Nema dileme - Defanziva vodi Inter do pobede!

Inter svakako ima manji pritisak od PSŽ u finalu, veći su klub, imaju tri trofeja, ali ko će misliti na istoriju. Ovde se radi o nečem drugom, čini se da s obzirom na izgled ekipe i ono što bi moglo da se desi tokom leta, za ovaj tim meč u Minhenu predstavlja kraj puta.

Šta to znači?

Pa, Simone Inzagi bi mogao da zatvori poglavlje u subotu uveče, da prihvati ponudu Al Hilala od 20 miliona evra po sezoni. Ne može se reći da je ovo Inzagijev Inter, a da nad njim ne visi senka Antonija Kontea. On je otišao posle "Skudeta" kada su kineski vlasnici odlučili da prodaju igrače i tako pokriju "crveno" nakon korona gubitaka. Podsetimo, u leto 2021. posle krune, prve od Murinjove "triplete", porodica Ženg je prodala Hakimija i Lukakua za 170 miiona evra. Konte je otišao pre toga kada je postao svesta, kako je rekao kresanja troškova. Marota je doveo trenera iste filozofije, Inzagija koji je dve godine kasnije igrao finale Lige šampiona. Nešto se slično Konteu dogodilo kada je otišao iz Juventusa (u koji bi sada mogao da se vrati), Alegri je u prvoj sezoni već igrao finale protiv Barse.

Ali, da ostavimo to po strani, iako ima sličnu fudbalsku filozofiju kao nekadašnji rival sa terena, Simone Inzagi je odavno dobio pravo da se nazove "misterom". Izvukao je maksimum iz tima, i kada je igrao finale protiv Sitija, podsetimo Inter je posle Porta i Benfike izbacio Milan. Sada je put bio neuporedivo teži, Bajern i Barselona, na papiru kvalitetniji, ali je na kraju Inter slavio. Možemo da govorimo o sreći, ali to je za gubitnike, jer se i naklonost fortune zaslužuje. Setimo se Interovih igara, kako su preživljavali u duelu sa talentovanijim timovima, previše da bi to bila slučajnost.

Defanziva je ono što ih drži u igri, čvrstina i sposobnost da se brzo transformišu.

To se može nazvati Interov način, Murinjova sezona ultimativnog trijumfa je obeležena sličnim tonovima, a za mlađe, najveće doba Intera je obeleženo upravo granitnom odbranom.

Ta generacija iz šezdesetih je u stvari izmislila "katenaćo", tačnije Herera je termin "katanac" uveo u upotrebu, ne samo pojam već praksu u svoj "Grande Inter".

Ono što se manje zna je da Argentinac nije to doneo sa sobom na početku. Pod pritiskom Anđela, oca Maksa Moratija, on je u prvoj sezoni u jesen 1960. napravio mašinu za golove. Naime, Inter je u prva četiri gola dao neverovatnih 18 golova, ali je onda usledila kriza. Poraz u Padovi od legendarnog kasnije trenera Milana, Nerea Roka je nagovestio pukotine, i mada je dobijena "Madonina", a kasnije i Juve, završili su na kraju iza Juventusa. Sukobi su opterećivali svlačionicu, lenji ideolog igre Mario Korso, majstor koji nije hteo da trči, ali i Argentinac Anhelilo su bili protiv trenera zbog discipline. Čak je Erera želeo da otera Korsa, ali Morati je bio fudbalski zaljubljen u elegartnog vezistu.

Sledeće sezone bili su bolje plasirani, drugi, ali opet nije jednostavno ne biti prvi ni u gradu, ni u državi  No, "Katanac" je dobijao na strukturi, stigao je i Španac Luis Suarez, u to vreme po mnogina najbolji evropski igrač.

Inter će te godine primiti 30 golova, a sledeće šampionske samo 21. Herera će dodatno pojačati odbranu nakon lošeg starta i samo dve pobede u uvodnih sedam kola. Preživeo je bez otkaza, ali je uspeo da uvede disciplinu. Legenda kaže da nije prvog dana novembra pobedio Đenou, bio bi bivši. Od tog trijumfa od 3:1, do kraja Inter je izgubio samo dva meča i na kraju osvojio osmi "Skudeto", prvi posle gotovo decenije.

