Od Mađarske do Mađarske - Najveća engleska katastrofa!

Svakako da je to utakmica koju bi Englezi želeli da zaborave. Dosta je takvih od kada su otkrili da ne igraju najbolje fudbal na svetu, ali ova je posebna, iako je malo živih koji su se gledali.

U pitanju su u stvari dva poraza, ali makar prvi na Vembliju bio strašan, drugi je bio potpuni gubitak dostojanstva "Gordog Albiona". 

Mnogi kažu da su porazi promenili englesko shvatanje fudbala, samo ako je suditi po nešto manje od sedam decenija od toga, nije baš da je reprezentacija imala koristi od toga, klubovi jesu, itekako.

Duel na Vembliju u novembru 1953. je kršten "mečom veka", tada se takve ocene nisu davale lako. Jer, Mađarska je bila olimpijski šampion i u Engleskoj smatrana drugim najboljim timom sveta, posle neprikosnovenih očeva osnivača igre.

Englezi su i posle 1950. i onog nestvarnog poraza od Amerike na Mundijalu smatrali da su ispred ostalih, iako je igrače za nacionalnu selekciju birala komisija saveza a ne selektor. U to vreme je na klupi bio Valter Vinterbotom koji je bio zadužen za razvoj igre na ostrvu, ali nije imao iskustva u vođenju profesionalnih timova. Forsirao je prevaziđenu WM formaciju, a pukotine u redovila "Lavova" viđene su na proslavi 90-godišnjice FA. Naime, u oktobru 1953. je najboljih evropskih XI, van Engleske igralo meč sa reprezentacijom domaćih, bilo je 4:4, a poklon penal je spasao domaće nezamislivog poraza na Vembliju.

U stvari samo je za mesec dana odložio sudar sa istinom.

Mađari su, kako rekosmo bili olimpijski prvaci, tukli su Italijane, Šveđane, Jugoslaviju u finalu, jedini tim koji im je dao gol bili su Rumuni u kvalifikacijama. Selektor Šebeš je bio zamenik ministra sporta u komunističkoj vladi, on je pre Holanđana izumeo jednu vrstu totalnog fudbala, sa Hidekutijem kao plejom i igračem koji je bio iza napadača Puškaša i Kočiša. Upravo je Hidekuti u prvom minutu savladao zbunjenog Džila Merika nakon što je Puškaš razvukao odbranu, odveo sa sobom štopere Engleske, a vezista se iz drugog plana ubacio i zatresao mrežu domaćih. Engleska je brzo izjednačila, ali u tome je bila nevolja, naljutili su rivala. Posle pola sata je bilo 4:1, ponovo Hidekuti (legenda MTK) i dva puta Puškaš su rasturili prepotentne Engleze, a do kraja je bilo 6:3 za Mađare. Statistika je bila poražavajuća, Engleska je iz pet šuteva dala tri gola, a prema njihovom golu upućeno je 35 udaraca. Nije bilo nikakvog alibija u timu "Gordog Albiona" igrali su Ramzi, Bili Rajt, Metjuz, Stan Mortensen, a deo tog tima je bio i legendarni Bobi Robson. On je rekao da su se Englezi prvi put susreli sa takvim rivalom, da su bili taktički naivni, previše samouvereni, potcenjivali su čudno obućene Mađare koji su imali lake kopačke i delovali fizički nedoraslo. Posle tog poraza, šest igrača Engleske, među njima Mortensen, Alf Remzi, nesrećni štoper Hari Džonston nikada više nisu igrali za Englesku.

Ali, evo i nevolje, sledio je revanš i to na ponosu komunističke arhitekture NEP stadionu u Budimpešti. Harija Džonstona je zamenio Sid Oven. Kako se proveo, plastično je objasnio sledeće nedelje u ligi Malkolmu Alisonu.

"Kako je bilo igrati tamo? Pa iskreno, Malkolme, kao da igraš protiv vanzemaljaca".

Šta se desilo u Budimpešti.

Pa, najstrašniji poraz u engleskoj fudbalskoj istoriji, 7:1 je završilo, ali da je samo rezultat bio problematičam. Bila je to igra mačke i miša, činilo se kao da Mađari mogu da postignu gol kada hoće, Hidekuti je umesto het-trika dao jedan gol, ali su Puškaš i Kočiš postigli po četiri. Činilo se da su domaći stali posle sat vremena ne želeći da ponize goste.

Veliki šok bila je infrastruktura, Englezi nisu verovali da svlačionice imaju tepihe i vaze sa cvećem, pa je njihov golman Merik pomislio da je pogrešio i da je ušao u ložu za političare.

Fudbal je bio oaza slobode u Mađarskoj, rigidna država koja je gušila svaku inicijativu je Šebeša ohrabrila da sprovede inovativne mere u taktici i formaciji. Na stadionu je blo 
100 000 ljudi, zvanično, neki navijači su prošvercovali golubove koje bi pustili po ulasku na tribine kako bi odneli kartu rođacima koji su čekali da i sami uđu, pa je sigurno bilo više ljudi od kapaciteta. 

Katastrofa u Budimpešti je otreznila Engleze, Mat Bezbi je u Junajtedu shvatio da se fudbal mora prilagođavati tokovima na kontinentu.Don Rivi je bio veliki poštovalac mađarske "Lake Konjice", a Alf Remzi akter poraza na Vembliju je kao selektor osvojio titulu prvaka sveta, jedini bitan engleski trofej. Bil Nikolson je učeći od Mađara sa Totenhemom osvojio šezdesetih KPK, prvi trofej za jedan engleski klub u Evropi, pa je na neki način taj poraz i vredeo.

Mađarska laka konjica je izgubila od 1950. za šest godina samo jedan meč. Ali, to je bila utakmica koju su najviše želeli da dobiju, finale Mundijala u Bernu. Da li je kiša odlučila ili možda doping Nemaca, teško je reći, tek jedan od najboljih timova svih vremena nije krunisan titulom prvaka sveta. Posle tog poraza, počelo je osipanje, mada je dramatične okvire dobilo nakon mađarske revolucije i dešavanja iz druge polovine pedesetih. Kada su se sovjetski tenkovi pojavili na granicama, Honved je bio u Španiji u Bilbau na utaknici Kupa Evropskih Šampiona. Većina je odbila da se vrati, Čibor i Kočiš su ostali u Barseloni, dok je Puškaš u depresiji i sa viškom kolograma bio u Italiji, Ali, on je onda zaigrao za Real i još 10 godina žario i palio sa "Los Blankosima". Osuđen je na zatvor u Mađarskoj, a zemlju nije video četvrt veka.

Imali su i posle toga Mađari do sedamdesetih par sjajnih generacija, pogotovo onu sa Florijanom Albertom, ali nisu bili ni blizu nekih značajnih stvari. Kada su 1998. poniženi od Jugoslavije, billo je 7:1, proglasili su smrt fudbala, upravo uz reči da su nekada pobeđivali Engleze sa 7:1, a sada istim rezultatom gube kod kuće.

Mađarska je sa Engleskom posle istorijskog meča na NEP izgubili 1960. pa 1962. na Mundijalu, da bi pobedu zabeležili tek 1965. Ali od tada, za oko 55 godina u 14 utakmica, nikada više nisu poraženi. Za sve te godine, Mađari su izvukli dva remija. U kvalifikacijama za ovaj Mundijal, Engleska je slavila 4:0 na nekadašnjem NEP, sadašnjem "Ferenc Puškaš" stadionu, a sigurno da se našim severnim komšijama ne piše dobro ni u revanšu...