Ridlov let još niko nije nadvisio

Fudbaleri Borusije iz Dortmunda putuju u Ajndhoven gde će ovog utorka od 21 sat gostovati PSV-u u prvom meču osmine finala Lige šampiona. „Milioneri“ su za vikend odigrali samo 1:1 u Volfsburgu pa mnogo raspoloženiji u predstojeći meč ulazi domaćin koji je put ta titulu u Erediviziji dodatno utabao trijumfom nad Heraklesom 2:0.

Borusija je prethodnih sezona takmičenje završavala uglavnom u ovoj rundi, a sada će protiv holandskog velikana pokušati da napravi iskorak i približi se najvećem uspehu na međunarodnoj sceni iz sezone 1996/97.

Dugo će se taj 28. maj 1997. godine pamtiti u Dortmundu pošto je Borusija toga datuma bacila na kolena veliki Juventus i osvojila prvi put Ligu šampiona. Tim Otmara Hicfelda je te večeri u Minhenu srušio san italijanskog velikana da će odbraniti naslov evropskog šampiona. Kako su tada Nemci rekli, tim trijumfom su iz “kruzer” prešli u “tešku” fudbalsku kategoriju.

Meč na Olimpijskom stadionu u prestonici Bavarske završen je pobedom Borusije 3:1, a junak ovog trijumfa bio je dvostruki strelac na meču Karl-Hajnc Ridl. Jedan od najboljih nemačkih napadača toga vremena dvaput je u razmaku od samo pet minuta uhvatio na spavanju odbranu Juventusa i tu im više nije bilo spasa.

Iako ne preterano visok, Ridl je zbog svojih skakačkih sposobnosti dobio nadimak Leteći, a to se najbolje osetilo u 33. minutu utakmice kada je posle oštro nabačene lopte iz kornera snažnim udarcem glavom savladao Anđela Perucija.

Bio je to pogodak za 2:0 i ogroman korak ka istoriji, a u nastavku igre neizvesnost koju je atraktivnim golom uneo Alesandro del Pjero na drugoj strani odagnao je vezista Lars Rinken sjanim lobom za 3:1 u 71. minutu.

Upravo je ovaj nemački tandem sa po četiri gola nosio „Milionere“ ka najvećem uspehu u istoriji kluba i premda im trofej od pre 27 godina nije bio prvi na međunarodnoj sceni sigurno je da zauzima najviše mesto na „Signal Iduna Parku“.

Borusija je u ovu sezonu ušla kao dvostruki uzastopni šampion Nemačke i tim koji je stizao do samih završnica dva najznačajnija UEFA takmičenja u prethodnim godinama. Nakon osvojenog Superkupa Nemačke usledio je hladan tuš i eliminacija u prvom kolu kupa ove zemlje od slabašnog Vatenšajda.

Očekivanja da će i treći put zaredom osvojiti „Salataru“ raspršena su na paramparčad pošto je Bajern iz Minhena prekinuo dominaciju pa je tim morao da se zadovolji trećom pozicijom iza velikana iz Bavarske i aktuelnog lidera Bajera.

Trofej Lige šampiona bio je viđen za spas sezone i momci u žutom su ga oberučke prihvatili bez straha što je na suprotnoj strani trener Marčelo Lipi izveo tim da se smrzneš u kojem su glavnu reč vodili igrači kao što su Zidan, Didije Dešan, Alen Bokšić, naš Vladimir Jugović...

Iako je glavnu reč u Hicfeldovom timu te sezone vodio švajcarski golgeter Stefan Šapuiza, čovek koji je sa tri uzastopne Zlatne lopte obeležio devedesete evropskog fudbala, Ridl je pokupio sav kajmak u finalu obezbedivši veliki transfer u Liverpul. Njegov dvogodišnji boravak na „Enfildu“ nije bio suviše plodonosan pogotovu što je u to vreme u prvi tim Liverpula ulazio mlađani Majkl Oven koji će ostaviti dubok trag u gradu Bitlsa.

Jesen karijere u Liverpulu i činjenica da pada u senku Ovena, podsetili su Ridla na njegove početke. Dobro je „Leteći“ zapamtio period kad se na Mundijalu 1990. godine u Italiji kalio pored Rudija Felera i Jirgena Klinsmana u reprezentaciji Nemačke koja se popela na svetski tron. Znao je da prilika da igraš pored takvih imena može da ti promeni život i karijeru.

Karijeru okončanu 2000. godine u Fulamu pokušao je nakratko da oživi u Lihtenštajnu dve godine kasnije, ali je posle svega tri nedelje u Vaduzu shvatio da je vreme njegovog profesionalnog loptanja na zelenom tepihu završeno.

Fudbaler koji je najdublji trag u reprezentaciji Nemačke ostavio na Evropskom
prvenstvu 1992. godine kada je Šveđanima u polufinalu spakovao dva gola, nije rekao poslednju reč ovom sportu po okončanju karijere.

Do 2007. godine radio je kao sportski direktor Grashopersa, a jedno vreme ga je Borusija Dortmund angažovala na mestu međunarodnog fudbalskog ambasadora. U
rodnom kraju na granici Nemačke sa Švajcarskom i Lihtenštajnom osnovao je fudbalski kamp za decu i otvorio hotel sa četiri zvezdice.

Za razliku od Ridla, koji je osim igranja u Nemačkoj osetio i slast loptanja u Italiji i Engleskoj, drugi junak iz minhenskog finala Lars Riken ostao je vojnik Borusije za ceo život. Šta drugo i očekivati od deteta Dortmunda i čoveka koji je trenutno zaposlen kao koordinator u mlađim kategorijama ovoga kluba.

Ovaj vezni fudbaler je proveo čak 14 sezona na „Signal Iduna Parku“ i bio svedok zlatnih devedesetih godina „Milionera“ ovekovečenih titulama u Bundesligi i trofejom Lige šampiona. Uprkos tome što ni izbliza nije ostavio trag u reprezentaciji Nemačke kao Ridl, njegovo ime sija zlatnim sjajem u klupskoj istoriji Borusije.

Riken i dalje drži rekord u Ligi šampiona po najbržem golu u finalu koji je postigao rezervni fudbaler pošto mu je trebalo svega 16 sekundi od ulaska u igru da zatrese Perucijevu mrežu. Najluđe od svega je što je u trenutku igranja utakmice, bio stvarno vojnik, odnosno nalazio se na obuci. U kasarni je spavao i provodio jedan deo dana, popodne je trenirao.

Imajući u vidu da je kao 21-godišnjak postigao onakav gol u finalu Lige šampiona, očekivalo se da će Riken napraviti bolju karijeru, ali su ga povrede omele da ostavi dublji trag. Blesak je još imao samo u šampionskoj 2002. godini koja mu je omogućila Felerov poziv za Svetsko prvenstvo na kojem se nije naigrao.

Nakon Mundijala u Japanu i Južnoj Koreji povrede su dokrajčile Rikena, ali mu je ogromna reputacija koju je s godinama stekao u Dortmundu omogućila da ostane angažovan u klubu gde i danas radi.

Dva tima su se u zvaničnim utakmicama igrala samo dva puta. U grupnoj fazi Lige šampiona u sezoni 2002/03 Borusija je slavila u Ajndhovenu 3:1, dok je u Dortmundu bilo 1:1.

Verovatno je Dortmund favorit za prolazak, dolazi iz jače lige, imaju više iskustva, ali ne potcenjujte ovu generaciju PSV Anjdhovena, šteta što neće duže ostati na okupu, odavno nisu imali kvalitetniji tim. Golovi su prvi izbor…