Pep “Veličanstveni”

Možda vam nije poznata priča da su na kraju sezone 2020-21 nekolicina igrača i to onih ključnih želeli da napuste Mančester Siti. Jednostavno, bila je to još jedna koronom opterećena godina, mnogi su bili psihički umorni od Pepa Gvardiole.

Šta to znači?

Jednostavno, nije lako ispunjavati njegove zahteve. To je ogroman pritisak i dosta igrača, pominju se i Silva i De Brujne je pomišljalo da zatraži odlazak.

Zbog čega su se predomislili?

Izvor iz svlačionice kaže da je većina shvatila da sa tako zahtevnim trenerom stiže i rezultat i da nigde neće imati šansu za uspeh kao kada ih trenira Katalonac. Osvojili su još jednu titulu prošle godine, a evo i triplu krunu, konačno je Siti krunisan na vrhu Evrope.

Neki od igrača sa Balkana koji su igrali za Pepa kažu da je on u načinu razmišljanja u 22. veku u odnosu na ostale trener. Priznaju da nikada nije lako, da kod njega nema opuštanja, lovorika, minulog rada, da moraš da se dokazuješ na svakom treningu.

Spreman je kao posle meča sa Totenhemom u kome je Siti slavio zadržao je igrače u svlačionici jer nije bio zadovoljan zalaganjem. U pitanju je perfekcionista i to će vam reći svaki igrač koga je trenirao.

Zbog toga su kritike na račun Gvardiole najblaže rečeno smešne.

Prvo priča po kojoj njegovi timovi ulažu najviše para nije istinita. Od njegovog dolaska 2015. Siti nije potrošio više novca od rivala, ili i ako jeste, računajući Erlinga Halanda to je zanemarljivo. Oni mogu da plate, ali kada kupuju promašaji su retki.

Drugo, priča da je došao na gotovo u Siti nije tačna. Uz svo poštovanje Manćiniju i Pelegriniju oni nisu uspeli "Građane" da podignu organizaciono ili nisu imali podršku kakvu je dobio Gvardiola. Ali, klub prvo nije imao pobednički mentalitet i pored par osvojenih titula pre Pepa. On je recimo "poludeo" kada je video da u remiju protiv Svonsija De Brujne sam slavi gol i prozvao je igrače da nemaju pobednički duh. Nije oklevao ni da im kaže sve što misli, iako se držao toga da ih u javnosti brani na sve načine.

Kada je delom zbog šokantne partije Stounsa Kristal Palas šokirao šampiona na "Etihadu", Pep je doveo svog prijatelja koji mu je bio u poseti u svlačionici i pitao ga da iskreno kaže šta misli o partiji štopera. Stouns je potonuo, ali mu je menadžer izmislio novu poziciju pa je Englez završio kao jedan od junaka finala. Poenta je da Gvardiola zaslužuje veći kredit nego što ga dobija.

Priča o tome da bi klasu morao da pokaže u manjem klubu, odnosmo finansijski slabijem je nerazumna. Uz to što se dokazuješ trofejima, samo tvoje ime, rad ti pribavljaju

želju klubova da ti obezbede sredstva da sprovedeš viziju. I Pep taj kredit dobija. Jer, ponovo se pozovimo na svlačionicu, velika većina igrača kaže da su postali bolji kada im je on bio trener.

Igrači cene što je direktan, što se postavlja isto prema svima. Uz to živi fudbal, to igrači cene. Jer, Pep je prepun ideja, uvek spreman da proba, insistira na posvećenosti svih, malo njegovih igrača ima vremena za bilo šta drugo. Uz to, ne objašnjava igračima zbog čega ne igraju, ali ga bije glas čoveka koji je pravedan, fudbaleri znaju da šansu dobije onaj koji je zasluži.

Ima tu sposobnost što je otkrio Maskerano da svakodnevno motiviše, ne za trening već meč. Njegova volja je zarazna, poznata je priča iz Bajerna kada je sedeo čitav dan i gledao snimke analizirajući Portugalce, pa se ukočio i morao na tretman kod fizioterapeuta.

Gvardiola veruje jedino u težak rad, on je sin zidara koji mu je to preneo. Za svoju igračku karijeru smatra da nije bio talentovan, ali da je radio više od drugih i zato je uspeo.

Samo neznalica može da kaže da je njegova igra ista, to jednostavno nije tačno. Pepovi timovi napreduju iz godine u godinu i svi igrači, čak i oni koji ne igraju se slažu da ima mnogo permutacija.

Dakle, možete mu zamerati da je loš gubitnik, sarkastičan često i bez razloga, ponekad je čudan, nekad i težak za saradnju sa medijima, neki to tumače kao da je prepotentan, ali dovoditi ga u pitanje kao veličanstvenog trenera, za to zaista nema argumenata.