Norveška - Da li su Haland i Odegard dovoljni?

Norveška nije bila od početka veka na EP, ni na Mundijalu. U stvari, sem zlatne generacije iz devedesetih nikada nisu značili nešto više u svetskom fudbalu, taj tim koji je bio sastavljen uglavnom iz igrača iz PL, ostao je u sećanju i onih koji baš ne prate sadašnju reprezentaciju. U njoj je nekoliko rođaka i sinova pomenutih "Zlatnih lavova", ali oni su u drugom planu.

Jer kada se pomene Norveška, sve se vrti oko Odegarda i Halanda.

Jan-Age Fjortof, nekada saigrač sadašnjeg selektora Solbakena, danas novinar mu je poručio da sve što treba da se uradi je da se moli da se pomenuti tandem ne povredi.

Izgleda da Bog nije uslišio molitve, pred start kvalifikacija i duel sa Špancima, Norvežani su ostali bez bombardera Halanda. 

Norveška je naravno u prošlosti imala i međunarodne zvezde, Solskjera. Tore Andre Floa, Iversena i Kerjua u napadu, Erling tada nije bio ni rođen, a već sada je neuporediv sa pomenutim legendama. 

Fjortof kaže da je super biti Norvežanin zbog pasoša, ali da fudbal nije među prvim stvarima o kojima misli stanovnik njegove zemlje. On je igrao osam godina za nacionalni tim, ukupno 71 meč, bio je učesnik Mundijala u SAD 1994. 

Haland po njegovim rečima pred očima svakog dana ima Žulijana Alvareza svoju rezervu koji se već diči svetskom titulom.

Norveška se nada da bi narativ reprezentativnog fudbala mogao da se promeni. Prvo, imaju dve velike zvezde, a drugo, što je možda i bitnije, sistem takmičenja je takav da je teško ne plasirati se. Doduše, znatno jačoj Srbiji to ne polazi za rukom iz kvalifikacija u kvalifikacije. Neko bi rekao da na EP igraju bukvalno svi, osim "Orlova" i norveških "Lavova".

Šalimo se, od Srbije se očekuje da se plasira, Norvežani su u grupi sa Španijom, Škotskom, Gruzijom i Kiprom. Prva dva mesta znače direktan plasman i prema procenama Solbakena kojima malo ko veruje, Norvežani će probati da iznenade Škote.

Javnost misli drugačije, veruje da je prostor za napredak tima ogroman, ali sa druge strane, Fjortof je skeptik. On tvrdi da su štoperi, ne loši, već neiskusni i da ne igraju standardno, što se može reći i za golmana Nilanda koji greje klupu u Lajpcigu. Birger Meling ima potencijal, ali je rezerva u Renu, a kada se uporedi centralna štoperska linija sa Ronijem Jonsenom, Hangelandom ili Heningom Bergom, "zidom" zlatne generacije, tu se vidi koliki je raspon između najboljih Odegarda i Halanda i ostatka tima, pogotovo defanzivaca.

Jer, iako su u velikim klubovima, Norvežani ne igraju. Ostigard je sakupio tek 200 minuta u Napulju, Ajer je često povređen kao i Standberg. Mlađi i neiskusniji bi mogli da se suoče sa velikim pritiskom, problem je što se mora isporučiti odmah, sad je šansa za veliko takmičenje.

Ono što će možda većimu začuditi je činjenica da su Norvežani nekada imali odlične štopere u PL klubovima, a da sada to nije slučaj. Neki krive treniranje na terenima sa veštačkom travom, produkciju sličnih igrača koji više nisu tako jaki u duelu, mada su jači sa loptom. Mada, jedna Norveška sa svojim stilom u kome ima dosta ograničenja ne može da bude nalik timu iz Južne Evrope. 

Fjortof kaže da ne vredi puno ako je štoper dribler, zna da napravi čuveno "Krojfov-okret", ako ne umeju da dobijaju mečeve, gube vazdušne duele, slabi su protiv snažnih napadaća.

"Voleo bih da su me ovakvi čuvali", zaključuje nekadašnji centarfor Boroa, Šefild Junajteda, Barnslija i Ajntrahta. 

Selektor mlade reprezentacije Smerud koji je psiholog i veoma obazriv u ocenama, kaže da je deo istine u načinu treninga na veštačkoj travi i da bi štoperi trebalo da se navikavaju da će igrati na pravoj podlozi kako se bliže seniorskom fudbalu.

Ipak, ne slaže se sa Fjortofom.

"Veštačka trava ima mnogo prednosti, sada ima mnogo boljih igračA nego nekada. Moramo da poradimo na štoperima, to se slažem, ali ti visoki, snažni igrači obično otpadaju jer nemaju potrebnu veštinu". objasnio je čovek koji je mlade Norvežane odveo na predstoječe EP u fudbalu za reprezentacije do 21 godine. 

