NEK Najmegen - fudbalska revolucija za prvi trofej u Krvavoj rupi?

U gradu koji retko dospeva na naslovne strane sportskih medija ove sezone nastaje priča koju više nije moguće ignorisati. Najmegen je mesto u kojem živi oko 160.000 stanovnika i sinonim je za levičarske, komunističke ideje u holandskom društvu. Život je miran i bez previše razonode, pa je fudbal jedna od ređih stvari zbog koje vas put može navesti u provinciju Helderland.

NEK Najmegen, klub sa dubokim radničkim korenima, nalazi se na trećem mestu Eredivizije i igraće finale Kupa Holandije. Za ekipu bez ijednog velikog trofeja u istoriji to nije samo uspeh, već trenutak koji može promeniti sudbinu čitavog kluba. Najmegen nije deo fudbalske aristokratije, nema infrastrukturu velikana, niti budžete koji pomeraju granice tržišta, ali ima identitet koji traje više od 125 godina. Još od 1900. godine, kada su ga osnovali radnici iz donjeg dela grada, klub je bio simbol drugačijeg puta, onog u kojem zajednica i upornost imaju veću vrednost od glamura.

Gofertstadion, poznat kao “Krvava rupa”, mesto je gde ovaj tim dobija dodatnu energiju, stadion koji su tokom 30-ih godina 20. veka ručno gradili nezaposleni građani danas je simbol otpora i zajedništva. Tribine su blizu terena, atmosfera je sirova i intenzivna, a protivnici često govore o osećaju konstantnog pritiska. Nakon što su navijači proteklog leta otkupili stadion, uprava kluba planira i naredni korak, proširenje stadiona na oko 20.000 mesta, što jasno govori da ambicije rastu zajedno sa rezultatima.

NEK nikada nije osvojio nijedan trofej, ne računajući one u drugoj ligi, iako je u čak osam navrata predstavljao holandski fudbal u Evropi. I ne samo to, tim iz Najmegena je do sada pet puta stizao do finala Kupa Holandije i upravo je to najbolnija tema svih navijača jer je svih pet izgubio.

Ajaks, Fejenord u dva navrata, Roda, čak i NAK, svi su oni slavili u finalima kroz četiri decenije, a ponajviše mrski rival NEK-a, Vitese koji je u međuvremenu i sam osvojio trofej u najmasovnijem holandskom fudbalskom takmičenju. Zato predstojeće finale nije samo još jedna utakmica, već i šansa da se istorija promeni i da klub konačno postane trofejan. U prošlosti, NEK je već pokazivao da može da se nosi sa velikima, stariji navijači i dalje pamte legendarni meč iz 1983. godine protiv Barselone, kada su kao drugoligaš vodili sa 2:0 protiv tima sa Dijegom Maradonom.

Taj duh danas je dobio novu dimenziju kroz rad trenera Dika Šrudera.

Inspirisan principima totalnog fudbala, Šruder je u Najmegenu stvorio tim u kojem pozicije nisu fiksne, već se konstantno menjaju. Formacija postoji samo na papiru, na terenu bekovi postaju krila, vezni igrači ulaze u završnicu, a napadači predvode agresivan presing. Cilj je jasan, brz povrat lopte i igra na protivničkoj polovini. Sa čak 16 različitih strelaca, NEC igra dinamično i direktno, ali iza svega stoji precizan sistem. Svaki igrač zna svoju ulogu, pa i oni manje istaknuti dobijaju novu vrednost. Okosnicu tima čine Nejašmić i Sano u sredini, u odbrani je etabliran trio u vidu Kaplana, Sandlera i Dase, dok iskustvo u napadu donose Linsen i Šeri. Sve to bez Šiogaija koji je protekle zime napunio klupsku kasu transferom u Volfzburg. Holandski trener je naterao veterane da kroz neverovatnu fizičku spremu nadoknade igračke nedostatke, široj javnosti najpoznatija imena u NEK-u ne igraju naročito važne uloge. Tu su bivši reprezentativci Holandije, nekadašnji golman Barselone Jasper Silesen i svojevremeno defanzivac PSV-a iz Ajndhovena Džetro Viljems.

Narednih mesec dana moglo bi da u potpunosti definiše čitav jedan klub jer će se ova generacija fudbalera NEK-a istovremeno boriti za prvi, istorijski trofej i najbolji plasman u šampionatu Holandije. Finale Kupa Holandije na programu je u nedelju od 18 časova na kultnom De Kujpu. Protivnik je ekipa AZ Alkmara koju je NEK pobedio u oba navrata ove sezone - 2:1 kod kuće prošlog septembra i 3:1 u gostima krajem januara ove godine.

Ako bude treća sreća, biće i šesta sreća jer NEK čeka veliki trofej predugih 126 godina…