Mojesu prija Everton!

Dejvid Mojes svakako može da se "pohvali" da je radio najteži trenerski posao na svetu. I sada više od deceniju kasnije, posle svega što se dešava Mančester Junajtedu, jasno je da je Ser Aleksa na neki način nemoguće zameniti.

Zbog toga je izbor samog odlazećeg menadžera 2013. bio čudan, ne najbolji, ali, mislilo se najsigurniji. Mojes je pravio odlične stvari sa Evertonom, ali to što je dobio šansu karijere ispostaviće se bilo je medveđa uslugua zemljaka. Nije da pre toga Fergi nije pokušao tokom poslednje godine da regrutuje Pepa Gvardiolu koji je uzeo godinu odmora posle Barselone, ali taj sastanak u Njujorku se završio bez rezultata, uz primedbu Katalonca kasnije da nije dobro razumeo engleski, ili bolje da kažemo Fergusonov škotski. Pričalo se i o Murinju koji je odrađivao poslednju sezonu u Realu i manje više se znalo da odlazi, ali eto, na kraju je "izabrani" bio Mojes.

Postoji i jedna drugačija priča od one koju pričaju Glejzeri, da to nije bio samo Ser Aleksov izbor. Naime, prema toj teoriji, gazde su, kao i odlazeći menadžer bile svesne da sledi stvaranje novog tima, da su potrebna ogromna ulaganja i da treba tražiti menadžera koji će biti sposoban da radi sa manjim budžetom. I upravo su vođeni Mojesovim uspehom sa "Karamelama" gde je maksimizovao rezultate uz, za PL minimalna ulaganja dovelo do iznenađujuće odluke.

Postojala je neka nada da će to biti praktično "refresh" 1986. godine kada je Ferguson preuzeo klub i doveo ga do vrha. Samo, taj polaz je bio pogrešan u premisama. Pritisak sredinom osamdesetih nije postojao, niti globalni svet i potera za fudbalskim profitom. Postoji jedna možda ilustrativna stvar sa prvih Mojesovih priprema u novom klubu. U pitanju je bila turneja po Aziji, novi menadžer je izveo igrače na trening u jedan park, što je običavao da radi sa Evertonom na turnejama, za pet minuta stvorila se gomila ljudi koja je jurila fudbalere za autogram i lako probila prsten obezbeđenja, pa je čitava stvar delovala nadrealno, a tim je nekako uspeo da uđe u autobus i pobegne ka hotelu.

Na nesreću po Mojesa, otišao je i direktor Dejvid Džil, ako se može reći da novi menadžer nije dorastao zadatku, za novog čoveka na mestu operativca Eda Vudvorda to je konstatacija od koje se polazi. Tokom inicijelnog leta bili su komični pokušaji "Đavola" da se pojačaju, Vudvord je pregovorima pristupao sa potpuno nefudbalskih pozicija, a mete poput Bejla, Fabregasa, Ronalda, Tijaga Alkantare, Modrića, pa čak i kapitena Evertona Lejtona Bejnsa su otpadale jedna za drugom. Na kraju je Mojes poslednjeg dana prelaznog roka završio sa svojim pulenom Felainijem, koga je mogao da dobije jeftinije da je tokom leta bila aktivirana klauzula o otkupu Belgijanca od "Karamela". To je samo pokazalo da je Felaini panična kupovina, pa čak možda i neželjena, da se na neki način pokriju brljotine prelaznog roka.

Ferguson je ostao u klubu, kao direktor i ambasador, samo javna je tajna da se nije pitao ništa i da je Vudvord praktično presekao sve njegove veze sa sportskim sektorom. Verbalna podrška nasledniku nije puno značila jer su stvari baš brzo krenule nizbrdo. Osvojen je Komjuniti Šild protiv drugoligaša Vigana, a iluzije posle otvaranja PL i lake pobede nad Svonsijem su brzo razbijene. Naime, porazi u derbiju grada od Sitija, kao i neuspeh kod kuće protiv Vest Bromvič Albiona (tri poraza u prvih šest mečeva) su predstavljali najgori start kluba od 1989. godine. Posle solidnog oktobra, usledila je nova loša serija, početkom decembra su izgubljena dva uzastopna meča kod kuće, Everton i Njukasl su slavili sa identičnih 1:0. I, iako je ekipa odgovorila sa četiri pobede, pritisak je porastao. Kada je Svonsi nokautirao "Đavole" u FA Kupu i kada su se "Teatrom Snova" tokom zime prošetali najveći rivali, Siti i Liverpul, bilo je jasno da Mojes neće potrajati. Navijači nisu imali više strpljenja, pojavili su se transparenti sa porukom da je Mojes pogrešam izbor. I onda 20. aprila, posle poraza od svog Evertona po drugi put u sezoni, postalo je jasno da prvi put od sredine devedesetih Junajted neće igrati Ligu šampiona. Tome je prethodila i eliminacija od Bajerna u četvrtfinalu LŠ. Mojes je smenjen dva dana nakon poraza na "Gudison Parku", a Rajan Gigs je seo na klupu do kraja sezone. Velšanin je imao 40 godina, bio u statusu igrača-menadžera, osvojio je tek sedam bodova do kraja. Manečster Junajted je na kraju bio sedmi, bez Evrope prvi put od 1981. godine (ne računamo eru posle Hejsela, odnosno suspenzije).

