Osamdesete – Zlatne godine Evertona

Te 1985. godine navijači Evertona su imali samo jednu želju, da se sezona ne završi. Jer, mogla bi se nazvati perfektnom. Stadion je bio krcat svake nedelje, a recimo u proleće te godine, krajem aprila kada je na stadionu gostovao Norič, bilo je više ljudi od kapaciteta, bukvalno su stajali sa sardine. Bilo je oko 50 000 ljudi prema procenama, a „Gudison“ je pozdravio tim koji će protiv VBA overiti titulu nakon 14 godina čekanja. I dve sezone kasnije su osvojili krunu, ali je ta iz 1985. bila posebna jer je bila prekinuta dominacija gradskog rivala Liverpula koji je nesumnjivo tih sezona bio najbolji, ne engleski, već evropski tim.

Prethodne godine „Karamele“ su bile 16. na tabeli, samo čitavo ostrvo je znalo da taj tim vredi više od onoga što pokazuje. Bili su koncentrisani na kup, stigli su do finala Milk Kupa, a protiv Votforda su osvojili FA, što im je ulilo ogromno samopouzdanje, shvatili su da mogu da pobeđuju.

Na to se nadovezala titula na „Čeriti Šildu“ protiv Liverpula koji je prethodno tog leta osvojio titulu prvaka Evrope protiv Rome na penale.

Hauard Kendal je u tom prelaznom roku doveo sasvim prosečne igrače Van den Hauvea iz Birmingema i Brakvela iz Sanderlenda. Iako su svi znali koliko je klub sa „Gudisona“ opasan, malo ko im je davao šansu da se bore za vrh.

Danas u Engleskoj kažu da se apsolutno sve sklopilo, Nevil Sauthol je u tom trenutku bio jedan od najboljih golmana na svetu, Trevor Stiven i Grem Šarp su odigrali sezone karijere, a kasnije čuveni komentator Endi Grej je bio rođeni lider.

Zanimljivo da je Everton posle divljačkog starta Brajana Marvusa ostao bez Adrijana Hita koji je već dao 13 golova, ali je njegov izostanak naterao Kendala da se karte baci na Grema Šarpa. Jer, on i Grej su formirali neverovatno partnerstvo, a vezni red jer mleo. Everton je bio sposoban da pobeđuje i da postigne gol više. Recimo savladali su Votford 5:4, a kada su izgubili minimalnim rezultatom protiv Arsenala, mnogi su počeli da sumnjaju.

Usledilo je osam magičnih meseci.

Deset uzastopnih pobeda, uključujući i pobedu od 5:0 nad Junajtedom su sve uverili koliko je ovaj tim ozbiljan.

Na Boksing Dej su spakovali četiri gola Njukaslu, već u tom trenutku su postigli 53 najviše u svim engleskim ligama.

Računajući i Evropu, Everton je dobio 13 od 14 mečeva, jedini tim koji im je odoleo bio je Bajern i to u Minhenu. Činilo se da je ovaj tim nepobediv. Jer, te sezone su osim titule koja je osvojena sa 13 bodova prednosti ispred Liverpula i Totenhema, sa 88 golova iz 42 utakmice.

Ali, to nije bilo sve. Everton je prvi put te godine igrao evropsko finale i osvojio prvi evropski trofej.

Odiseja u Evropi je započela u Dablinu, protiv amatera iz Irske i začudo, nije bilo lako, remi u gostima, pobeda od 1:0 kod kuće. A onda su počeli da dele lekcije, četiri komada Interu iz Bratislave, pet u dva meča Fortuni Sitard. Onda kako smo rekli, remi u Minhenu protiv Bajerna, ali na „Gudisonu“ su Bavarci poklekli. Iako ih je Henes doveo do prednosti, Šarp, Grej i Stiven su izbušili goste i obezbedili put na „De Kajp“ u Roterdamu.

Neverovatni Everton je dobio to finale protiv Rapida sa 3:1 razbili su Austrijance, Krankl je postigao jedini gol za „Zelene“.

Everton je bio na korak od triple krune, naime, taj neverovatni tim je igrao i finale FA kupa, ali nije odbranio trofej, izgubili su u produžetku na Vembliju od Junajteda Severni Irac Norman Vajtsajd je doneo trofej Crvenim Đavolima. To je jedan od dva trofeja popularnog trenera sa „Old Traforda“, Big Rona Atkinsona koga će nekih 16 meseci kasnije uz ogorčenje navijača zameniti Aleks Ferguson.

Ali, vratimo se Evertonu.

Usledio je Čeriti Šild, osvetili su se Mančester Junajtedu, nisu mogli da igraju u KEŠ krivicom komšija iz Liverpula. Naime, nakon Hejsela su engleski timovi izbačeni na pet godina iz Evrope, a dva najbolja tima u državi bili su baš „Merzisajd“ rivali. Te sezone Everton je ostao iza Redsa, za dva boda, a u gradskim derbijima svako je dobio na strani. Na „Gudisonu“ je Liverpul dobio sa 3:2, dali su tri gola u prvom delu, a domaći su kasno upalili. Biće van interesantno da je uz neizbežnog Šarpa utešni gol u finišu dao Geri Lineker. U drugom derbiju sezone Lineker je opet bio strelac, kao i Ratklif, ali u finišu, prvo nisu dobili Forest, pa su izgubili od Oksforda, komšije su dobile sedam poslednjih mečeva u nizu i osvojile prvenstvo.

To je bila godina potpunog trijumfa za Liverpul protiv „Karamela“, tukli su ih u finalu FA Kupa sa 3:1 i dokopali se duple krune.

Usledila je osveta. Tih godina, Hauard Kendal nije menjao tim, uvodio je igrače iz omladinskog pogona u ekipu, ali su osnovicu činili heroji iz 1984. I isplatilo se, Everton je osvojio drugu titulu prvaka u tri godine, iako su u „Merzisajdu“ osvojili samo bod u dva meča, na kraju je tabela govorila bolje od bilo čega.

Naime, Everton je završio kao prvak sa devet bodova više od Redsa koje nije pobedio nijednom u četiri susreta te sezone. „Čeriti šild“ je završio bez pobednika, u prvenstvu kako rekosmo jedan remi i jedna pobeda Crvenih, koji su uspeli da dobiju i meč u Liga kupu protiv „Plavih“.

Ali, bilo je svejedno, najvažniji trofej, s obzirom da nije bilo Evrope vratio se na „Gudison".

Navijači Evertona žale što tih godina klub koji je bacao rukavicu gradskom rivalu nije bio u mogućnosti da igra u KEŠ, posle te titule je krenulo osipanje, četvrto mesto, pa gornja polovina tabele, ali nikada više nisu bili isti. Naravno, Everton posle toga nikada više nije osvojio krunu, a jedini trofej koji imaju star je gotovo koliko i sadašnja PL, u pitanju je kup iz 1995. kada su savladali Mančester Junajted na Vembliju.