Penzijo, srećan ti Zlatan

U moru velikih fudbalskih imena koja su se na kraju aktuelne sezone oprostila od omiljene nam igre još će dugo odzvanjati ime Zlatana Ibrahimovića. Šveđanin se od aktivnog igranja fudbala rastao u dresu Milana na stadionu San Siru na poslednjoj prvenstvenoj utakmici protiv Verone. Nažalost svih ljubitelja fudbala, nismo mogli da vidimo njegov poslednji ples zbog akutne povrede lista zbog koje je i propustio najveći deo protekle sezone, ali oprostio se u velikom stilu. “Samo vi zviždite, ovo je vaš vrhunac sezone - da vidite mene”, rekao je Ibra na kratkoj ceremoniji pre početka meča nakon što su navijači Verone počeli da zvižde.

Sličnim stvarima je mnoge od nas i “kupovao” tokom karijere, ali i sebi stvarao doslovce neprijatelje.

Mnogo je redova i strana potrebno kako bismo pobrojali šta je sve Zlatan postigao u svojoj fudbalskoj karijeri. Osim Malmea, sa svim ostalim timovima je osvajao nacionalne šampionate, kupove, ali mnogi će sladostrasno primetiti da se momak rođen u braku Bosanca i Hrvatice nije okitio medaljom osvajača Lige šampiona. Njegova veličina se može ogledati i u tome što je tokom karijere važio za jednog od najboljih fudbalera sveta i bez prestižnog trofeja.

Sve je počelo sa teranjem lopte u lokalnom klubu Rozengard iz ozloglašenog imigrantskog kraja Malmea, gde mu se nisu dopali pogledi “preko ramena” zbog svog jugoslovenskog porekla. Četiri godine proveo je u klubu Balkan koji je okupljao klince sa balkanskih prostora, ali njegov talenat nije ostao neprimećen, pa je usledila selidba u Malme i čuvena epizoda sa krađom bicikle kako bi stigao na trening na vreme. Dve godine bile su dovoljne emisarima Ajaksa da ga dovedu sa nepunih 20 godina, a u Amsterdamu ga je, između ostalih, dočekao i Maksvel. Brazilac je bio velika podrška Ibri kojeg je doslovno izdržavao dok nije stigla prva plata. Zlatan to nikada nije zaboravio, a to možete videti i po klubovima u kojima je Maksvel igrao sa temperamentnim napadačem. Ipak, nisu svi bili toliko druželjubivi, pa su se lokalni momci poput Veslija Snajdera i Rafaela van der Varta svojski trudili da otežaju život Ibrahimoviću.

Nisu uspeli.

U Amsterdamu je, pored potpune afirmacije, stekao i prijateljstvo sa Minom Rajolom koji će presudno uticati na njegovu dalju karijeru. Sledi transfer u tada moćni Juventus iz kojeg odlazi nakon Kalčopolija, a naredna destinacija bila je Inter. Tada i počinje ono čuveno “bežanje” Lige šampiona, “Nerozuri” su podigli “ušati” pehar sezonu nakon odlaska Ibrahimovića, a isto je učinila i Barselona. Ibrine godine na Nou Kampu ostaće upamćene i po sukobu sa Pepom Gvardiolom za kojeg je rekao: “Doveo si Ferari, a voziš ga kao Fiću”.

Dve naredne sezone proveo je u Milanu koji mu je prirastao k srcu, a da život zaista počinje u 30-oj kao što kaže Darvud Dab, Ibrahimović je dokazao i statistički kada je prvi put prebacio granicu od 30 golova u sezoni. Usledile su godine apsolutne dominacije u Pari Sen Žermenu u kojem je bio jedan od najboljih fudbalera sveta u tom trenutku, sve dok problemi sa povredama nisu počeli da uzimaju danak u Mančester junajtedu. Dve “turističke” godine u LA Galaksiju gde se “poigrao” sa MLS ligom bile su dovoljne da se Zlatan zaželi Evrope, pa je Mino Rajola ispunio veliku želju svom miljeniku i vratio ga u Milan. Ibrin uticaj u svlačionici bio je nemerljiv, pa je klub posle 11 godina ponovo osvojio Seriju A.
U doba sportista kojima PR službe mere svaku reč pre izgovaranja, fudbalu će sve više nedostajati unikati poput Zlatana koji se ne libe da pokažu svoje pravo lice. Spektakularni golovi, autoritativan stav na terenu, neverovatni potezi i izjave koje se pamte, fudbal će dugo čekati na sličnu pojavu

Penzijo, srećan ti Zlatan.

U međuvremenu, njegov matični Malme igra sjajno u šampionatu Švedske, ovog vikenda će u okviru 12. kola gostovati Varnamu, a lider Alsvenskana izraziti je favorit u gradu na jugu Švedske.