Olimpija - Paragvajski velikan

Olimpija Paragvaj je jedan od onih timova na koje često nailazite u istorijskim almanasima, simbol Paragvaja i njihove fudbalske moći koja je započela još sedamdesetih kada su konačno "Gvaraniji" iskoračili iz lokalnih okvira i bacili rukavicu argentinskim i brazilskim klubovima, kao i Urugvajcima koji su kroz Penjarol i Nasional uspevali da pariraju.

Paragvaj je mlađima poznat kao selekcija karakteristična po defanzivnom fudbalu, nešto starijima sinonim je fantastični golman Čilaver, ali i Roke Santa Kruz koji i dalje igra fudbal za Libertad iako ima 43 godine. On je dete kluba, baš iz Olimpije je otišao u Bajern, vratio se u svoje boje pre desetak godina i sve do 2021. igrao za "Bele" iz Asunsiona.

Prvi veliki uzlet za Olimpiju koju je početkom 20. veka osnovao Holanđanin Vilijem Pats koji je i doneo fudbal u Paragvaj, dogodio se sredinom sedamdesetih. Iza svega se krio novac predsednika Osvalda Domingeza Diba. U dva navrata ovaj tajkun je ukupno četvrt veka bio na čelu Olimpije i osvojio je sve, uključujuću i Interkontinentalni kup krajem sedamdesetih. Tada je Olimpija tukla Malme koji istina nije bio šampion, već vicešampion (Forest nije hteo da putuje u Paragvaj). Olimpija je lako dobila oba meča u Švedskoj i kod kuće i to je poslednji put da je meč za titulu prvaka sveta igran u dva meča.

Pre toga, Paragvajci su ojačali tim i to se isplatilo. Osvojili su titulu šampiona Južne Amerike protiv Boke.  Taj veliki tim je legendarni Ever Almeida, preteča Čilaverta.

Drugi veliki zamah bio je krajem osamdesetih. Dib je iskoristio novac da iz Španije dovede strašnog Oskara Amarilja iz Saragose, najbolji paragvajski napadač tog vremena ih je doveo do finala Kopa Libertadores, ali su u prilično neregularnim uslovima izgubili od Eskobarovog Atletiko Nasionala iz Medeljina.

Sledeće godine osvetili su se Kolumbijcima u polufinalu i onda srušili ekvadorsku Barselonu u finalu. Nisu uspeli ovoga puta da osvoje i svetsku titulu, Kapelov Milan je bio prejak. Naredne godine treći put su zaredom igrali u finalu, ali se tada isprečio Kolo-Kolo. Treća titula osvojena je 2002. kada su izbacili Gremio i moćnu Boku, da bi u finalu slavili protiv Sao Kaetana. Na klupi je bio legendarni kouč Nestor Pumpido. U meču za svetsku titulu jači od Olimpije su bili Realovi "Galaktikosi".

Poslednji veliki rezultat je bilo finale Kopa Libertadores 2013. godine. Olimpija je tukla Mineiro sa 2:0 u Asunsionu, ali su "Petlovi" uzvratili istom merom i dobili na penale, to je tim sa Ronaldinjpm, Žoom, Tardelijem...

Olimpija je od tada dominantna u paragvajskom fudbalu, ali daleko od vrha u Kopa Libertadores. Ni ove sezone nisu konkurentni, samo dva boda, ako ne pobede Penjarol u Montevideu neće proći ni u baraž Sudamerikane.

Od mečeva u petom kolu ima još par međusobnim duela bivših prvaka Evrope, Flamengo u nevolji čeka LDU Kito, Nasional iz Urugvaja dočekuje Internasional iz Porto Alegrea, Botafogo Estudijantes, a Rasing Kolo Kolo. Neke mečeve ćemo obraditi u posebnim rubrikama, ove izdvajamo malo golova u duelu Rivera i opasnog Independiente del Valjea. 

Recimo i to da je posle četiri kola samo Palmeiras siguran matematički  u top 16, "Verdao" je pobedio u sve četiri meča, pa meč protiv Bolivara kod kuće nije bitan.  Velez je favorit protiv bolivijskog San Antonija, a Sentral bi trebalo da pobedi Deportivo Tahiru u Venecueli.