Milan - Od Crvene zvezde do Liverpula!

Kada se pomenu dueli Milana i Liverpula, mnogo se više priča o porazu 2005. nego o pobedi u Atini, dve godine kasnije. Razumljivo, jer finale u Istanbulu je ušlo u mitove, a po priznanjima igrača Milana, oni su i nakon tog velikog trijumfa ostali neutešni zbog poraza dve godine ranije. 

Ta sezona počela je kaznom od osam bodova zbog "Kalćopolija", Milan je skliznuo na četvrto mesto, pa je morao u kvalifikacije za Ligu šampiona, pravo sa plaže došli su na meč sa Crvenom zvezdom, bilo je to onog istog leta kada je Italija u Nemačkoj postala prvak sveta. Iako su se pribojavali srpskog šampiona, Inzagi je rešio meč na "San Siru", a dve nedelje kasnije su "Rosoneri" imali već par nedelja treninga u nogama i lako se plasirali u grupnu fazu.

Ali, čitava jesen je bila traljava, platili su pravi nedostatak priprema, posle tri startne pobede u septembru, do sredine novembra su dobili još jednom i bili na 15. mestu na tabeli. Tek u drugom delu sezone su se stabilizovali, krenuli u seriju trijumfa čitavog proleća izgubili su jedino "Madoninu" i poslednja dva meča od Udinezea i Ređine, ali tada već nije bilo bitno jer su več osvojili četvrto mesto.

Ali, premija je bila Liga šampiona.

Verovalo se da imaju lak žreb, Lil, Aek, Anderleht, tri pobede i remi u Francuskoj u prva dva četiri kola, a onda porazi u Atini i od Lila, ipak, završili su kao prvi. Usledila je čuvena osmina finala protiv Seltika, u Glazgovu je bilo 0:0, u revanšu su se Škoti branili, imali šansu da pobede, na kraju je "San Siro" odahnuo kada je Kaka u produžetku doneo trijumf. I protiv Bajerna je bilo briga jer su Nemci u Minhen odneli 2:2, dva puta je Milan vodio, dva puta su se Bavarci vraćali.

Ali taj Milan sa Pirlom kao komandantom, kome su leđa "telohranitelji" u takozvanoj "božićnoj jelci" bili Gatuzo i Ambrozini, sa Kakom i Sedorfom kao "fantazistima" iza Inzagija bio je prejak u Minhenu. Za četiri minuta su Sedorf i Super Pipo razrešili dileme u prvom delu, pa je sledilo polufinale sa Junajtedom.

Prvi meč je bio jedan od najspektakularnijih u novijoj istoriji Lige šampiona. Englezi su slavili sa 3:2, dva gola Kake, jedan fantastičan kada je promešao Ser Aleksovu odbranu kao kulu od karata. Ali heroj je bio Runi, takođe sa dva gola, mučio je Nestu i na kraju lepoticom u nadoknadi doneo minimalnu prednost "Đavolima".

A onda kada se očekivala slična neizvesnost, Milan je odigrao utakmicu sezone. Rasturili su engleskog prvaka Kaka i Sedorf su šokirali Mančester Junajted, Alberto Đilardino ih dotukao i tako je trasiran put u finale.

Tamo ih je čekao Liverpul, imao je Milan i sreće, vratilo se malo i za Istanbul, ali bili su bolja ekipa. Inzagi je dao dva gola, jedan posle srećnog odbitka Pirlo je šutirao, lopta pogodila Super Pipa, zatim je dao još jedan go, i iako je Kajt pripretio, preokreta nije bilo. Kako je počeo protiv Zvezde, Filipo Inzagi je završio na OAKI, drugi put u istoriji u glavnom gradu Grčke, Milan je postao prvak Evrope. Njihova sedma i poslednja titula šampiona Starog Kontinenta, nekako najmanje očekivana, od tada je praktično počela vladavina Engleza i Španaca, konkretno Barselone...

Ali, sada je Milan svetlosnim godinama, iako se posle sedam sezona vratio u Ligu šampiona, od takvih ostvarenja i njihova jedina šansa protiv Redsa je tim koji će izvesti Klop jer Liverpulu meč ne znači ništa. Ali o tome više u našem tekstu o projekcijama, kombinacijama poslednjeg kola Lige šampiona.