Priroda se obnavlja?

Slutilo je na senzacionalno sletanje trofeja šampiona Engleske na „Emirejts“ posle gotovo dve decenije. Niko ne odbacuje tu tezu, ima još pregršt vremena u ovoj sezoni, ali nakon utakmice koja je na programu sredinom ove nedelje znaćemo na čiju će klackalicu teg pasti.

Mančester siti je sve samo ne protivnik protiv kojeg biste želeli da igrate „stigni me ako smeš“. Smem, stići ću te, a onda ti surovo pokazati da je najviši stepenik moj. To je na svojoj koži prethodno najčešće osećao Liverpul. Sada je na red došao Arsenal, ali pod velikim je znakom upita da li će moći i koliko da se nose s tim.

Mikel Arteta ima kvalitetan roster. Ojačali su ga ove zime sa Žoržinjom koji bi trebalo da olakša prenos lopte iz prve, ka završnoj trećini, te s dolaskom sjajnog Belgijanca Leandra Trosara. Ali, to nisu momci kojima je mesto u startnih 11 zagarantovano, već je Arsenal pažljivo birao ne bi li uneo i kvalitet, ali i dubinu u roster. Italijanski vezista je odigrao oko pola sata u porazu od Evertona, dok je Trosar do sada u Premijer ligi šansu dobijao sa klupe. Dobro je poznato da je Mikel Arteta učenik Pepa Gvardiole. Više puta smo o tome pisali, pa će ovo biti pravi ispit njegove zrelosti u susretu sa čovekom od kojeg je upijao znanje upravo u Sitiju. Mladi španski stručnjak preferira formaciju 4-2-3-1, što se neretko transformiše u 4-1-4-1. Vezni red drže Tomas Parti i Granit Džaka, a uloga koju ima Švajcarac je promenljiva. U presingu, Džaka je od krucijalnog značaja i upravo pri transformaciji formacije on kreće ka napred kao „osmica“, dok Parti drži sredinu stabilnom. Veliku slobodu u ovoj postavci ima Martin Edegor koji se kreće između linija, dolazi u poluprostor po loptu, kreira i izvlači se na krila. Ukoliko „građani“ spreče dotok njegovih pasova, Arsenal je u problemu. Naravno, postoje tu i alternativne opcije, a to je upravo momak kojeg Pep Gvardiola izuzetno voli – Oleksandr Zinčenko. Njegovi ulasci u središnji deo terena, te lopte iza odbrane rivala lako mogu da uzrokuju probleme bilo kom timu, što uostalom i čine čitave sezone.

Mančester siti bi to mogao da pokuša da suzbije preko Rodrija i Ilkaja Gundoana koji mogu da delaju jednako dobro u oba smera. Pep je nedavno promenio svoju formaciju u 3-2-2-3. Doduše, koristio ju je i pre tokom mečeva kada bi levi bek, uglavnom Žoao Kanselo, ulazio u sredinu, a ostatak odbrane se pomerio činivši trojicu pozadi. Sada ih je „stacionirao“ u zvaničnoj formaciji, ali na taj način se otvaraju protivniku koji obožava da dela putem krila. Arsenal je takav tim. Isto je i suprotno. Pep se oslanja na Griliša i Mareza u poslednje vreme, dok se u centrali nalaze dve kreativne figure Kevin de Brujne i Bernardo Silva. Naravno, najistureniji je Erling Haland koji vreba i kupi sve „otpatke“ ove napadačke mašine.

U okršaju protiv Aston Vile, Pep je posle dužeg vremena koristio tandem Ajmerik Laport – Ruben Dijaš s kojim redovno ima uspeh. Na poslednjih 17 utakmica s njima dvojicom u štoperskoj liniji Mančester siti dobio je 15. Ruben Dijaš je neko čiji vertikalni pasovi ka krilima seku odbranu protivnika i automatski dovode „građane“ do situacije da budu opasni. Portugalac se konačno vraća i taj tandem koji čini sa Laportom bi mogao da bude krucijalan po Pepa u ovom periodu.

Kada su postave u pitanju, ne bi iznenadilo ukoliko bi Arteta pokušao sa Trosarom u špicu pre Nketijom. Trosar se odlično kreće između linija, ima nisko težište i brzinu, uostalom na toj poziciji je igrao kod De Zerbija ove sezone.

ARSENAL (4-2-3-1): Ramzdejl – Vajt, Gabrijel, Saliba, Zinčenko – Parti, Džaka – Martineli, Edegor, Saka – Nketija (Trosar).

MANČESTER SITI (3-2-2-3): Ederson – Voker, Dijaš, Laport – Rodri, Gundoan – Marez, Silva, De Brujne, Griliš – Haland.