Nomen est omen - Može li Inter kao 2010. godine?

Kada je u leto 2009. Murinjo okupio ekipu u Los Anđelesu ništa nije ukazivali da će to biti najbolja sezona za Inter u klupskoj istoriji. Zlatan Ibrahimović je bio na izlaznim vratima, Rajola pritiskao klub da ga puste u Barselonu. Sam Šveđanin je na jednom treningu na stadionu u Pasadeni rekao da bez njega neće osvojiti ništa.

"Osvojićemo sve", odbrusio je Murinjo.

Prethodne godine, prve Žozeove u Italiji, titula je osvojena bez problema, pravog konkurenta nije bilo, jedno vreme se mislilo da je to Ranijerijev Juventus, na kraju su dva najveća rivala, Juve i Milan ostala deset koraka iza "crno-plavih". Inter je posle desetak kola preuzeo čelnu poziciju i do kraja su ga svi gledali u leđa.

Iz Kalifornije tim se na kraju vratio bez Ibre, ali jači za Semija Etoa koji je stigao kao kusur. Portugalac je tražio pojačanja u svim linijama tima, nekako tiho stiže Brazilac Lusio iz Bajerna, a onda i maestralan potez. Naime, u prethodnoj sezoni Murinjo je rekao da su mu najteži mečevi bili protiv Đenoe koju je vodio Gasperini. Ligurijani su te prve jeseni odneli bod sa "Meace" posle pravog rata, sačuvali su 0:0, Ivan Jurić je dobio crveni karton, ali u poslednjih pola sata Inter ni sa igračem više nije dao gol. Na proleće su naplatili na "Marasiju", kada je Ibra dao gol na startu, Baloteli zatvorio meč u nastavku, ali je domaćin propustio nekoliko zicera.

Narednog leta, Enriko Preciozi predsednik Đenove odlučuje da prihvati Moratijevu ponudu, "Prinćipe" Milito koji je bio idol navijača u Đenovi i Tijago Mota stižu u Inter.

Mnogi su verovali da će "Princ" biti samo zamena za Eta i čudili se potezu kluba, tim pre što je Inter imao Balotelija (pretpostavljalo se da će Eto biti centalni napadač), a Suaco, koji je mogao da posluži kao zamena u špicu je otišao baš u Đenou.

Ali, kao i obično, Murinjo je video ono što niko nije, planirao je da tokom sezone Etoa gurne levo, a naravno da ključeve tima poveri Vesliju Snajderu kome bi leđa čuvali Mota i Stanković. Sama postavka, kako je kasnije u jednoj od autobiografija otkrio Portugalac je krenula od toga da je tim previše zavisio od Ibre, da je to bilo dovoljno za titulu u Italiji (Zlatan je dao 25 golova u prvenstvu, ali samo jedan u LŠ gde je Inter ispao od Junajteda u osmini finala), ali ne i za napad na Ligu šampiona.

Naravno, mnogi će reći da je biografija romansirana, puna naknadne pameti, ali istorija "Zeu" daje za pravo. Sigurno da nije očekivao da Argentinac postigne 25 golova u sezoni, niti da oni budu ključni, ali svakako da ni pre, ni posle toga, Dijego Milito nije ponovio takvu sezonu. I ne samo on, isto važi za Snajdera, Lusija i veterane poput Kordobe, Samuela, Materacija...

Interu je bilo potrebno vreme.

Naime, oni su prvo u Pekingu izgubili Superkup od Lacija, Murinjo je po običaju ismejao samu utakmicu (naravno kada je izgubio) i dao medalju za drugo mesto rendom navijaču na tribinama. Na startu šampionata nisu pobedili Bari, ali su u ranoj "Madonini" uništili Milan, i do kraja septembra i poraza od Sampdorije ređali pobede.

Ipak, pravi problem je bila Liga šampiona. Grupa sa prvacima Španije i Evrope Barsom, ukrajinskim šampionom Dinamom iz Kijeva i ruskim Rubinom je proglašena za najjaču. Krenuli su sa remijima, protiv Barse, u Kazanju i onda protiv kijevskog Dinama na "Meaci". Kada je Ševčenko doveo domaće na "Republici" u Kijevu do prednosti, Inter je bio na ivici ispadanja posle četiri kola. Ali, u poslednjih pet minuta su Milito i Snajder okrenuli rezultat. Nije to bilo sve, jer sledilo je gostovanje na "Kamp Nou" gde je Inter lako izgubio od strašne Barselone. Pojavile su se pukotine između trenera i vlasnika Moratija. Dok je Murinjo tvrdio da Barsa ima mnogo jaču ekipu, ali i da će Inter napredovati dok se ponovo ne sastanu, Morati se nije složio. Kao primer naveo je poziciju desnog beka u Brazilu gde je Dani Alveš bio rezerva Maikonu.

Bilo kako bilo ostala je poslednja utakmica protiv Tatara na "Meaci", Inter je pobedom u direktnom duelu uspeo da se domogne osmine finala.

Tu nisu bili favoriti. Naime, sa druge strane je bio Čelsi, prepun bivših Murinjovih pulena, ali i sa novim projektom koji je predvodio Karlo Anćeloti. "Plavci" su te sezone dominirali u PL, osvojili na kraju i duplu krunu, ali se Murinjo na "Bridž" vratio po svoje. Taktička briljantnost Portugalca se iskazala baš protiv specijaliste za LŠ, Anćelotija. Naime, Inter je u prvom meču golovima Milita i Kambijasa stigao do 2:1, ali se verovalo da je engleski tim ipak favorit u revanšu. Usledila je prava trenerska minijatura Murinja, uništio je sa Etom na desnoj strani Anćelotija, to je bio ključ, Kamerunac je postigao i jedini gol, Italijani su otišli u osminu finala.

