Poketinov Totenhem - „Pevci“ idu u raj

Netačno je da Totenhem nije imao blistavih trenutaka. Porodica legendarnog Bila Nikolsona uvredila bi se kad bi klub iz severnog Londona posmatrali kao prosečnog budući da je njihov najpoznatniji član žario i palio Engleskom u dresu „Pevaca“ prošloga veka.

Osmi po redu od devetoro dece porodice Nikolson iz Jorkšira ostaće upamćen u istoriji londonskog kluba kao čovek koji je kao fudbaler i trener osvojio titulu šampiona Engleske.

Nakon njegovog odlaska sa „Vajt Hart Lejna“ 1974. godine usledile su decenije utapanja u prosečnost koja je poslužila i filmskim delatnicima da prave pošalice na račun Totenhema.
Najpoznatnija od njih je u čuvenom filmu „U Brižu“ Martina Mekdone gde naslovni junak Rej (Kolin Farel) kroz primer Totenhema želi da slikovito objasni Kenu (Brendan Glison) šta znači čistilište.

„Čistilište je nešto između (raja i pakla). Nisi baš bio s*anje, ali nisi bio ni toliko sjajan. Kao Totenhem“, objašnjavao je naslovni junak kultnog ostvarenja kako izgleda kada se nađeš između dve krajnosti. Baš takvu ulogu imao je Totenhem u eri nakon Bila Nikolsona od čijeg odlaska iz kluba će se u septembru navršiti ravno pola veka.

Prosečnost Totenhema naročito je dolazila do izražaja od druge polovine devedesetih godina kada je Arsenal doživeo uspon pod Arsenom Vengerom. Ni promena vlasničke strukture sa dolaskom dvojca Džoa Luisa i Danijela Livija nije odmah urodila plodom, mada su Martin Jol i Hari Rednap probudili ekipu iz letargije, gurnuvši je u gornju polovinu tabele.

Solidni rezultati na prelazu prve dve decenije 21. veka bili su najava uspešne ere koju je klub doživeo na čelu sa Maurisijom Poketinom u godinama koje su usledile.

Perspektivni argentinski stručnjak stigao je na „Vajt Hart Lejn“ krajem maja 2014. godine nakon odlične debitantske sezone u Sautemptonu, a njegov angažman ispostaviće se kao najbolji potez u savremenoj istoriji kluba.

Tek zagazviši u petu deceniju života, Poketino je stigao u klub u kojem su se treneri smenjivali kao na traci pre njega. Argentinski stručnjak italijanskog porekla, koji se zaljubio u fudbal gledajući sa ocem Svetsko prvenstvo u domovini 1978. godine, dobio je petogodišnje poverenje ambicioznih vlasnika.

Nijedan trofej tokom pola decenije boravka u severnom Londonu poslužiće predantnim ljubiteljima statistike da od Poketina načine prosečnog trenera, pripisujući mu osobine Totenhema koje je Kolin Farel izrekao u nagrađivanom filmu iz 2008. godine.

Baš takvi sa umanjenom dioptrijom posmatraće sve ono pozitivno što je u Totenhemu uradio strastveni zaljubljenik u pikado za čijeg mandata se klub izdigao iz senke Arsenala, gradskog rivala i najvećeg suparnika u engleskom fudbalu.
Već u debitantskoj sezoni došao je u priliku da osvoji prvi trofej pošto je izborio finale Liga kupa u kojem je poražen od svog sadašnjeg kluba Čelsija 2:0.

Daleko značajniju stvar Poketino je uradio kada je pružio šansu u prvom timu mladom Hariju Kejnu, koji će u godinama koje su usledile postati najefikasniji fudbaler u istoriji kluba.
Osim Kejna, te sezone su šansu u prvom timu dobili Dele Ali i Erik Dajer, fudbaleri koji će predstavljati reprezentaciju Engleske već na Evropskom prvenstvu 2016. godine u Francuskoj. Poketino se ni u Sautemptonu nije libio da gurne u vatru mlade fudbalere (Luk Šo, Kalum Čembers, Natanijel Klajn), ali je njegov njuh za talenat u Totenhemu dobio neslućene granice.

Naredna sezona bila je još uspešnija po londonski klub kojem je malo nedostajalo da se okiti prvom šampionskom titulom još od 1961. godine, ali je trofej najboljem timu Engleske pripao izvanrednom sastavu Lestera.

Na leto uoči sezone 2015/16, koju će Totenhem završiti na visokom trećem mestu, klub je iz Bajer Leverkuzena doveo vihornog Korejca Son Hung Mina za obeštećenje od 22 miliona funti.

