Real gleda komšije sa visine...

Ovo su najbolja vremena madridskog derbija, u stvari "bel'epoque" za sudar gradskih rivala. Jer, otkada su "Los Blankosi" istakli potcenjivačku parolu da traže dostojnog partnera za "Madrilenjo", stvari su se promenile. Atletiko je doživeo ogromnu transformaciju u prošloj deceniji pod Diegom Simeoneom, stigao dva puta do finala Lige šampiona, i oba puta izgubio od Reala. Ali, osvojili su dve titule u sedam godina (aktuelni prvaci) i većina njihovih navijača će tvrditi, možda i sa punim pravom, da je jedna kruna "Kolčinjerosa" vredna kao Realovih deset.

Ali, stara je priča i prokletstvo Atletika to da u godinama kada oforme najbolje timove, Real ima još bolje, i tako je još od prelaza pedesetih i šezdesetih kada su uvek morali da se zadovolje utešnim nagradama jer glavna ide u drugi deo grada.

Na primer, Atletiko je osvojio dva kupa kralja na prelazu pomenutih decenija,  odnosno takmičenje je po Franku nosilo ime "Generalisimo kup", u finalu su savladali Real sa 3:1 i to pošto je Puškaš doveo domaćina u vođstvo, ali šta to vredi, te sezone su "Los Blankosi" prigrabili petu titulu šampiona Evrope.

Atletiko je i sledeće godine odbranio trofej i ponovo pobedio Real, sa 3:2 i opet na Bernabeu i ponovo je Peira bio junak bitke za trofej. Ali, u prvenstvu, što je opet značajnije, "Beli" su stigli do sedme titule i to sa 12 bodova prednosti u odnosu na gradskog rivala, iako su "Jorgandžije" dobile prvaka na svom stadionu.

I tri godine kasnije, Atletiko je opet osvojio kup, ali je Real tih godina ređao titule, 1966. je usledila već 11. I onda naredne godine, predvođeni "Kornjačom" Aragonesom, crveno-plavi su osvojili krunu, prvu posle 15 godina u ligi, samo pogađate, Real je dobio Partizan u finalu KEŠ i ponovo bio prvak Evrope.

Dakle, nikako da im doakaju u tom zlatnom periodu Reala, Atletiko je bio odličan, ali nije uspeo da prekine dominaciju komšija.

Na obalama Manzaresa su i sedamdesete prva polovina bile dobre, taj tim je tri puta bio prvak Španije, ali izostala je glavna nagrada. Švarcebek iz Bajerna je očajnički raspalio po lopti u 120 minutu, ona je završila u mreži pored zabezeknutog Migela Rejne. Jeste, to je otac Pepea Rejne, a optužili su ga da nije gledao loptu nego je pozirao fotoreporterima. U ponovljenom meču, primio je četiri gola i Bajern je vladao Evropom. I onda su usledile loše godine Atletika, ni Real nije bio šampion Evrope, ali je osvojio par međunarodnih trofeja u drugim takmičenjima, a potpuno je dominirao u ligi sedamdesetih, dok tu strašnu seriju nisu prekinuli Baski, prvo Bilbao, pa Sosijedad.

Dolaskom Hesusa Hila, posle godina lutanja, ulaganja, dva Srbina Radomir Antić i Milinko Pantić su doneli duplu krunu na "Kalderon", samo već sledeće sezone je Real prekinuo dugi post u Ligi šampiona. U ovom veku, kako rekosmo, dva puta su tukli komšije u finalima, napravili strašnu seriju evropskih uspeha, pa i te godine kada je Atletiko onim golom Godina protiv Barse u poslednjem kolu osvojio titulu, Real je dobio finale u Lisabonu izborivši produžetke golom Ramosa u 93. minutu, a onda i ubedljivu pobedu u produžetku. Na neki način, Bajern se ponovio Atletiku i to je nešto poput prokletstva.

Prošle godine su se dokopali nove titule, za promenu Real nije osvojio ništa, ali ove godine su komšije itekako uzveratile. Naime, u derbi Real ulazi kao lider, ima 10 bodova više od Atletika, Barselona nije ni na retrovizoru, ne vidi se od prašine koju stvaraju vodeći. Zbog svega toga, Atletikova godina dominacije u prvenstvu sada već deluje kao bleda uspomena jer Real pravi novi "hajp", za komšiluk će buka postati nesnosna kada na leto Mbape stigne u grad.

Atletiko i pored titule nije dobio Zidanov tim prošle godine, bilo je 1:1 na Vandi, 2:0 kada je Real bio domaćin. Simeone nema pobedu u prvenstvu pet godina i mada je Realu dao sedam u Americi, to su prijateljski mečevi, a ispao je i u Ligi šampiona pre četiri godine.

Svakako ne dobar predznak pred derbi, ali Ćolo prosto obožava situacije u kojima je autsajder.