine ambiciozni Kranjoti počeo da pravi drim tim, pa je Eriksen doveo Mihajlovića u Lacio.

Ali, period u Sampdoriji ostaće u sećanju kao godine u kojima je Miha napravio veliki otklon od nevolja u Romi i pripremio trijumfalni povratak u grad u koji vode svi putevi, ali obučen u boje najvećeg rivala "Vučice".

Pošto nije uspeo da odvede Srbiju na Mundijal u Brazilu, Mihajlović nije želeo da ostane na klupi, spremao se odlazak ljudi koji su ga doveli na kormilo "Orlova" pa je prihvatio posao u Sampdoriji. Vratio se kao trener, zamenio Delija Rosija i napravio veliki pomak. Dobio je novi ugovor od predsednika Ferera koji je u leto 2014. kupio klub od porodice Garili. "Vipereta" kako zovu ovog živopisnog rimskog filmskog producenta je ubedio Mihu kome je zbog tajminga izmakao posao karijere u Juventusu. Naredne godine sjajno je startovao, afirmisao dosta igrača, Dorijani su završili kao sedmi i stigli do kvalifikacija za LE. Mihajlović se pismom oprostio od Sampdorije koja mu je ponovo otvorila vrata velike scene, prihvatio je ponudu Milana.

Ostalo znate, nije uspeo da ostavi trag, ali je spasio Bolonju, uvek u Sampu vidi drugu kuću, dobio je i najveću životnu bitku, a svaki duel sa Đenovljanima izaziva prijatne emocije kod srpskog trenera.

Oba tima su na bezbednoj udaljenosti od opasne zone, što skida pritisak, mada treba stići do kraja do kote 40 koja je po tradiciji matematički opstanak. To neće biti problem, a za Bolonju je prava mera jer vlasnik Saputo i pored silnih obećanja nije uložio novac u pojačanja pa je sredina tabele najviše čemu može da se nada. Kanađane je kao i ceo sve pogodila pandemija, pa je i razumljivo što su štedeli.

Kakav je Mihin rekord protiv Sampdorije?

On je svoje ekipe vodio 12 puta protiv bivšeg kluba, radi se o periodima kada je bio u Kataniji, Fiorentini, Bolonji, Milanu i sada ponovo među Felsineima i ima odličan skor.

Naime, on je šest pobeda ostvario kada je Samp bio na suprotnoj strani, dakle polovinu mečeva je dobio, ima četiri remija i samo dva poraza. Od kada je na klupi Bolonje nasledio Pipa Inzagija, on je dobio sve četiri utakmice protiv bivšeg kluba.

To mu svakako daje pravo da se nada pobedi i za vikend, i iskupljenu nakon poraza od Napolija i Kaljarija na strani, posle pobede protiv Lacija. Đenovljani su bez pobede četiri utakmice u prvenstvu, ali kako rekosmo, nema nekog veliko pritiska.