PSŽ u Madridu, nekad Vea, danas Mbape!

Svakako da ne postoji mnogo stvari koje ne znate o derbiju osmine finala Lige šampiona između Reala i PSŽ. Beskrvni Merengesi su se branili u Parizu, na kraju primili su gol od svog verovatno budućeg igrača, Mbapea, i to je bio više nego pravedan epilog "prvog poluvremena". Ono što verovatno hrabri Madriđane je strašan skor protiv francuskih timova, ali i generalno navika da pobeđuju u Ligi šampiona kod kuće. Sve je počelo od starta KEŠ, prvi takav primer bio je Partizan koji je na JNA slavio sa 3:0, ali je Real dao četiri gola na Šamartenu. Odmah u sledećem kolu poraženi su u Milanu od "Rosonera" sa 2:1, ali je opet odlučio prvi meč i pobeda od 4:2 nad Lombardijcima.

I sledeće godine su nastavili u istom stilu, nisu se brojali golovi, pa je poraz u Beču od Rapida posle pobede u Madridu značio baraž koji je Real dobio i otišao dalje sve do odbrane titule.

U tim godinama dominacije "Belih" bilo ih je nemoguće dobiti, tek Juventus, verovatno njihov najnezgodniji rival u Madridu je pobedio 1962. Real na strani. Ali, ni tada Italijanima nije vredelo, izgubili su u Torinu, a onda i baraž.

Pet fodina se čekalo, do 1967. da opet izgube ovoga puta su bili vladajući šampioni dobio ih je Inter.

Ali, da ne dužimo, kroz istoriju, malo ko se može pohvaliti pobedom u Madridu, recimo Ajaks 1972. kada su uzeli pehar na kraju, i četvrt veka posle ponovo Amsterdamersi, tada su stali u finalu protiv Juventusa.

U drugim takmičenjima situacija je nešto drugačija, ali svejedno, pobediti na "Bernabeu" se čini kao najteži posao na svetu.

No, PSŽ je to uspeo, vratimo se u prvu polovinu devedesetih i zaboravljeno četvrtfinale KPK, u stvari to je poslednja utakmica u ovom takmičenju koju je Real igrao kod kuće. Ono je nekoliko godina kasnije ukinuto, do tada Madriđani su odigrali samo 31 utakmicu, imaju nešto više od polovine pobeda, 16, ali su samo četiri puta učestvovali. Da osvoje i jedini pehar koji im nedostaje, sprečavali su ih Britanci, Čelsi 1971. Ser Aleks sa Aberdinom 1983. a dva puta su ispali pre utakmice za pehar. Zvezda ih je zaustavila u četvrtfinalu 1975. a PSŽ u četvrtfinalu 1994.

Tada je Žorž Vea smirio Bernabeu, u revanšu je bilo 1:1, Španci su golom Butragenja poveli na Parku Prinčeva, da bi Rikardo Gomeš postavio konačnih 1:1. U toj utakmici u Parizu, Realu je bio potreban gol za prolaz, nisu ga dali, ali je Valdano sačuvao glavu osvajanjem Primere. Doduše bila je to oročena podrška Ramona Mendoze koji je i sam otišao u novembru, njegov naslednik Lorenco Sanc je par meseci kasnije smenio Argentinca a klub je kratko vodio Del Boske, sezonu je završio Arsenio Iglesijas. Bila je to očajna godina koja je donela eksploziju Raula, jedina svetla tačka u sezoni u kojoj je Real bio šesti.

Generalno to su bile sezone traženja Madriđana, oni su ispali od PSŽ i par godina ranije u Kupu UEFA, ali su tada dobili u Madridu sa 3:1, verovali u prolazak i onda doživeli debakl. U Parizu je bilo 4:1 za "Svece", pravi haos u nadoknadi, Zamorano je na 3:0 u 94. minutu dao gol Bernaru Lami i kada su svi očekivali produžetke, Antoan Kumbuare je postigao jedan od najvažnijih i kako sam kaže najdražih golova u karijeri za prolazak PSŽ. Prvi gol na tom meču dao je Žorž Vea, sada PSŽ nema Liberijca, ali ima Mbapea kao čoveka od koga očekuju da reši pitanje putnika u četvrtfinale. Te godine je Real za bod izgubio titulu od Krojfove Barse, osvojio kup, Benito Floro je preživeo, ali je sledeće godine smenjen, ponovo je neizbežni Del Boske završio sezonu.

Zbog toga se Real plaši, kada naiđe na PSŽ i ispadne, obično slede slomovi, mediji već vezuju sudbinu Anćelotija za ovu utakmicu, mada je teško verovati da će ostati bez posla kada osvoji titulu.

Što se Parižana tiče, i dalje se govori da Poketino bez obzira na ishod sezone (titula je obezbeđena, ali je Liga šampion mnogo važnija) želi da napusti klub i da je sentiment obostran, ne prođe dan da Zidan ne bude spomenut kao favorit da nasledi klupu u Parizu.

Francuzi imaju kapital, jedan gol mnogo znači, mada ne kao ranije kada je 1:0 bio omiljeni rezultat jer se računalo pravilo gola u gostima.

Pariska istorija je daleko od impresivne, imaju taj KPK iz 1996. izgubili su pre dve godine finale Lige šampiona, "Sveci" su tek 1983. debitovali u evropskim kupovima. 

za Evropu su bili "Zeleni", tukle su ih recimo 1986. čehoslovačke Vitkovice, a prvi susret sa Špancima, bili su pomenuti mečevi sa Realom, kada su eliminisali "Los Blankose" u pomenutoj infarkt završnici u UEFA kupu, golom Kumbuarea. Već 1995. su tukli Barsu u četvrtfinalu, ali je Milan predvođen Savićevićem bio jači.

Na putu do jedino evropskog trofeja eliminisali su u polufinalu KPK La Korunju, dobivši oba meča, ali sledeće godine nisu odbranili trofej, izgubili su finale protiv Ronalda i Barse.

Kada se sve sabere, PSŽ je igrao 35 mečeva protiv klubova iz Primere, 14:12 je u pobedama. Sa Realom su igrali 10 puta, sa Barsom čak 13, sastajali su se sa La Korunjom, Seviljom, Bilbaom, Valensijom, a jednom su igrali protiv Rasing Santandera.

Mesi je promašio penal u prvoj utakmici, ali je Bernabeu njegovo omiljeno gostovanje, dobio je 10 puta Real u gostima, protiv njih ima skor 20:15, uz 11 remija, na 46 mečeva dao je 26 golova i imao 14 asistencija. Rekord je inače pokvario u poslednje dve sezone, jedan remi i tri poraza protiv "Los Blankosa".

Ako je suditi po prvom meču, PSŽ je bolji tim, Real je delovao uplašeno i istrošeno, samo nikada ih ne treba otpisivati…