Poslastica – „Madonina“ u kupu!

Ova sezona nas je baš častila kada su Inter i Milan u pitanju. Posle dužeg vremena lombardijski fudbal je u modi, komšije će se boriti za titulu, a žreb je hteo da se ove godine sastanu u kupu.

Naravno, ovo nije prvi put da timovi igraju u takmičenju koje je izgubilo na značaju u poslednjih tridesetak godina, čak i u Engleskoj gde je FA kup bio svetinja, ali ovde se radi o tome, da timovi, kada stignu u završnicu, igraju ipak ozbiljnije. Pobednik „Madonine“ u kupu stiže u polufinale, gde se igraju dva meča i stvari postaju itekako značajne.

Uz to, Inter i Milan dugo nisu trijumfovali u ovom takmičenju, „Crno-plavi“ su poslednji put osvojili trofej u godini Triplete, najuspešnjijoj u istoriji Beneamate, dok „Rosoneri“ nisu osvojili ovaj trofej od 2003. Milan ima pet trofeja u takmičenju, a četvrti je osvojio još 1977. kada su slavili baš protiv Intera u finalu. Iako u kupu imaju 10 pobeda i 7 poraza, ova je najznačajnija.

Naime, te godine je Mian dobio golovima Maldere i Bralje, igralo se na krcatoj Meaci. Te sezone su oba meča u šampionatu završena remijima, Milan je mnogo više očekivao od šampionata, ali su stvari su krenule loše. Predsednik Duina je smenio Pipa Markjora, vratio se legendarni Nereo Roko koji je uspeo da spasi ekipu u samom finišu, „Rosoneri“ su bili tri boda iznad linije ispadanja...

Što se Intera tiče, imaju dva trofeja više u ovom takmičenju, odmah posle poraza na „Meaci“ sledeće godine su osvojili kup, pa su posle strašne serije „Spila“ Altobelija 1982. godine ponovili uspeh, a u ovom veku im je redovna mušterija bila Roma u utakmicama za trofej.

Milan je dobio poslednji meč u takmičenju pre par godina, i to posle produžetaka kada je zaboravljeni Kutrone pogodio za polufinale. Milan ni te godine nije uspeo da se dokopa trofeja.

U drugoj polovini devedesetih timovi su češće igrali u ovom takmičenju, tri puta za pet godina, tačnije četiri u deceniji. To je bio Kapelov Milan, koji je recimo nadmoćno pobedio u revanšu 1993. sa 3:0, sve je bilo gotovo za pola sata, Papen dva puta i Gulit su savladali Zengu.

Dve godine kasnije, iznenađenje, Inter je dobio oba puta, ali je Milan bio već u procesu predavanja dominacije, u prvom meču je rival poveo golom Lentinija, ali su gosti okrenuli preko Orlandinija i „ujaka“ Bergomija. U revanšu takođe 2:1, i ponovo je Milan povedo, golom Donadija, da bi Ruben Sosa i još jednom Orlandini odveli rivala u četvrtfinale. Ali, taj Inter je bio sasvim prosečan, tukla ih je Fođa u sledećem kolu.

U januaru 1998. najveći trijumf Milana, iako je u to vreme Inter imao jači tim. Albertini, Ganc, Savićević i ostali napunili su „kuđine“, Inter nije pomogao ni Ronaldo. U revanšu je bilo 1:1.

Na prelazu vekova veliki derbi, pobeda Intera od 2:3, u prvom meču je bilo 1:1, Vijeri, Mutu i Sedorf koji će postati legenda Milana su bili strelci za tim koji je vodio Marćelo Lipi, dva gola Ševčenka nisu pomogla Zakeronijevom timu koji je bio aktuelni prvak Italije. Lipi je tvrdoglavo nastavlja svoj rat sa Bađom, ostavio ga na klupi, igrao je Rekoba od početka, ali Inter ni pored toga što su tukli šampiona, nije ponovo osvojio kup. Naime, u finalu ih je savladao Lacio, Nedved i njihov bivši igrač Simeone su bili strelci na „Olimpiku“, na golu je bio sadašnji direktor Lacija, Anđelo Peruci, dok je u revanšu ostalo 0:0, pa je Lacio osvojio duplu krunu te godine, njihov najveći uspeh.

I tako smo stigli do novog poglavlja „Madonine“; igra se jedan meč, oba trenera će menjati, verovatno je da će Pioli odmarati ključne igrače, Inter čini se, ima dužu klupu, pa bi mogli da slave u ovom gradskog derbiju.