Radničko finale evropskog fudbala

Evropa će u sredu uveče dobiti jednog od najneobičnijih osvajača evropskog trofeja poslednjih godina. U finalu Lige konferencija u Lajpcigu sastaće se od 21 sat Kristal Palas i Rajo Valjekano, dva kluba koja nikada ranije nisu igrala veliko evropsko finale i koja su do završne borbe stigla tek u svojim drugim evropskim sezonama.

Biće to finale potpuno drugačije od onih na koje je evropski fudbal navikao. Bez aristokratije, bez milijarderskih projekata i bez klubova koji decenijama dominiraju evropskom scenom. Umesto toga, na terenu će biti predstavnici južnog Londona i madridskog Valjekasa, predgrađa koja imaju snažan radnički identitet i navijačku kulturu koja se godinama razlikuje od glamuroznog sveta modernog fudbala.

Kristal Palas je poslednji evropski nastup imao još 1998. godine u Intertoto kupu, kada je eliminisan od Samsunspora ukupnim rezultatom 0:4. Skoro tri decenije kasnije, londonski klub igra najvažniju utakmicu u svojoj istoriji i ima priliku da postane 12. različit engleski klub sa evropskim trofejom. Sa druge strane, Rajo Valjekano je odavno stekao status kultnog kluba među neutralnim ljubiteljima fudbala širom Evrope. Klub iz radničkog dela Madrida poznat je po levičarskoj i antifašističkoj kulturi svojih navijača, političkim transparentima na stadionu i ultras grupi Bukaneros, jednoj od najprepoznatljivijih u Španiji. Za razliku od glamura Reala i Atletika, Rajo je oduvek imao imidž “narodnog kluba”.

Zbog toga ne čudi što je veliki broj neutralnih navijača na društvenim mrežama stao upravo uz španski tim. Posebnu težinu čitavoj priči daje činjenica da je Rajo do evropskog finala stigao uprkos problemima koji prate klub godinama. Igrači i treneri više puta su javno govorili o lošim uslovima i infrastrukturi, a golman Augusto Batala nedavno je izjavio da trening centar izgleda kao da je ostao u sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka. Pominjani su i problemi sa infrastrukturom, terenom i svlačionicama, pa je utisak da je Rajo svojevrsni autsajder među milionerima.

Ipak, ono što oba tima povezuje jeste efikasan i direktan fudbal. Iako imaju reputaciju disciplinovanih i čvrstih ekipa, Kristal Palas i Rajo Valjekano u finale ulaze kao dva najefikasnija tima ovosezonske Lige konferencija. Engleski predstavnik postigao je 25 golova, dok je španski tim dao 22.

Palas je do finala stigao težim putem, pošto je morao da igra i plej-of fazu, pa je odigrao dva meča više od Raja. Oba tima ostvarila su po osam pobeda od početka ligaške faze, a zanimljivo je i da su u proseku imali gotovo identičan posed lopte od oko 52 odsto.

Najveća opasnost po odbranu Raja biće Ismaila Sar. Senegalac je sa devet pogodaka najbolji strelac takmičenja i postizao je golove u poslednjih pet nokaut utakmica svog tima. Kod španskog predstavnika najefikasniji je bio Alemao sa četiri pogotka, dok su Alvaro Garsija i Isi Palason dodali po tri.

Velika priča finala biće i duel dvojice trenera. Oliver Glazner već ima iskustvo osvajanja evropskih trofeja pošto je sa Ajntrahtom iz Frankfurta osvojio Ligu Evrope 2022. godine. Austrijanac će na leto napustiti Kristal Palas, pa bi eventualnim trofejom mogao da se oprosti na savršen način nakon što je prošle sezone klubu doneo i prvi veliki trofej kroz osvajanje FA kupa.

Sa druge strane nalazi se Injigo Peres, trener Raja koji nema evropsko iskustvo poput Glaznera, ali je već pokazao da ume da parira mnogo iskusnijim rivalima. Nekadašnji vezista Atletik Bilbaa pripada generaciji mladih španskih stručnjaka koja je veliki deo inspiracije pronašla u radu Dijega Simeonea.

Zanimljivo je i da se nekoliko igrača dva tima veoma dobro poznaje. Andrej Raciju i Jeremi Pino zajedno su prošli mlađe kategorije Viljareala, dok su Iljas Akomač i Čadi Rijad igrali zajedno u omladinskoj školi Barselone. Nobel Mendi i Rijad bili su saigrači u Betisu, a Ivan Balju je svojevremeno u Mecu delio svlačionicu sa Ismailom Sarom.

Sve to dodatno daje posebnu draž finalu koje možda nema najveća imena evropskog fudbala, ali ima nešto što modernim završnicama često nedostaje, a to je neizvesnost i autentičnost. U Lajpcigu će se za trofej boriti dva kluba koja niko nije očekivao na ovoj sceni, a upravo zbog toga finale Kristal Palasa i Raja već sada deluje kao jedna od najneobičnijih evropskih priča poslednjih godina.