Rapid - “Zeleni” sa devet života

Starije generacije će se verovatno začuditi kada pročitaju podatak da jednom slavni Rapid iz Beča nije bio prvak gotovo 15 godina i da u ovom veku ima samo dva trofeja. Oni su i dalje ispred Austrije iz Beča, ali gradski rival odavno nije reper za "Zelene". Dugo već prestonica austrijskog fudbala je u Salcburgu i to se čini se neće promeniti.

Rapid je oznaka tradicije nekadašnjeg austrijskog "Vundertima" pre rata je bio jedan od najvećih evropskih klubova, a obično sakrivaju činjenicu da su bili i prvaci Nemačke, one najstrašnije Hitlerove. Posle Anšlusa iz 1938. Rapid je lako osvojio titulu, ali i kup Nemačke kada je rat već izbio, tri godine kasnije. 

Ipak, to nije tema ove priče. 

Klub je dao mnoge velike fudbalere poput Hansija Krankla, Pakulta, za njih je igrao i Panjenka, ali i Dejan Savićević u finišu karijere. Nećemo nabrajati, tek ovaj tim je dva puta bio blizu evropskog trofeja, i kao dvostrukog finalistu KPK teško ih je danas gledati na startu kvalifikacija za evropske kupove. Ali, nije to samo njihova sudbina, već generalno istočne i srednje Evrope. 

Prepoznatljivi po svojoj zelenoj boji, oni su bili austrijski predstavnik u prvom izdanju KEŠ, 1954. Razneli su PSV, od šest golova Alfred Korner još jedan mitski igrač Bečkija je dao tri. Ali u četvrtfinalu su posle 1:1 kod kuće, teško poraženi od Milana u revanšu. Rapid je ipak na početku šezdesetih stigao do polufinala najjačeg evropskog takmičenja, no Benfika sa Belom Gutmanom na klupi je bila prejaka. 

Kasnije su bili daleko od završnice, a najkontroverzniju utakmicu u Evropi odigrali su 1984. rival je bio Seltik. Pošto su preslišali Bešiktaš, žreb nije bio lak. Seltik je vodio 4:3 ukupno u drugom meču, imao penal, Austrijanci su okružili sudiju, a onda je Rudolf Vanjhofer pao, navodno ga je flaša sa tribina pogodila u glavu. Snimak je pokazivao drugačije. Meč je završen prolaskom Seltika, ali se Rapid žalio. UEFA kao UEFA, povećala je novčanu kaznu Rapidu, ali je i presudila da se odigra ponovljeni meč i to najmanje 100 kilometara od Glazgova. Inače tokom meča gledali smo pravu tuču na Seltik Parku, nekoliko udaranja pesnicom sa obe strane, a Seltik je na kraju promašio penal. Ipak, slavili su pobedu od 4:3 i prolazak u treću rundu.

Onda je usledio šok, treba shvatiti da su u tom vreme britanski navijači bili ozloglašeni, na kraju krajeva to je i poslednja godina igranja u Evropi, već na proleće se dogodio Hejsel. Naravno, Škoti nisu bili obuhvaćeni zabranom, ali svejedno, ni njihovi navijači nisu bili cvećke. Ispražnjeni Seltik je morao na "Old Traford", Peter Pakult je savladao Pakija Bonera to je bio konačan rezultat, pa je Rapid otišao dalje. 

Uspeli su da eliminišu Dinamo iz Drezdena, iako su ih otpisali nakon prvog meča, klub iz DDR je dobio sa 3:0, ali su primili pet komada u Beču. U polufinalu je pred "Zelenima" pao sovjetski Dinamo Moskva, presudila je pobeda kod kuće od 3:1, pa se Rapid našao u borbi za trofej na "De Kajpu". Sa druge strane je bila velika generacija Evertona koju su Hejsel i kazna sprečili napravi mnoge dobre stvari u Evropi. "Karamele" su te godine već otele titulu Liverpulu u Engleskoj, a tim Hauarda Kendala je dobio i finale, posle mirnog prvog dela, Endi Grej je osvetio svoje Škote (mada je on igrao za Dandi i pred kraj karijere za Gerse), Trevor Stiven je povećao prednost, i mada je Hansi Krankl pripretio, Irac Kevin Šidi je treći put te večeri savladao talentovanog Mihaela Konsela, pa je Rapid ostao bez prvog evropskog trofeja.

Desetak godina kasnije, Rapid je ponovo u istom takmičenju igrao finale. Tim iz Beča je put otpočeo protiv rumunskog Ploještija, 3:1 na "Hanapiju", jedan od golova dao je pokojni Bugarin Trifon Ivanov. 

U drugom kolu neverovatna pobeda, na "Alvaladeu" su izgubili 2:0 od Sportinga, protiv "Zmajeva" bili na minut od eliminacije, ali je Kristijan Štumpf u nadoknadi doneo produžetke. Isti igrač je postigao još jedan gol na kraju prvog produžetka, da bi grogirane Portugalce dotukao čuveni Karsten Janker.

U četvrtfinalu je bilo najlakše, razneli su Dinamo iz Moskve, kao i u prvom pohodu u finale, mnogo toga je neodovljivo podsećalo na 1985. U polufinalu su bili bolji od Fejenorda, Janker je dao gol na "De Kajpu", a onda i dva u Beču, za briselsko finale. Sa druge strane je stajao PSŽ, koji je imao mnogo teži put preko Moldea, Seltika, Parme i La Korunje velikih timova tog vremena. Ali, "Sveci" su i sami imali sjajan tim, otišao je već Vea u Milan, ali je Rai i dalje bio tu, pa Đorkaeš, Loko, Deli Valdes, jedino gol dao je štoper Ngoti, završilo je 1:0. To je jedini trofej "Svetaca" u Evropi, ali i poslednja šansa koju je imao Rapid.

Novi vek doneo je mnogo slabije rezultate, ogroman pad kvaliteta austrijskog fudbala, Rapid je pre 16 godina preko Lokomotive iz Moskve (opet ti Rusi) stigao do grupne faze Lige šampiona, ali je protiv Bajerna, Juventusa i Briža izgubio svih šest mečeva. 

Kao drugoplasirani tim autrijske lige, igraju kvalifikacije za Ligu šampiona, dobili su prašku Spartu u Beču 2:1 u prvom meču, ali će u revanšu biti teško, mada ne i nemoguće. Ako prođu za plej-of će se boriti protiv Monaka.