Poslastica na “San Mamesu”

Englesko finale je nešto što svi vole u evropskim kupovima. Neprijateljstva sa ostrva se prenose van granica Engleske, nekada su istina to bili dani opasnog življenja, ali čini se da Bilbao ne strahuje od najezde Engleza u sredu uveče.

Jer, vremena su se promenila, biće svakako velike koristi i za lokalnu ekonomiju, ali van baskijskih granica. Recimo, svi hoteli u kantabrijskom Santanderu su rasprodati jer u mestu u kome se igra finale nema dovoljno kapaciteta. Mnogi navijači, posebno Totenhemovi za koje je ovo zaista izuzetak pohrliće na sever Španije bez karte u želji da budu svedoci istorije.

Najpoznatije sveenglesko finale igrao je Junajted, naravno, ono na Lužnjikiju protiv Čelsija kada se na veliku radost navijača "Đavola" Džon Teri okliznuo u odlučujućem momentu. Ali, to je davna prošlost, u stvari Ser Aleksovo vreme izgleda kao da bilo u kamenom dobu, kako igra Mančester JUnajted posednjih 12 godina. I u tom crnom razdoblju oni su osvojili evropski pehar i to baš u ovom takmičenju 2017. kada su Murinjo i Ibra srušili Ajaks u Stokholmu.

Ali, kroz ovo takmičenje smo pričali, nije EL nešto na šta se "Đavoli" pale, pogotovo navijači, iako bi trijumf zbog povratka u LŠ bio vredan velikog novca, i to je nekako za klub važnije od potcenjenog pehara.

Junajted i Totenhem nisu rivali, te priče je van snage stavio sam Fergi. Od kada je u drugoj polovini osamdesetih seo na klupu, do povlačenja pre više od decenije, on je izgubio četiri meča protiv Totenhema u šampionatu, od 42 u kojima je vodio tim. I tu se priča završava. Od kada se Škot povukao u ložu, pobede Totenhema su nešto češće, slavili su prvog dana 2014. protiv Mojesove verzije, pa 2016. 2017. i 2018. kada je Poketino pobeđivao Van Gala i tri puta puta Murinja, u Severnom Londonu (i u leto 2018. godine u gostima).

Pobeda iz oktobra 2020. nije imala svedoke, Murinjov Totenhem je zbog korone pred praznim "Old Trafordom" gostovao na severozapadu i spakovao šest golova Solskjeru (mala osveta, Norvežanin je nasledio Murinja na klupi Junajteda). "Pevci" su posle toga tri godine čekali na pobedu, početkom prošlog šampionata Postekoglu je prvu pobedu na klupi Totenhema zabeležio protiv Junajteda u Londonu, tukao ih je dva puta ove sezone, plus u LIga kupu, Australijanac (ili Grk, ako baš hoćete) u pet mečeva protiv ovog rivala ima četiri pobede i remi za dve sezone! Pa je, eto, popravio očajan skor protiv "Đavola" u poslednjih četrdeset godina.

Inače, ovi klubovi su igrali u Evropi, ali to je bilo davno.

Naime, u prvoj polovini šezdesetih, "Pevci" su imali moćan tim sa Mjulerijem, Džimijem Grivsom. Par godina pre duela sa Junajtedom u KPK oni su postali prvi klub sa ostrva koji je osvojio evropski trofej kada su u finalu razneli madridski Atletiko u Roterdamu, bilo je 5:1, Grivs i Dajson su postigli po dva gola. Samo, Junajted nisu prošli sledeće godine, iako su na "Old Traford" odneli 2:0 sa "Vajt Hart Lejna". Ser Bobi Čarlton je sa dva gola utro put ka pobedi od 4:1 i plasmanu u četvrtfinale gde su ispali od Sportinga koji je osvojio trofej.

Junajted je dobio Čelsi u finalu LŠ 2007. ali i Totenhem ima dobijeno evropsko finale, protiv Vulvsa u dvomeču Kupa UEFA početkom sedamdesetih. Ali, naravno, poraz od Liverpula iz 2019. je mnogo važniji, to je bila jedinstvena prilika da osvoje najveći trofej.

Totenhem je naravno na putu do tog madridskog finala eliminisao Siti, po nama to je njihov najveći uspeh u Evropi u novije vreme. Totenhem ima polovičan uspeh protiv timova iz Engleske, po četiri pobede i poraza i jedan remi, dok je Junajted bolji, pet pobeda i samo par poraza iz devet mečeva. I opet, ti trijumfi su protiv Čelsija ili Arsenala na putu do te evropske titule vezani za Ser Aleksa. Njegova senka je i nad ovim duelom, osim što je poznat po onoj rečenici "Pobogu momci to je Totenhem", iz 2001. kada je na poluvremenu Junajted gubio sa 3:0 i dobio 5:3 posle kritike škotskog menadžera, poznati su i dramatični pregovori oko Berbatova.

Fergi ih je opisao kao nešto što je bolnije od operacije kuka. Sa druge strane bio je Danijel Livi koji i danas vodi klub sa severa Londona i navijači ga najblaže rečeno ne vole. Timovi su pregovarali tokom leta 2008. čak je Totenhem tužio Junajted ligi jer je navodno nedozvoljeno pregovarao sa Bugarinom. Ser Aleks je taj potez nazvao "sramotnim", ali ušlo se u poslednji dan prelaznog roka. "Berba" je odbio Siti poslednjeg dana, stavio Totenhem pred svršen čin, na kraju su pristali, ali se pokvario faks kojim je trebalo da stignu dokumenta. Na kraju u "zaustavnom vremenu", nekako je papirologija završena, a sam igrač kaže da se nije radovao, nije imao snage, to pamti kao jedan od najvećih stresova u životu. Livi je isterao svoj zahtev, oko 35 miliona evra sa lako dostižnim bonusima. Bugarin je proveo četiri godine u Junajtedu, odigrao oko 150 utakmica, dao 56 golova.

Nije to i jedini transfer između klubova, Majkl Kerik je posle par sezona za Totenhem otišao u leto 2006. na "Old Traford" kao zamena za Roja Kina. I opet su morali duboko da zavuku ruku u kasu, preko 20 miliona evra, što je u tom trenutku bio šesti najveći transfer u istoriji Mančester Junajteda.

Tedi Šeringem je iz vremena pre Livija, on je otišao 1997. u Junajted za oko 3-5 miliona funti, da zameni Kantonu koji se neočekivano povukao. Ali, Livi je bio taj koji ga je vratio u klub kao slobodnog igrača 2001.

Eriksen je iz Totenhema otišao u Inter, pa je posle one drame na EP, i Brentforda stigao u Junajted gde je i danas. Saha je, manje se to pamti posle velike karijere u Junajtedu i četiri godine u Evertonu, zaigrao u jednom trenutku za Totenhem ali je proveo samo pola godine.

Sedamdesetih i osamdesetih bilo je još nekoliko igrača, Teri Gibson , pa zaboravljeni Alan Brazil, koji se povukao u 27. godini i napravio sjajnu karijeru kao TV komentator. Da ne zaboravio Španca Reguljona koji je u bio na kratko na pozajmici u Junajtedu i odigrao desetak minuta za "Đavole". Sve u svemu 15 igrača je nastupalo za oba kluba…