Od pehara sa Hartsom do napuštene podmornice na severu Rusije

U vreme kada je Roman Abramovič stigao u PL, ništa manje zapaženo u Škotskoj nije prošlo „sletanje“ Vladimira Romanova u Škotsku. Nekoliko tamošnjih klubova bilo je u ozbiljnoj finansijskoj krizi, a neki su se poput Hartsa suočavali sa bankrotom. Situacija je bila takva da su „Srca“ potpisala dogovor sa građevinskom kompanijom da prodaju stadion, ali uz opciju da do kraja 2005. mogu da izađu iz ugovora u slučaju da se pojavi kredibilni investitor. Romanov je i ranije pokušavao da kupi neki škotski tim i to manji, ali su njegove ponude za Dandi, Dandi Junajted i Damfermlajn bile odbijene. Uspeo je iz četvrtong puta, Kris Robinson jedan od vlasnika mu je prodao svoje deonice pa je Rus iz Litvanije uspeo na kranu da sakupi 30% akcija i vremenom preuzme kontrolu.

Navijači su ga dočekali kao spasitelja, on je nekadašnjeg reprezentativca Džordža Barlija postavio za menadžera, a iz litvanskog Kaunasa koji je takođe držao stigli su poznati napadač Janauskas i Roman Bednar. To je bio zalog za mnogo jači tim, između ostlaih kupio je grčkog reprezentativca Fisasa, ali posle loših rezultata smenjen je menadžer, ali i nekoliko klupskih operativaca. Medeni mesec je bio gotov i mada je obećavao Ranijerija, Bobija Robsona ili Kigena, na kraju je doveo sina Romana Romanova kao direktora, a ovaj je imenovao Grejema Riksa. U pitanju je bio osuđivani seksualni predator koji je četiri godine od skandala i kratkom posla u Portsmutu bio bez kluba.

Ni on nije potrajao. Romanov je doveo Valdasa Ivanauskasa iz Kaunasa za trenera. Imao je relativno jak tim u ligi, pa je uspeo da razdvoji Seltik i Rendžers u ligi, ali i da dobije Gretnu na penale i stigne do trofeja u kupu.

Sledeće sezone usledila je pobuna igrača, pa su Krejg Gordon i Pol Hartli reprezentativci Škotske oterani, kao i kapiten Presli. Navijači su bili na njihovoj strani, Harts je imao katastrofalnu sledećeu sezonu, a  nisu uspevali da dovedu ozbiljnog trenera jer su sva poznata imena odbijala saradanju sa Romanovim. Tajkun je nekako uspeo da ubedi Mađara Čabu Lasla da preuzme kormilo 2008.

Romanov je obećapo da se izbrisati dug kluba kada je preuzeo većinske akcije, imao je i dobrih transfera, zarađeno je oko 12 miliona evra, veliki novac za škotski fudbal od prodaje reprezentativnog golmana Gordona Sanderlendu. Međutim, Romanov nije vraća dugove, plate su počele da kasne, i posle par godina mučenja, klub je zbog dugova od 15 miliona bankrotirao. Za navijače to je bila mala cena samo da kontroverznog biznismena pomere iz Edinburga.

Na kraju 2014. Romanovi su bili prošlost, a tokom boravka u Škotskoj klub je nebrojeno puta kažnjavan zbog tvrdnji svog vlasnika da Old Firm rivali kupuju sudije i bodove.

Šta se desilo sa Romanovim?

On je praktično ostao bez ičega, morao je da pobegne u Rusiju od zatvora u Litvaniji za korupciju, njegova etnička domovina ga je zaštitila, ali je izgubio sve nekretnine. Poslednjim novcem kupio je podmornicu i to onu na kojoj je služio pre 55 godina. Naime, želeo je da je pretvori u muzej i atrakciju, ovo plovilo je „penzionisano“, ali stanovnici sela u kome je kuća-podmornica se nisu složili da ona postane muzej.

„Ostao sam bez svega, ali makar imam podmornicu u kojoj živim“, rekao je nedavno britanskim novinarima koji su ga posetili u ruralnoj Nikulskaji na evropskom severu Rusije, u hladnoj oblasti iznad koje je Arktik.

Ni posle njega se Harts nije proslavio, naime klub je ispao iz lige, iako su igrali finale kupa. Sa Romanovim su osvojili jedina dva trofeja ove sezone, naime posle Gretne su dobili i Hibernijan ogorčenog rivala u mitskom finalu na Hempdenu, kada je bilo 5:1.

Romanov je zaboravljen u selu u kome živi, uz njega, verovali ili ne još 16 ljudi, ali trofeji ostavio.