Izbegli su najgore, Bajern i Junajted su igrali između sebe, Arsenal je morao na Barsu, i Lion tog vremena je bio težak žreb. Dopao im je nimalo naivni moskovski CSKA. Neizbežni Milito je rešio meč u Milanu, u drugoj utakmici Snajder je zaledio "Lužnjiki" na startu, za "Armiju" povratka nije bilo, tim pre što su gotovo čitavo drugo poluvreme bili sa igračem manje.

I onda se ispunilo Murinjovo proročanstvo.

Ponovo Barselona, sigurno najbolji tim sveta tog doba.

Utakmica je imala predigru, erupciju vulkana na Islandu, zatvaranje neba nad Evropom, Barsa je ka Lombardiji krenula autobusom. Oni tvrde da su izgubili samo zbog toga, ali to je samo alibi. Sjajna partija Intera, pobeda od 3:1, Snajder, Maikon i Milito su savladali Valdeza. Ali, ostao je taj gol nade Pedra i pretnja "remontadom". Neki će pamtiti meč po tome što je prilikom zamene Baloteli bacio dres i umalo nije dobio batine od Materacija u svlačionici. Murinjo je zamenio nestašnog napadača jer se ovaj uhvatio za nogu posle jednog starta, umesto da se vrati u odbranu.

"Kod mene možete da se valjate kada je lopta izvan igre i kada se akcija rivala završi", rekao je Murinjo, to je početak kraja Balotelija u klubu.

Revanš smo opisivali mnogo puta, poraz od 1:0 značio je pobedu, Inter je ostao bez Mote koji je protiv bivšeg kluba pocrveneo posle pola sata, na kraju je Pike postigao taj jedan gol u finišu, nije bilo dovoljno. Remek delo u odbrani Murinja je izludelo Barselonu, pamti se i onaj trik Portugalca, kada je prišao na poluvremenu Gvardioli i Ibri dok je Pepe davao savete Šveđaninu za nastavak. Želja da ih poremeti, stavi pod pritisak, na sve je mislio.

Na kraju je Murinjo slavio na "Kamp Nou" dok su se igrači Barselone, pre svih golman Valdez zaletali da ga isteraju sa terena. To je bila Murinjova osveta, on se u leto 2008. nudio Barsi. Mendeš je tada uspeo da isposluje sastanak u hotelu Meriot u Barseloni. Murinjo je došao naoružan dijagramima, dokazima da može da igra ofanzivno, podsećao na sezone u Čelsiju kada je sa 4-3-3 davao golove kao od šale.

Ali, nisu čoveka koga su potcenjivački zvali "Prevodilac" kada je pomagao Bobiju Robsonu ozbiljno razmatrali. Naime, Ćiki Begristajn koji se pitao u to vreme je odlučio da šansu pruži neiskusnom Pepu sa kojim je igrao (kasnije će ga dovesti u Siti), Murinjo to nikada nije oprostio.

Dalje znate i sami, Inter je u finalu, prvom od šezdesetih čekao Bajern. Murinja Van Gal, čovek koji mu je pružio stvarnu šansu. Čuvena je priča kako se nepoznati Portugalac izborio da bude pomoćnik Holanđaninu pošto je Robson otišao. Živeli su blizu u Barsi, pa su sve vreme provodili zajedno. Sam Van Gal je rekao da je više tih par godina bio sa Murinjom nego sa ženom.

Nije bilo ni mnogo otrovnih strelica, niti psihološkog rata pred madridsko finale. Inter ga je golovima, pogađate, Milita, rešio u svoju koristi, a iste večeri je Murinjo otišao sa klupe izabravši da se ne vrati u Inter na proslavu. Razlog je što nije želeo da ga mole da ostane.

Kasnije u svim naknadnim analizama, uglavnom je preovladavalo mišljenje da je majstor znao da je tim istrošen, da je izvukao maksimum iz igrača, da je to labudova pesma i da ne bi bio ni blizu ponavljanja uspeha. Na pitanje da li mu je žao što neće osvojiti svetsku titulu, bio je jasan:

"To je trofej za predsednike, ne znači ništa".

Inače, Inter je te sezone mnogo teže osvojio, odnosno odbranio Seriju A nego prethodne. Oni su se trkali sa upornom Romom, gol Milita u Sijeni je rešio titulu, a "Princ" je prethodno. početkom maja rešio finale kupa protiv Rome.

Tako je na kraju u Madridu obezbeđena "Tripleta", jedina u istoriji italijanskog fudbala. Magična noć u Barseloni i najslađi poraz kako ga je nazvao Murinjo uvek će biti asocijacija navijača kada se pomenu Katalonci. Posle toga su se timovi sastajali još tri sezone u Ligi šampiona, u grupnoj fazi, Inter je dobio samo jednom 2022. kada je na "Meaci" meč viner bio Hakan Čalhanoglu.

Kada se pogleda skor u deset mečeva, pet pobeda Katalonaca, tri remija, dva trijumfa crno-plavih.

Oba tima se bore za titulu ove sezone, imali su teške mečeve za vikend. Inter je se dalje od titule, izgubili su za vikend od Rome, Barselona je igrala 120 minuta u finalu kupa, Kunde je na kraju slomio Real i doneo Kataloncima drugi trofej, posle Superkupa Španije.

Favoriti jesu, ali nekako imamo osećaj da će Inter dati gol na “Monžuiku”.