Korso je ostao i pored stalnih sukoba sa trenerom, ali je oterao Angelila, Suarez i Argentinac Maskio su bili mnogo poslušniji, a Brazilac Žair je stigao na zimu kada je prodat Englez Hičens što je otvorilo vrata da "Crna strela" kako su ga zvali pojača tim. Njega je Herera tražio zbog brzine, idealno je legao timu koji je igrao na kontru.

I onda sledeće godine Inter pokorava Evropu. I to pošto su izbacili Everton, Partizanove "bebe", Monako, Dortmund i onda u finalu tukli Real na "Prateru" uz dva gola Sandra Macole. Nekako se nepravedno taj tim naziva rigidnim, ne, bio je odlično organizovan, umeli su i da napadnu, uz to retko su promašivali. Te sezone će Inter izgubiti onaj baraž za titulu protiv Bolonje u sumnjivim okolnostima, uz optužbe za doping.

Ali, sledeće godine, Hererina fudbalska filozofija potpuno trijumfuje duplom krunom, u Evropi i Italiji. Tim je bio već dugo zajedno, uz legendarnog kapitena Faketija, "Stenu" Burgniča, Pikija (lik po kome stadion Livorna nosi ime), Macolu, pomenutog Korsa, ali i Žaira, Suareza i novog Španca, legendu Atletika Hoakina Peira. Na putu do odbrane krune, napunili su bukureštanski Dinamo, pa zaređali po Britancima, prvo Gersi, a onda podvig protiv Liverpula. Naime, "katanac" je obijen na "Enfildu" Liverpul je slavio sa 3:1, ali su se prerano ponadali, u revanšu na "San Siru" je Inter rastavio "Crvene" na proste činioce i pobedio sa 3:0. Onda je Žair rešio Benfiku koja je tek krenula da pati od prokletstva Bele Gutmana. Osvojena je i titula prvaka sveta, Interkontinentalni kupi protiv Independientea, prvog argentinskog tima koji je postao prvak Južne Amerike i smenio Peleov Santos. Dakle, to je bila tripla kruna, a apsolutni trijumf Intera je sprečio Juventus pobedom u finalu Kupa Italije.

Herera će 1966. ispasti od Reala u polufinalu (osvojiti novu svetsku titulu opet protiv "Crvenih Đavola" iz Independientea, a kraj velike generacije usledio je naredne sezone, kada su poraženi u finalu KEŠ od Seltika na "Lužu".

Sledeće godine, peto mesto, kraj ciklusa Grande Intera, odlazi Herera, nakon toga Korso, njegov arhi-neprijatej dobija traku, ali "plavo-crni" više nikada u Evropi i Italiji neće biti tako dominantni.

Probali su opet sa Hererom, ali Heribertom, Paragvajcem već 1969. nije do prezimena, već klase. Mada, Argentinac se vratio 1973. posle pet godina. Naišao je na neke od starih vojnika, Faketija, Burgniča, Bedina, Macolu, ali "Mag" više nije bio isti. Trajao je pola prvenstva, doživeo srčani udar u februaru 1974. Već su bili van Evrope, Admira Vaker ih je izbacila na startu Kupa UEFA. Enea Masijero, pomoćnik Herere će završiti sezonu na četvrtom mestu. Onda Morati zove u pomoć Suareza, računao je da je Španac šezdesetih naučio kao igrač od "Čarobnjaka", ali usledila je užasna sezona i deveto mesto.

Poenta?

Inter je osvajao titule defanzivom. Isti je slučaj bio krajem sedamdesetiih kada su neočekivano osvojili "Skudeto”. sa Berselinijem na klupi, imali su čak 13 remija iz 30 utakmica, i celu sezonu proveli kao prvi.

Poveznica sa tim timom je naravno Lele Orijali, tada igrač, Murinjov "tehniko" iz 2010. ali i Konteov početkom decenije…

I Trapatoni je u titulu iz 1989. onu sa Nemcima Bremeom i Mateusom (Klinsman je došao godinu kasnije) zaradio neverovatnom odbranom, primili su nestvarnih 19 golova iz 30 mečeva.

Ostalo znate, Murinjov, pa Konteov i Inzagijev "Skudeto" osvojeni su granitnim odbranama.

Inter će na tu kartu igrati i u finalu...