Mojes je inače po dolasku doveo svoj stručni štab, pa su Filan, Mulenštajn i Erik Stil Fergijevi pomoćnici napustili klub. Stigao je Fil Nevil koji je trebalo da bude spona između Fergijevog i Mojesovog Junajteda, a pomenuti Gigs je takođe, iako još igrač, dobio i status člana trenerskog tima.

Sam Mojes je kasnije pričao da je klima bila potpuno drugačija od one koju je očekivao, da je sve krenulo naopako od prelaznog roka. Ono što nije otkrio je loša situacija u svlačionici, igrači su bili praktično potrošeni, Fergijeva titula na oproštaju je u stvari bila "Last Dance", sve posle toga je bila nesposobnost kluba da prihvati da je vreme većini igrača isteklo. Pričalo se kasnije da senatori nisu respektovali Mojesa, da ih nije uverio da je sposoban za skok od Evertona ka jednom od najvećih klubova na svetu.

Mojes je već sledeće godine završio u Baskiji i to na preporuku Sitijevog direktora, Barsine legende Ćikija Begristajna koji je imao veliki uticaj u Sosijedadu u kome je počeo karijeru. Došao je u novembru umesto Arasatea, potrajao godinu dana, ali je smenjen nakon slabog starta svoje prve "full" sezone na "Anoeti".

Sa Sanderlendom je ispao iz lige u svojoj prvoj sezoni, pa je podneo ostavku, dok je u Vest Hemu uspeo da izvuče "Čekićare" iz zone ispadanja. Ali je posle samo šest meseci otišao, sa bi se vratio godinu dana kasnije i ostao pet sezona. Tu je vratio trenerske kredencijale, igrao polufinale LE i osvojio LK. Na kraju je otišao prošlog leta iz Vest Hema, odbio tokom poslednje sezone da produži ugovor.

Ipak, najviše mu prija Everton, krug je zatvorio u januaru, zamenio Šona Dajša. I "Karamele" su ponovo ukusne. Naime, u prethodnih pet nedelja, Everton je posle poraza od Vile na Škotovom debiju, tukao Totenhem, Brajton, Lester i Palas, remizirao u odloženom "Mersisajdu" sa komšijama iz Liverpula. I ova sezona u kojoj pred prolećnu završnicu imaju već +13 u odnosu na liniju ispadanja deluje bajkovito. Jer, podsetićemo vas da je Everton prethodnih godina bio na 16. mestu, pa 17. i prošle godine 15. poziciji. Nisu ispali, jedino jer su bili nešto manje loši od uglavnom očajnih timova koji ulaze iz Čempionšipa. Sada imaju vremena da već počnu da prave tim za sledeću sezonu, a Mojes je garancija kontinuiteta, potpisao je ugovor do kraja sezone 2026-27.

Pogled na tabelu je komičan, ako niste navijač Junajteda. Everton pred vikend meč protiv "Đavola" ima bod više, dali su samo gol manje. jeste Junajted u seriji pobeda nad "Karamelama" od dve i po godine, samo to ne znači ništa. Kako igraju, kako deluju pod Amorimom, čini se da je Ten Hagov tim više pokazivao, iako to ne tumačite kao pohvalu Holanđanina. I menadžeri koji su došli posle Mojesa u ovih 11 godina, imena sa mnogo više trofeja, iskustva u velikom klubu nisu uspeli da uskoče u Ser Aleksov kaput.

Što se tiče ostalih mečeva, derbi je naravno između Sitija i Liverpula. Redsi nisu uspeli da u sredu dobiju Vilu u Birmingemu, pa sadai imaju +8 u odnosu na Arsenal, ali i meč manje. “Guneri” su veliki favoriti protiv Vest Hema, a Arteta očekuje uslugu od čoveka koji ga je ohrabrio da postane trener i bio mu mentor, Pepa Gvardiole. Siti je eliminisan iz LŠ, ostaje im samo FA kup i naravno da obezbede četvrto mesto i plasman u LŠ naredne sezone. Kako igraju, ni to neće biti baš lako…