Postaje klasik - Italiani protiv Engleza!

Fudbal uvek nađe način da vas iznenadi i režira novu peripetiju.

Mnogi su se osmehnuli na informaciju da će Italija i Engleska biti u istoj grupi kvalifikacija za naredni šampionat Evrope, 2024. godine. Za "Azure" to će biti slatko sećanje, za Engleze prilika da se osvete, mada je to slaba uteha za činjenicu da se ni 2021. na "Vembliju" pehar nije vratio kući.

Otišao je u Italiju, zajedno sa onom pastom koju su jeli Kjelini i Bonući nakon finala, sa porukom Englezima da je pehar tamo gde treba da bude.

Međutim, ni oni se baš nisu smejali godinu nekoliko meseci posle, kada je Italija ostala bez drugog Mundijala u nizu i to nakon što ih je u polufinalu baraža nokautirala Severna Makedonija. Da, pogađate, ako niste pratili žreb i naši susedi su u grupi sa Italijom i Engleskom.

Tu je još Ukrajina, kao i Malta. Zanimljivo, ako Italijani ne budu u top dva, imaju obezbeđen baraž, ali Manćini i ne pomišlja da ostane izvan pozicija koje vode direktno u Nemačku.

Ali, da se malo vratimo na "Vembli".

Mnogi će se složiti da je Engleska bila bolja ekipa od Italije, ali da je nekako bila predodređena da izgubi. Kritičari Gareta Sautgejta će reći da je sam prizvao nevolju, ali njegove taktičke varijante su i dovele "Gordi Albion" do finala.

Ako se prisetimo toka meča za titulu, bukvalno ništa bolje nije moglo da se desi Englezima od starta, Luk Šo je dao gol u drugom minutu. Upravo je Sautgejtova taktička postavka i konstanto menjanje formacije sa trojicom ili četvoricom u odbrani zbunjivalo rivale tokom turnira, a u 3-5-2, krilni bekovi su nemilosrdno vršili pritisak i otkrivali slabe tačke protivnika.

No, ima istine u konstataciji da mentalno Engleska nije bila spremna da postane prvak Evrope. Kada su shvatili da su blizu, 3-5-2 je postalo 5-3-2, nabili su se u krilo Pikfordu, dozvolili da "Azuri" preuzmu kontrolu na sredini, iskreno, nekako je većina neutralnih mogla da vidi šta visi u vazduhu. Leonardo Bonući je iznenadio, a svi znamo da je fudbal igra u kojoj Englezi gube na penale.

Mnogi tvrde (ispostavilo se kao tačno i na Mundijalu, iako su odlično odigrali protiv Francuske) da bolju šansu da konačno uzmu trofej posle 1966. godine neće imati.

Nakon izgubljenog finala, timovi su se sudarili u Ligi nacija, Italijani su se održali na "Molinou", nije bilo golova prošlog juna, a u septembru su na "San Siru" dobili pogotkom Raspadorija 1:0 velikog rivala.

Kada kažemo velikog rivala, mislimo na dug period, prvo onaj kada je Engleska prepotentno odbijala da zaigra na Mundijalima pre Drugog Svetskog Rata. Pocova Italija, dvostruki šampion sveta i najbolji tim tog vremena je odigrala 1933. i godinu dana kasnije dve utakmice sa očevima osnivačima fudbala, bilo je 1:1 na Apeninima, iako Herbert Čepmen nije doveo najbolji tim. U revanšu, godinu dana kasnije, Englezi su na "Hajberiju" dobili, nokautirali Italijane u prvih 15 minuta, da bi "Pepin" Meaca sa dva gola ublažio poraz prvaka sveta. Samo, izveštaji sa te utakmice su ukazivali da je Italija bila čak i bolji protivnik u pobedi Engleza od 3:2. Inače "Tri Lava" su u tom meču izvela najbolji tim predvođen Stenlijem Metjuzom.

Fašistička štampa je taj poraz proglasila za pobedu, Musolini koji se u većini stvari ugledao na Englesku je bio zadovoljan, a Poco je do kraja života tvrdio da je njegova ekipa sa Meacom, Orsijem, i ostalim "Orijundima" tipa Mondija, Skijavija, Guaite bila bolja od Engleske.

No i posle rata Italijani nisu uspevali da savladaju u Engleskoj svoje, zašto ne reći fudbalske uzore, dok 1973. Fabio Kapelo nije pogodio na centaršut Đorđa Kinalje, velškog Italijana na Vembliju. Tačnije ovo jeste bila prva pobeda Italijana van Apenin, ali nekoliko meseci ranije su u Italiji savladali Engleze, takođe je Kapelo bio strelac (drugi gol postigao je "Turčin" Anastazi, Sicilijanac i legenda Juventusa).

I tu nastaje preokret, jer već u kvalifikacijama za argentinski Mundijal, oba tima jesu pobedila kod kuće, ali su mladi "Azuri" na račun favorizovane Engleske otišli u Argentinu.

Na italijanskom Mundijalu 15-tak godina kasnije, slavio je domaćin, ali to je bila borba za treće mesto (pomoglo je samo Totu Skilaćiju da posle penala postane najbolji strelac SP).

U kvalifikacijama za Mundijal u Francuskoj 1998. Italijani su morali kroz baraž preko Rusa, jer su u grupi ostali iza Engleske. Taj meč u kome su održali 0:0 i plasirali se odigran je u Rimu, a ostao je poznat po krvavom obračunu policije sa gostujućim navijačima.

Pre finala EP, timovi su igrali u Brazilu 2014. slavila je Italija, ali su oba tima nakon grupne faze otišla kući. Kada se sve sabere, Engleska u poslednjih 70 godina ima samo tri pobede nad Italijom, plus izgubila je najvažniju utakmicu u istoriji sudara sa "Azurima" pomenuto finale EP.

Igraće se u Napulju na "Maradoni", i pored neuspeha u kvalifikacijama za Katar, Manćini nije mnogo menjao, mada je dodatno podmladio tim. Ipak, junaci "Vemblija" su i dalje tu. Engleska je jača na papiru, ali već smo videli da to ne znači puno.

Po nama, najbolja opklada je malo golova, a što se tiče drugog meča u grupi, hrabriji mogu da probaju golove u obe mreže u sudaru u Skoplju, između Severne Makedonije i Malte.

AdmiralBet je pripremio sjajnu ponudu na utakmicu Italija - Engleska. Posetite naš sajt i pronađite svoju dobitnu opkladu.