Oakland Siti - Zalutali na turnir?

Priča o Okland Sitiju je klasična, praktično priča o amaterima, bilo studentima, bilo radnicima, imaju i frizere, ali i profesore fizičkog. Na njih se obrušio Bajern u prvoj utakmici, primili su deset golova, a čuvar mreže Konor Trejsi je imao i sedam odbrana.

Mogu da kažu da nisu bili kompletni na turniru, jer nekolicina igrača nisu mogli da uzmu odsustvo. Vođa napada Angus Kinkoli je uzeo neplaćeno jer je odmor potrošio na putovanja u okviru Lige šampiona Okeanije. Upravo su "Mornarsko-plavi" u tom takmičenju dominantni, 13 trijumfa od 2006. godine. Oni redovno igraju na SP, a pre 11 sezona, 2014. su čak bili treći, u meču za tu poziciju su na penale savladali Kruz Azul.

Možda im protiv Bajerna na ruku nije išlo ni to što su morali da se brane, jer u LŠ Okeanije igraju protiv timova iz malih država sa pacifičkih ostrva, obično imaju loptu u posedu oko 70% i suočavaju se sa bunkerom. Priču verovatno znate, gradski rival Ouklend i Velington su profesionalne ekipe i igraju u ligi sa Australijancima i u azijskim takmičenjima, dok Ouklend Siti, eto kao amateri u lokalnoj ligi imaju priliku da nastupaju u elitnom takmičenju Okeanije.

Igrači primaju oko 100 dolara nedeljno, to su dnevnice i troškovi za teretanu i ishranu, svi rade, neki part-time, neki puno radno vreme, a cilj kluba je promocija fudbala, ali i širenje sporta po školama. Troškovi putovanja u Ameriku su duplo veći od njihovog godišnjeg budžeta, ali vratiće se sa oko četiri miliona evra, od toga će konačno biti napravljen teren sa veštačkom podlogom za sva godišnja doba. To je bio cilj kluba, prikupljali su sredstva godinama, a sada eto iz jednog udarca imaju novac, plus ovo će im trajati do sledećeg SP za klubove. Ali, problem je što na sledećem neće učestvovati i ako osvoje Okeaniju jer više amaterske ekipe neće igrati u vom takmičenju.

U timu ima dosta stranaca, ali oni nisu došli iz svojih zemalja kao profesionalni fudbaleri, već na studije i usavršavanje, ili jednostavno da rade. Ima nekih, poput Kineza Tonga koji su igrali po nižim ligama u zemljama rođenja, a poneki je pokušao da sa Novog Zelanda nađe sreću u Evropi. Simptomatična je sudbina Majkla den Hejera, koji je probao u Holandiji, bio u drugom timu Najmegena, nikada nije dobio šansu, pa su ga otpustili i ostao je na ulici. Nije mogao da se vrati na Novi Zeland zbog korone, radio je fizičke poslove i onda se preko nemačke pete lige dokopao 2022. kuće. Odigrao je tridesetak mečeva za Ouklend Junajted još jedan amaterski tim, a onda prešao u Siti. I eto, od ulice u Holandiji igra na SP.

U Americi inače ne kritikuju Novozelanđane već Infantina i FIFA što je dopustio da budu topovsko meso, ali sa druge strane, bolje je da služite kao vreća za udaranje za novac, nego besplatno. Ouklend je gotovo na svakom SP u poslednjih 20 godina, nikome to nije smetalo, ali sada sa novim sistemom takmičenja oni su baš izloženi. Bavarci su bili surovi, mada je pomalo bilo tužno gledati ih kako neumereno slave golove. Ouklend Siti čekaju još Benfika i Boka, zaista im je dopala grupa "smrti", mada je za njih realno svaka takva.

Sve u svemu, jedno iskustvo više, ipak, nije prijatno gledati kako ih pune.

 Problem je što Novozelanđani gotovo nikada na svojim učešćima nisu igrali sa onim najjačim ekipama. Jer, od kada se igra u ovom formatu, najslabiji igraju između sebe u četvrtfinalu, dok Evropljani i Južnoamerikanci ulaze u top 4 fazi.

Tako je 2006. Ouklend Siti izgubio od Al-Alija, Egipćani su slavili 2:0.  Onda su 2009. u plej-ofu za četvrtfinale (pošto je bilo devet timova) dobili domaći Šabab Al-Ali sa 2:0 u Abu Dabiju, pa primili tri gola od meksičke Atlante. Onda su 2011. opet u baražu izgubili 2:0 od Kašive Rejsol, pa je usledio duplo lakši poraz od Sanfreće Hirošime minimalcem. Zatim su 2013. čak dali gol u baražu marokanskoj Raja Kazablanki, bilo je 2:1. Afrički šampion je onda savladao istim rezultatom Monterej (koji igra na ovom prvenstvu sve sa kapitenom Serhiom Ramosom).

Najveći uspeh je klub napravio 2014. prvo su dobili baraž protiv marokanskog Magreba, pa onda savladali alžirski ES Setif u četvrtfinalu sa 1:0, pa izgubili tek na produžetke od San Lorenca sa 2:1. I onda na penale kako rekosmo tukli u borbi za treće mesto Kruz Azul.

Ali posle toga, iako su redovni, gubili su opet od Hirošime, Kašime Antlersa, Al-Džazire, Al-Ahlija pre tri sezone, Al-Itihada sa Benzemom 2023. Jednom, 2020. nisu mogli da dođu zbog korona politike Novog Zelanda.

Sve ovo smo nabrojali da vam pokažemo da ih niko nije napunio, ali uglavnom jer su igrali protiv slabijih ekipa. Ova "desetka" pokazuje da je to osnovni problem, ovaj novi sistem ne trpi previše slabe.

I sada ih čeka Benfika, sigurno ne tako jaka kao Bajern, ali i “Orlovi” će probati da zabeleže ubedljiv trijumf.

Spasavaj se ko može…