Najčudniji KAN ikad - "Seča" favorita i selektora, najezda egzotičnih selekcija i "drugi život" za domaćina!

U Obali Slonovače je u toku 34. izdanje Afričkog kupa nacija, takmičenja koje na svake dve godine u ovo doba izaziva veliku pažnju kod ljubitelja fudbala. Oni zanesenjaci imaju priliku da uživaju u egzotičnim utakmicama, a oni koji su privrženiji klupskom fudbalu strepe da li će se neka zvezda povrediti i dovesti u problem ekipu za koju navijaju.

Sve ovo smo imali prilike da vidimo tokom grupne faze, koja je završena u sredu uveče i koja nam je donela i više nego egzotičan fudbal, pravu „seču“ favorita i povredu ponajboljeg igrača sveta Mohameda Salaha, koji bi mogao da se pojavi ponovo u polufinalu, ukoliko se njegov Egipat tamo plasira.

Favoriti su pre početka turnira bili jasno postavljeni – Maroko i Senegal u prvom redu kao najjače ekipe u Africi prema svim parametrima. Treći favorit je bila Obala Slonovače, domaćin i selekcija popunjena ozbiljnim fudbalskim imenima, a četvrti favorit turnira bila je Nigerija. Takozvani favoriti iz drugog plana bili su Egipat, Alžir, Kamerun, Tunis i Gana, tradicionalne afričke sile i česti učesnici Mundijala.

Ali papir je papir, a teren je nešto sasvim drugo, pa smo za tri kola grupne faze videli razne senzacije, što je dovelo do potpuno drugačijeg kostura za nokaut fazu, od onog koji se očekivao i koji je, pre svih, Obala Slonovače "krojila prema svojoj meri".

Elem, parovi osmine finala su sledeći, u gornjoj polovini žreba: Nigerija – Kamerun, Angola – Namibija, Zelenortska Ostrva – Mauritanija i Maroko – Južna Afrika.

U donjoj polovini žreba igraju: Mali - Burkina Faso, Senegal - Obala Slonovače, Egipat - DR Kongo i Ekvatorijalna Gvineja - Gvineja.

Dakle, ništa nije onako kako smo zamišljali u najavi turnira, pa ćemo već u prvoj nokaut rundi imati dva afrička „klasika“ između Nigerije i Kameruna, te Senegala i Obale Slonovače.

Obala Slonovače ni sama ne zna kako se dokopala osmine finala. Krenula je pobedom protiv Gvineje Bisao, pa izgubila derbi od Nigerije sa 1:0 i onda debakl protiv Ekvatorijalne Gvineje i poraz od 4:0 koji je toliko „uzdrmao temelje“ u ovoj zemlji da je selektor Žan-Luj Gase momentalno smenjen, i to dok su „slonovi“ čekali rasplet u ostalim grupama da vide hoće li biti među četiri najbolje trećeplasirane selekcije i nastaviti takmičenje. Na kraju su nekako uspeli da prođu, ali Gaseu spasa nije bilo, pa će ekipu protiv Senegala voditi Emers Faje. Gase je još pre početka takmičenja naljutio naciju odlukom da sa spiska precrta Vilferda Zahu, smatrajući da ima boljih od njega, pa posle svega što se desilo ovo nije nikakvo iznenađenje, ali jeste frapantna situacija da se selektor menja dok traje turnir. Ali i to vam je Afrika...

Niko u Obali Slonovače nije planirao da osminu finala igra protiv aktuelnog šampiona Afrike i jedine ekipe koja je u prvoj fazi osvojila svih devet bodova. Nisu domaćini računali da se na ovom turniru pomeraju sa velelepnog novog stadiona u Abidžanu, koji prima 60.000 gledalaca, ali sada će morati da krenu put glavnog grada Jamusokra i tamo probaju da naprave čudo, jer bi ono zaista trebalo da se desi pa da ovaj poljuljani tim eliminiše Senegal.

Ali, ne bi bilo prvi put na velikim turnirima da neka kvalietna ekipa „vaskrsne“ posle provlačenja kroz grupu, a da neki favorit podbaci. Sada se igre iz grupe više ne računaju, sve staje u jedan meč, a domaća reprezentacija je neočekivano dobila još jedan život i daće sve od sebe da ga ne baci u vodu tek tako.

Zbog prolaska dalje, Obala Slonovače ipak ne može da se okarakteriše kao najveće razočaranje, jer je dobila još jednu šansu da uradi nešto veliko na turniru, ali tu priliku neće imati Gana, Tunis i Alžir, tri bitna faktora ovog kontinetna, koji su doživeli totalni debakl. Gana i Alžir nisu izašli iz grupe ni pre dve godine na turniru u Kamerunu.

Gana je uzela samo dva boda u konkurenciji Zelenortskih Ostrva, Egipta i Mozambika i bila je jedna od one dve najslabije trećeplasirane reprezentacije koje su ispale, Tunis je takođe osvojio samo dva boda i bio poslednji u grupi sa Malijem, Južnom Afrikom i Namibijom, dok je Alžir sa dva boda bio poslednji u grupi sa Angolom, Burkinom Faso i Mauritanijom.

Naravno, ove debakle su poslom platili selektori Gane i Alžira, Kris Hjuton i Đamel Belmadi.

Hjuton je napravio pravi haos u Gani, nije se znalo ko šta radi u njegovoj ekipi, jednog Injakija Vilijamsa je uglavnom držao na klupi, a ovaj je stigao da posle ispadanja sa KAN-a odleti privatnim avionom u Bilbao i da tamo bude ključni faktor u pobedi Atletika protiv Barselone u četvrtfinalu Kupa Kralja.

Videli smo u prvoj fazi i nekoliko fantastičnih egzotičnih ekipa, koje su iz trećeg plana napravile ogromne rezultate.

Ekvatorijalna Gvineja je prikazala sjajan fudbal, predvođena Ensueom (34), koji je postigao pet golova na turniru, a u pitanju je igrač koji je nedavno nastupao za Tuzla siti u Bosni i Hercegovini.

Zelenortska Ostrva su suvereno osvojila grupu ispred Egipta i Gane, Mauritanija je napravila istorijski rezultat, Namibija takođe, Mali je kao i uvek dobar i videćemo da li je došlo vreme za neki ozbiljan iskorak...

Zanimljivost je i da su Egipat i DR Kongo prošli dalje sa po tri remija u svojim grupama, a baš oni će se međusobno sastati u osmini finala.

Glavno tek sledi, finale između Senegala i Maroka je nešto što bi svi neutralci želeli da vide i sasvim je realno, ali poučeni iskustvom iz prve faze, trebalo bi očekivati još šokova i neverovatnih rezultata. Sada Egipat postaje opasan, jer je to ekipa koja zna da igra na rezultat, treba obratiti pažnju i na Gvineju, koja ima neka baš ozbiljna imena u svom sastavu, poput Girasija i Moribe, a Kamerun još ništa nije pokazao i Nigeriji neće biti lako ukoliko Kamerunci konačno pronađu formu.

Prave borbe počinju od subote.