Norvežani se često porede sa Velsom, koji je manji, a uspevao je da se plasira na velika takmičenja. Plus imali su Bejla, ali ne i Odegarda i Halanda u naponu snage. 

Norvežani smatraju da su Velšani u stvari ono što je Norveška bila nekada, tim koji igrač čvrsto defanzivno i pobedi sa 1:0 golom Gareta Bejla.

"Kod nas su ljudi počeli da prigoravaju misle, pobedili ste, ali niste igrali lepo, mi smo izgubili naš mentalitet", kaže Erik Bake koga poznajete iz slavnih dana Lidsa. On tvrdi da je to put, da Haland postigne gol i da ekipa to odbrani. Naravno potkralo mu se da je njegova generacija (pre je bilo bolje, stav) trčala više i imala više zajedništva i osećaja za žrtvovanje. 

Haland je svakako ključ. Da je Haland bio spreman u svim mečevima kvalifikacija za Mundijal, verovatno bi Norvežani bili ispred Turaka. Erling je propustio četiri meča, tim je osvojio svega pet bodova u tim utakmicama. Zanimljivo, vezni red je sasvim solidan što je deo priče oko stvaranja tehničnki nadmoćnijih igrača nego nekada. Jer Sander Berge igra za Šefild Junajted, Torsbi je odličan u Unionu, otkrovenje je u ekipi Benfike Fredrik Aursnes. Elijunusi iz Sejntsa je standardanm problem je što se recimo Ola Solbaken još navikava na Seriju A, nakon što je zapalio menadžere igrajući za Bodo u Evropi. Ali, on ne razume Murinjov sistem i za ovo proleće je izgubljen, nema minute. 

A svako je potreban Solbakenu, kao podrška dvojici zvezda. Sorlot iz Sosijedada je visok i jak, ali Haland voli da igra sam u napadu, pa ovog špica Solbaken gura po boku. Sada, pitanje je da li je to rešenje. 

Ono što mnogi vide kao stvar koju tim mora da imaju je takozvana norveška "delingskultur", deljenje svega sa svakim, odnosno pomoć kome je potrebna. Tim mora da krene od toga, da shvati da uspeh ima posledicu, apsolutno zajedništvo i deljenje odgovornosti, kao i pomoć onima koji nisu na nivou. Pomenuti selektor mlade selekcije Smerud kaže da je i generacija iz 90-tih uspela jer je delila naučeno u inostranstvu, jer je donela taj mentalitet da treba insistirati na svojim prednostima, ali i usvajati modele koji imaju uspeh. Navodi primer Norvežana koji su nastupali za Junajted, osnova svih priča u svlačionici Norveške u prošlom veku je bila kako to radi Ser Aleks i šta se iz toga može izvući.

On je na kraju rekao, da se ne treba zavaravati.

"Mi imamo sreću sa Erlingom i Martinom, i ne bi trebalo da prisvajamo to kao uspeh norveškog fudbala u celini. Jer oni su rezultat rada i podrške porodica. Mi moramo da vidimo šta mogu da nam donesu, šta da nam podele iz svog iskustva u velikim klubovima, ali i da samo napravimo kombinaciju koja će im pomoći da budu ono što su u Sitiju i Arsenalu. To je dvosmeran proces".

Fjortof za kraj ima interesantnu priču.

"Nećemo imati novog Halanda i Odegarda, ali ono što sam video i nateralo me je prvi put da zažalim što više ne igram je strast Halanda i Odegarda, to će transponovati na tim. Imamo sreću jer mi Norvežani obožavamo da igramo za domovinu, Solbaken je devedesetih bio baš poster boj takvog pristupa. I to je nada, ono što nemamo u kvalitetu, možemo da nadoknadimo našim pristupom".

Kako se i očekivalo, Norvežani su izgubili od Španaca za vikend, u finišu je “Crvena Furija” stigla do ubedljivog trijumfa. Ali, pravi rival Skandinavcima za odlazak u Nemačku nisu Španci, već ostale ekipe u grupi, u Gruziji ne bi smeli da izgube. U drugom meču ove grupe Španci će na Hempden. "Tartan Bojsi" su slavili lako protiv Kipra, mnogo bi im značio bod. Priželjkuju da se, ali sa drugačijim rezultat, ponovi otpor iz 2010. Strašna Španija, tada svetski prvak je gostovala u kvalifikacijama za EP 2012. u Glazgovu, izgubila vođstvo od 2:0, spašavala živu glavu, ali je Fernando Ljorente u finišu doneo pobedu. Sa Škotima nikada nije lako u gostima...