Rems - Sećanje na velikana koji je otišao u prosek

Francuski klupski fudbal je tema o kojoj bi mogle mnoge knjige da se napišu.

Liga 1 je jedina od “liga petice” gde nemamo jasno iskristalisane velike klubove i gde se timovi koji dominiraju menjaju po epohama i gde nekoliko njih sebe smatra sa onaj najveći.

Olimpik Marsej se jedini može podičiti titulom prvaka Evrope i to ga verovatno izdvaja od konkurencije, ali on je tek treći na listi osvajača Lige 1, sa devet pehara u svojim vitrinama.

PSŽ je prvi sa 11 titula šampiona države, od kojih je devet uzeo u sadašnjoj eri, kada se potpomognut katarskim novcem stvorio tim kom niko ne može da parira. Sent Etjen je uzeo 10 titula, poslednju 1981, Nant i Monako po osam, Lion ih je vezao sedam u njegovo “zlatno” doba u prvoj deceniji 21. veka.

Iza njega su Bordo i Rems sa po šest titula i upravo je Rems ekipa koja je prva napravila iskorak, koja je dominirala pedesetih godina 20. veka, bila na korak od toga da postane i šampion Evrope, ali je nakon domaće titule osvojene 1962. otišla u teški prosek.

Rems se vratio u Ligu1 2013. godine i to posle 30 godina. Bio je to veliki povratak, a mnogi se začude kada vide istoriju kluba, koji je delovao zaboravljeno, iako je u drugoj polovini pedesetih bio najveći rival Real Madridu na evropskom nivou. Ispao je Rems ponovo u Ligu 2, 2016. godine, pa se dve godine kasnije vratio i konačno stabilizovao.

Ali da se vratimo na pedesete…

Rems je igrao dva finala Kupa evropskih šampiona, 1956. i 1959. godine, a imao je tu nesreću da naleti na najjači tim tog vremena, pa nije uspeo da se domogne titule prvaka Evrope. Francuski klubovi će čekati do prve polovine devedesetih kada je to konačno pošlo za rukom Marseju koji je i dan-danas ostao jedini tim iz zemlje Gala koji je osvojio krunu.

Remsove “zlatne” godine bile su pedesete, tada je većina igrača tog tima bila i u francuskoj reprezentaciji, a od 1949. do 1962. godine osvojili su pet nacionalnih prvenstava. Legendarni trener Albert Boto je kombinovao brzinu sa neverovatnim talentom.

Iz te generacije izašla su dva velika trenera, pod njegovim kišobranom su porasli Mišel Idalgo i Eme Žake, koji su osvojili sa Francuskom EP 1984. godine, odnosno Mundijal 1998.

Ali, daleko najbolji igrač tog tima bio je Rajmon Kopa, francuski Poljak i najveća evropska zvezda posle Drugog Svetskog Rata. On je kada je stigao u Rems iz Anžea zarađivao oko 180 futi nedeljno, u vreme dok su vodeći britanski igrači bili na 2.5 funte. I pored velike plate, uvek se borio za prava ostalih igrača, tvrdeći da su fudbaleri "robovi".

Kopa je Rems vodio do finala, tukli su danski Arhus, mađarski Vašaš i Hibse. Rems je vodio sa 3:2, ali je Real sa dva gola okrenuo i rasplakao Francuze. Da stvar bude gora, Real je kupio Kopu, a novcem od njegove prodaje dovedeni su Žist Fonten iz Nice, Žan Vinsent Lil i Rožer Pjantoni iz Nansija, pa je više od pola reprezentacije činio tim Remsa.

Kopa će sa Realom osvojiti tri titule evropskog šampiona, ali će Žist Fonten dati 122 gola u 131 meču za Rems.

On će postati i najbolji strelac Mundijala u Švedskoj sa 13 golova.

Da je Kopa ostao u Remsu, tim bi verovatno stigao do najvećih titula, ovako su se domogli još jednog finala. Real je tada slavio sa 2:0, sezonu pre nego što će se Kopa vratiti u Francusku.

Vratio se i zajedno sa saigračima odigrao “labudovu pesmu” Remsa, kada su ovojene titule 1960. i dve godine kasnije. Kopa je igrao još pet godina, Rems je krajem sedamdesetih ispao, pa čak se i ugasio nakratko 1991. Godine, da bi rad bio obnovljen, ali tada su bili amateri.

Vratili su se, sada su u prvoj ligi, ali svejedno, visine iz pedesetih neće nikad dostići.

 Autor: Mladen Heleta