Rimski derbi - Toliko važno da rizikuješ život na terenu!

Rimski derbi je uvek priča za sebe, dovoljno je reći da u "derbi kapitolino", ili "Derbi dela Kapitale" kako je poznatiji u svetu, rivali unose svega pet titula, od kojih je ona Romina iz 1942. ipak problematična, iako priznata. Zlobnici će reći da ova utakmica odlučuje uglavnom o tome ko će biti peti u Italiji, ove sezone tako izgleda, ali kada je u pitanju strast i odnos stanovnika prestonice prema njemu, malo koji može da mu stane na crtu.

Verovatno znate da je Lacio stariji, da je Roma nastala na inicijativu fašista pred start jedinstvenog šampionata Italije 1929. Postoji i priča da je Musolini želeo samo jedan prestonički klub i tražio da i Lacio bude priključen toj "koaliciji" rimskih klubova, ali je njegov general Vakari koji je bio i zadužen za stvaranje ozbiljne lige to sprečio i spasao rimski derbi pre nego što je počeo da se igra.

Navijači Lacija rado prozivaju rivale da i oni znaju da im je pradeda ili deda navijao za Lacio jer Roma nije postojala, na drugoj strani, Roma ima više navijača. Ona je od početka nekako bila narodna stvar, klub siromašnih rimskih kvartova poput Testaća. Lacio je podršku imao u aristokratiji, činovnicima koji su se sjatili u grad kako bi služili fašizmu, a i sam Musolini je imao člansku kartu, mada je preterano reći da je navijao za Lacio, fudbal ga nije zanimao, došao je samo jednom. Ipak i danas, doduše zahvaljujući ekstremizmu severne tribine Olimpika, "L'Akvile" odnosno "Orlovi" ne mogu da se oslobode tog fašističkog predznaka, a podrška klubu je vezana za širi region po kome nose ime. Samo, to je nešto od legende koju ciljano šire navijači Rome, da za Lacio navijaju "paesani" odnosno seljaci van gradskih zidina. Romanista ima više, ali postoje i rimski kvartovi koji su plavi. 

Tačnije, nebesko-plavi. Upravo na boji jednom su u derbiju poentirali navijači Lacija. Romini su razvili transparent "Roma, iznad tebe je samo nebo". 

Odmah je našaran odgovor na drugoj tribini, "Tačno i to nebo plave boje".

Ni za vreme rata nije bilo nikakve solidarnosti. U toj ratnoj 1942-43 kada je "Vučica" osvojila svoju prvu titulu, Lacijali su "poginuli" da mitskom Torinu obezbede krunu, odnosno spreče komšije da se raduju. Iako su zadržali Romu u derbiju i omogućili Torinu da preuzme prvo mesto, ali "Bikovi" nisu zadržali prednost. Sledeći šampionat je bio posle kapitulacije Italije, i igran je na teritoriji Rima. Lacio je bio prvi, oni su tražili tu titulu, vodeći se time da je Roma takođe tokom rata bila prvak, ali su odbijeni, jer jug je već bio u žestokom ratu, a nije bilo jedinstvenog prvenstva, na severu je bilo vanredno stanje, Torino i Milano pod bombama, a postojala je salelitska fašistička država, Republika Salo.

Posle rata, Roma je doživela pad, ispali su 1951. Lacio je bio bolji, ali se “Vučica” odmah vratila. Zatim su preuzeli dominaciju u Rimu. bio je red na Lacio da se preseli u niži rang, a emocija je uvek bilo mnogo. Srčani udari na terenu nisu bili baš tako retki, zabeleženo je nekoliko. Zukome igrač Lacija je 1957. zbog radosti nakon što se njegov tim vratio i izbegao poraz u derbiju doživeo srčani udar nakon gola Selmosona i umro u bolnici. Te tužne godine odigrana su četiri derbija, dva u prvenstvu i dva u kupu, Dino Da Košta, Brazilac u Romi je bio “crna beštija” što kažu Itaijani za Lacio, svaki put im je davao golove. 

Inače, desetak godina ranije, Romina legenda Amadei je dao jedini gol u pobedi i takođe završio tokom meča u bolnici jer se srušio, radost mu je donela aritmije, jedva je preživeo. 

Ovakvih priča ima mnogo, ostavićemo neke i za drugi put, tek ma u kakvoj situaciji bili rimski klubovi, uvek je najvažnije od svega, tokom sezone.