Monpelje - Stari dužnik Parižana

Kada se pomene Monpelje svi će se setiti njihovog neverovatnog uspeha iz 2012. kada su šokirali PSŽ sa Pastoreom, Motom, Menezom, Aleksom. To je godina pre dolaska Ibrahimovića i Tijaga Silve, tokom zimske pauze Kumbuarea je zamenio Karleto Anćeloti i izgubio titulu. Baš tako, promena radi promene nije dala rezultat, a u svojoj autobiografiji, slavni trener je rekao da je očekivao da ga smene zbog izgubljene trke sa Monpeljeom.

Klub iz Ositanije predvođen "ludim" predsednikom Gijem Nikolinom nije bio ni u mislima vodećim klubovima pred sezonu. Doveli su tokom leta Kamerunca Bedimoa iz Lensa i Hiltona iz Marseja i to kao slobodnog igrača, on će do 42. godine kasnije nastupati za klub i postati legenda. Na klupi je bio Rene Žirar koji je radio kao selektor mlade reprezentacije pre dolaska u Monpelje. Na klupi je bio već dve godine i to je važilo za najveći kvalitet tima, dugo su na okupu i važili su za uigranu ekipu.

Ali, da osvoje titulu? Da je neko to prognozirao pre prvenstva, odveli bi ga kod lekara.

Žirar, inače kao fudbaler klupska legenda Bordoa i čovek koji nije uspevao da se izbori za mesto u Platinijevoj reprezentativnoj generaciji, na raspolaganju je imao Olivijea Žirua koji je te godine bio najbolji strelac tima sa 21 golom u prvenstvu, ali i niz solidnih klupskih igrača, Stambulija, napadače Utaku i Kamaru, marokanskog reprezentativca Belhandu, Čileanca Estradu i naravno Remija Kabelju koji je eksplodirao tih sezona. Startovali su sa tri pobede, tukli Okser, Lil i Ren, ali ih je Lion supustio na zemlju. Upravo tada su svi pomislili da će tim početi da pada, no Sulejman Kamara je već sledeće nedelje srušio Nicu. Drugi poraz doživeli su u osmog kolu, Gameiro i Pastore su ih preslišali kod kuće i tada su pali na četvrto mesto.

Ko bi rekao da će to biti najslabija pozicija na kojoj su se našli u pomenutoj sezoni.

Usledila je furiozna završnica jeseni, šest pobeda u osam mečeva, na pauzu su otišli porazom od zaboravljenog Evijana. PSŽ koji je imao prednost, smenio je Kumbuarea. Pucali su sami sebi u nogu. U januaru je krenula nova serija Žirarove ekipe, koja je preuzela čelo tabele.

Poslednja nedelja je bila dramatična, duel između Oksera i Monpeljea je prekidan, žestoki okršaji domaćih navijača i policije su čak doveli nastavak meča u pitanje. Naime, Okser je ispadao iz lige te sezone, pristalice su zasipale na popularnoj „Kutiji šibica“ policiju i teren, jajima, teniskim lopticama, rolnama papira. Meč je uz tri prekida trajao 4 minut duže nego meč u kome je PSŽ dobio Lorijen.

„To je bila najduža noć u mom životu“, seća se Rene Žiru trener šampiona.

Džon Utaka je vratio klub u igru, gubili su, za titulu im je bio potreban bod. Uspeli su posle napetog meča ne samo da su postigli izjednačujući gol, već i okrenuli, Utaka je dao još jedan pogodak. Onda je grad eksplodirao. Slavillo se dva dana bez prestanka, kontroverzni predsednik Luj Nikolin je napravio „čirokanu“ i ofarbao je u broje kluba. Ovaj biznismen je predsednik Monpeljea od osnivanja 1974. Entuzijasta sa mnogo novca je uz fudbalski, finansirao i košarkaški, ragbi i rukometni klub. U svojim ranim godinama dovodili su poznate igrače, Valderama, Kantona i sam Rože Mila su igrali za klub Monpelje. Osvojili su Kup 1990, u finalu su savladali Rasing Matru, za koju je igrao Žiola. Presudili su produžeci, Loran Blan je dao jedan od golova. Dve godine kasnije je u vitrinama završio i Liga kup, savladali su Anže. 

Ali je Nikolin video da ne može novcem da parira Marseju, kasnije i Pari Sen Žermenu, pa je insistirao na fudbalskoj školi.

Baš igrači iz akademije, Junes Belhanda, Remi Kabelja i Benjamin Stambuli su posle omladinskog kupa prešli u prvi tim, kao i Žorden, Janga-Mbiva i Žamel Saihi. Međutim, ključ je bilo rekordno pojačanje Olivije Žiru.

Kada kažemo rekordno, možda ćete se smejati, ali sadašnji napadač Čelsija, tada klinac je plaće 1.7 miliona evra, Turu 2010. godine. Pričalo se da ima i najveću platu u klubu oko milion godišnje. Budžet Monpeljea bio je u šampionskoj godini 29 miliona evra, PSŽ je samo Pastorea iz Palerma platio 37 miliona.

Posle titule Žiru je otišao u PL, klub je bio deveti u prvenstvu, nije prošao grupnu fazu LŠ. Još par godina kampovali su na krilima velikog uspeha u gornjem domu, a onda je krenuo pad. Uglavnom su bili na ivici opasne zone, mada je generacija Le Taleksa i Delora završila kao šesta, pre četiri sezone i par godina bila tu oko mesta koja vode u Evropu.

Ove godine je Monpelje očekivao više, došli su Kujate, Lekomt, sjajni Kazri iz Sent Etjena kao slobodan igrač, utrošeno je desetak miliona u pojačanja. To je nadoknađeno prodajom par igrača u Bundesligu, i to ove zime, golman Omlin je pre nekoliko dana otišao u Gladbah kao zamena za zemljaka, takođe Švajcarca Zomera, koji se preselio u Bajern i brani umesto povređenog Nojera. Monpelje je dobio tri od prvih pet mečeva, ali je od početka oktobra u crnom mesecu izgubio šest utakmica u nizu, i posle Mundijala gube redom, pa su sada blizu zone ispadanja.

Doduše prekinuli su loš niz za vikend, pobedom u Okseru, ali teško da mogu da odole šampionu.

Od ostalih mečeva sredinom nedelje, Monako bi trebalo da pobedi Okser bez primljenog gola (gosti su baš loši u napadu), Nant i Marsej ne bi trebalo na Atlantiku da budu efikasni, gosti sa juga su bliži pobedi. Pre bismo probali pobedu Liona nad Brestom, nego Lil protiv Klermona...