Partizanova deca u Španiji: "Povratak u Humsku? Zašto da ne!"

Jedni od njih su i Marko Milovanović (21) koji nastupa za Almeriju, kao i Aleksa Purić (21) koji stiče fudbalsku afirmaciju u dresu Rasinga iz Ferola.

Milovanović je u dosadašnjem toku sezone upisao 11 nastupa sa skromnom minutažom u timu koji je lider Segunde, dok je Purić sa 22 nastupa nezamenjivi član postave Rasinga koji trenutno zauzima 20. poziciju od 22 tima u takmičenju.

U zanimljivom razgovoru za srpske medije, nekadašnji fudbaleri Partizana govorili su o različitim temama, a svakako je neizbežna bila i aktuelni trenutak u Humskoj.

“Svako od nas bi voleo da igra u klubovima iz Lige šampiona, pet najboljih liga Evrope, ali Partizan je nešto drugo. Prema njemu postoji ljubav, pratimo svakodnevno šta se dešava i drago mi je da ide nabolje. Partizan je ljubav, sve ostalo je posao. Možda se nekada i vratim u klub”, kazao je Milovanović, na šta se Purić nadovezao.

“Sviđaju mi se promene u Partizanu, drago mi je i zbog navijača i zbog igrača. Partizan je ljubav, kao što kaže Marko, zašto se ne bih vratio u nekom trenutku.”

Milovanović je u Almeriju stigao pre dve i po godine kada je klub nastupao u Primeri, pa je imao dovoljno vremena da složi utiske života i rada u Španiji.

“Na početku je bilo teško, došao sam u prvu ligu, a ogromna je razlika između naše i španske lige. Bio sam prebačen u B tim u poslednjem momentu, bilo je teško za mene, ali posle nekog vremena sam se navikao i prošao sve to što me je i ojačalo. Ubrzao sam svaki segment svoje igre, u španskom fudbalu je sve brže i to je najveća razlika. U Španiji imaš pola sekunde da uradiš nešto, a u Srbiji dve sekunde. Takođe, i tehnički sam napredovao, Španci su poznati po tome da sve rade s loptom tako da mislim da sam i tu napredovao. Španci uživaju u fudbalu, čak i na pripremama nema ‘suvog’ trčanja, sve se radi s loptom. Cilj je da se fudbaler sjedini s loptom i da upozna igru prirodnim putem. Brzo sam naučio jezik, posle dve i po godine se osećam lepo ovde. Jedino što mi ne odgovara je mala minutaža, ali nadam se da ću tokom januara rešiti i taj problem. Bilo da ostanem u klubu ili ne”, rekao je napadač Almerije koji je nedavno bio strelac u Kupu kralja.

“Ozbiljna je priča u Almeriji, dosta ulažu, a pošto su novi u svemu dešavaju se greške. Ipak, mislim da će na dugoročnom planu uspeti, prvo da ove sezone uđemo u Primeru gde se nije lako zadržati. Klub želi da postane stabilan prvoligaš”.

Kakav je život u Španiji?

“U Španiji mi je porodica, ovde se osećam kao kod kuće i retko se vraćam u Srbiju jer su nam pauze kratke. Trening, porodica, lep grad na jugu Španije. Ima fudbalera koji žive aktivnije, ja sam porodičan čovek (smeh)”, kazao je Milovanović.

Za razliku od njega, Purić se još uvek privikava.

“Ja sam ovde sam, na severu Španije je dosta kiše. Ferol je mali, ali lep grad, zimi je prelepo kad se okiti ceo grad. Moram da pohvalim hranu u Galiciji, stvarno je izvanredna, šta god da sam jeo bilo je baš dobro. Naravno, fali mi i naša hrana i sve, ali već je prošlo šest meseci. Koristim svaki slobodan trenutak da odem do Srbije”.

Defanzivac Rasinga je došao u Španiju proteklog leta i to sa Kipra gde je nastupao za Doksu, ali brzo se nametnuo kao prvi izbor trenera Kristobala Parala na štoperskoj poziciji.

“U Partizanu sam bio na pripremama, odigrao nekoliko prijateljskih utakmica, ali nisam dobio pravu priliku posle toga. Svakome je u mlađim kategorijama Partizana cilj da dođe do prvog tima, ja sam bio blizu, na pripremama, malo je falilo, ali ne bih ulazio u razloge. Posle sam otišao na Kipar u klub koji se bori za opstanak, gde nije najbolja situacija, ali jedini cilj mi je bio da igram. Imali smo loše rezultate, ali sam igrao baš dobro. Nije prošlo nezapaženo, počeo sam da sarađujem sa aktuelnim menadžerima i kada sam čuo za ponudu Rasinga i Španiju, to je bilo to, nije bilo dileme. Imao sam ponudu da se vratim u Srbiju, čak i iz Saudijske Arabije, ali nije me ništa interesovalo, samo sam odbijao sve kako bih došao u Španiju”, kazao je 21-godišnji Šapčanin.

Šta je potrebno jednom defanzivcu da bude konkurentan u Segundi?

“Sve je ovde na nivou iznad u odnosu na ono što sam igrao do sada. Kiparsku ligu bih uporedio sa našom. Kao što je rekao Marko, u Srbiji imaš dve sekunde za sve, ovde nemaš. Čim sam došao ovde, prve dve ili tri nedelje sam video da ne mogu polako, ali sam brzu uvideo da sam se ubrzao i da je to najveća razlika - brzina u igri. Dobro sam se uklopio, španski razumem skoro sve, ali ne pričam još najbolje. Učim, ima vremena”, istakao je Aleksa Purić, momak koji je prošao Školu fudbala Savacium u kojoj su stasali i reprezentativci Srbije poput Strahinje Pavlovića i Saše Lukića.

“Tajna je jedan čovek koji je trenirao sve nas - Zoran Kokanović. Ja sam bio kod njega šest, sedam godina, bili su tu i Strahinja Pavlović, Saša Lukić. Nije slučajno da nas je on sve vodio”, smatra 21-godišnji fudbaler.

Mnoga velika imena igraju u španskoj Segundi, koga to naši sagovornici izdvajaju?

“Na mojoj poziciji imamo verovatno najboljeg igrača u ligi, Luisa Suareza. Najbolji strelac i najdominantniji igrač na terenu. Imamo i Arivasa koji je igrao u Real Madridu”, ističe Milovanović.

“U svakoj ekipi imaš ozbiljne igrače koji su igrali i prvu ligu. Izdvojio bih Alemaa iz Ovijeda Ramosa iz Kadiza”, rekao je Purić, koji je istakao i svog saigrača, nekadašnjeg fudbalera Mančester junajteda Bebea.

“Zanimljiva je priča sa prvog treninga. Igrali smo fudbal na skraćenom terenu, ja čuvam njega koji je daleko od gola. Samo je pomerio loptu u desnu, kada je šutnuo čovek samo sam rekao 'šta je ovo'. Stvarno ima strašan šut. Čovek je bio u Mančester junajtedu, nije igrao, ali treba doći do tog nivoa samo da budeš tamo, pogotovo kod Aleksa Fergusona. Mislio sam da će možda 'dići nos’ kada je došao, ali on je sjajna osoba. Sa svima je dobar, veoma je komunikativan, iznenadio me je”, rekao je Aleksa Purić.