Kakav je potez tog leta načinilo rukovodstvo „Pevaca“ najbolje svedoči to da najpoznatiji fudbaler Južne Koreje nije ni u TOP 10 transfera u istoriji kluba, a nemerljiv trag koji je ostavio pobija glasine o presudnom značaju novca u fudbalu.
Kruna marljivog Poketinovog rada i izuzetne selekcije tima dogodiće se u istorijskoj sezoni 2016/17 kada je klub oborio niz rekorda stigavši do drugog mesta, što je najbolji plasman još od početka 60-ih kada je ekipu vodio legendarni Nikolson.
Koliko je moćan te sezone bio Totenhem svedoče svega četiri ligaška poraza od kojih su svi bili na strani, što je podvig na koji se čekalo više od pola veka na „Vajt Hart Lejnu“, stadionu koji će biti srušen na kraju te sezone.

Bila je to sezona Kejnovog potpunog golgeterskog procvata, a ogroman doprinos rapsodiji „Pevaca“ dali su sjajni Son i Ali, dok je pravu igračku zrelost doživeo danski as Kristijan Eriksen.

Ta 2017. godina pamtiće se i po tome što je Totenhem prvi put u 21. veku završio na tabeli Premijer lige ispred Arsenala, pa se nakon duže vremena nije slavio čuveni „Sent Toteringem dej“.

Već krajem 2018. godine Poketino će postati prvi menadžer Totenhema koji je osvario 100 premijerligaških pobeda, čime je postao treći najbrži u ovom dostignuću u engleskom fudbalu posle Žozea Murinja i Aleksa Fergusona.

Još veću radost priredio je Argentinac navijačima Totenhema tog decembra pošto je do 100. pobede u Premijer ligi stigao brže od Arsena Vengera, simbola Arsenalovog vesnika na prelazu dva milenijuma i čoveka koji je zadavao gradskom rivalu noćne more.

Bilo je to na polovini sezone koju će Totenhem okončati prvim plasmanom u finale Lige šampiona u kojem su 1. juna poraženi od sjajnog tima Liverpula 2:0 u jednoj od dosadnijih okršaja za najznačajniji evropski trofej.

Oblak tame spustio se tog dana na fudbalsku Evropu pošto je u ranim časovima stigla vest o pogibiji Hose Antonija Rejesa. Kao da je tuga paralisala noge fudbalera na stadionu kluba u kojem je nesrećni Rejes proveo pola decenije karijere.

Liverpul je zasluženo slavio 2:0, a ritam meča potpuno je splasnuo već nakon uvodnih minuta utakmice kada je Mohamed Salah postigao gol sa penala. Bila je to treća pobeda „Crvenih“ nad Totenhemom te sezone koju će Poketinov tim pamtiti i po antologijskom polufinalu protiv Ajaksa. Naročito iz sećanja navijača Totenhema ne izbija iz glave revanš u Amsterdamu kada je Lukas Moura het-trikom nadoknadio tri gola zaostatka nad timom Dušana Tadića i režirao jedan od najveličanstvenijih preokreta u istoriji fudbala.

Ovaj podvig i eliminacija Mančester sitija i Borusije Dortmunda u prethodnim rundama, kao i drugo mesto u grupnoj fazi između Barselone i Intera, ostaće zauvek zabeleženi u istoriji generacije kluba lišenog evropskog sjaja.
Kako to u fudbalu obično biva, stotine stepenika treba za nepredvidiv uspon do vrha, a mnogo manje za pad koji je Poketino doživeo već polovinom novembra 2019. godine. Prilično slabi rezultati s početka sezone i afera koja je drmala klub na relaciji Vertongen-Eriksen uticali su na njegovu smenu nedugo nakon mečeva protiv Crvene zvezde u grupnoj fazi Lige šampiona.

U međuvremenu Poketino je vodio PSŽ, a u engleski fudbal se vratio prošlog maja kada je preuzeo Čelsi. Sa „Plavcima“ ove sezone beleži prosečne rezultate, a utisak promenljivih igara pokušaće da popravi u četvrtak upravo protiv Totenhema.
Derbi Londona u zaostaloj utakmici 26. kola igra se od 20:30 na „Stamford bridžu“. Totenhem stiže četiri dana nakon poraza od Arsenala 3:2 u derbiju severnog Londona, dok je dan ranije Čelsi remizirao protiv Aston Vile 2:2.