Rivalstvo crvene boje

Nije ni čudo da fudbal nazivaju najvažnijom sporednom stvari na svetu ako se zna koliko je neobičnih priča uklesano u temelj nastanka mnogih klubova čije bitisanje često nadilazi formu, rezultate i trofejnu salu zdanja na kojem igraju.

Jedna od takvih nepromenljivijih priča, kojoj različiti ostrvski vetrovi ne mogu ništa, jeste rivalstvo Mančester junajteda i Liverpula, koji će u derbiju 32. kola Premijer lige (nedelja, 16:30) na „Old Trafordu“ odigrati treći ovosezonski susret.

Specifičnost rivalstva ogleda se u nizu faktora čiji koreni sežu još od 19. veka i industrijske revolucije. Blizina dva grada na severozapadu zemlje i rapidan rast na polju industrije bili su zamajac da se animozitet prenese i na fudbalski teren.

Dok je Mančester važio za grad tekstila, Liverpul je držao primat u pomorskom transportu robe. Ravnoteža je poremećena kada je sagrađen Mančesterski brodski kanal posle kojeg je su brodovi mogli preko Mersija da stižu i u šesti po veličini britanski grad. Bio je to prst u oko Liverpulu koji je izgradnjom kanala u centru tekstilne industrije ostao bez značajnih prihoda za razvoj grada.

Sukob između gradova kao da je najavio ono što će se dešavati u decenijama koje slede na polju fudbala. Uspeh jednog kluba obično bi pratio strmoglavi pad drugog, a priča o ljutom rivalstvu Junajteda i Liverpula ne bi dobila puni oblik da u njoj ne postoji segment o fudbalerima koji su kroz karijeru nosili dres omraženih timova.

Zapanjujuće izgleda podatak da je poslednji direktni transfer iz jednog u drugi klub bio davne 1964. godine kada je Fil Čisnal posle pola decenije u Junajtedu prešao u Liverpul. Ovaj golgeter nije bio u planovima Meta Bezbija za narednu sezonu, uprkos tome što je tokom šezdesetih godina u očima selektora Engleske Alfa Remzija bio fudbaler sa najboljih pasom u celoj ligi.

Transfer od svega 25.000 funti u očima Čisnala viđen je kao dogovor između dvojice menadžera Junajteda i Liverpula, Bezbija i Toma Šenklija, budući da su dvojica stručnjaka gajili izuzetne prijateljske odnose.

Ovaj fudbaler u istoriji Liverpula ostaće upamćen kao strelac prvog gola u dresu „Crvenih“ u Kupu evropskih šampiona pošto je te 1964. godine zatresao mrežu Rejkjavika. Ispostaviće se da je to bio samo jedan od dva pogotka koje je dete Mančestera dalo u dresu kluba sa „Enfilda“.

Prošlo je od tada šest decenija, a da nijedan fudbaler direktno nije prešao iz jednog u drugi klub. Primera radi, za to vreme čak devetorica igrača su pravila neoprostive transfere između Real Madrida i Barselone. Srdžbe i besa je bilo (Luis Figo to najbolje zna), ali blokade nikada kao što je to bio slučaj na severozapadu Ostrva.

Pre Čisnala osmorica fudbalera su igrala za oba kluba. Pionir u ovom poduhvatu bio je Tom Čorlton, defanzivac s početka prošlog veka, koji je 1912. godine prešao iz Liverpula u Junajted, ali se na „Old Trafordu“ nije naigrao pošto je za dve sezone sakupio svega četiri utakmice.

Zanimljiva je i priča Džekija Šeldona koji je krajem 1913. godine prešao u Liverpul, a već u debitantskoj sezoni zaigrao u prvom finalu FA kupa pred očima kraljevske porodice. Barnli je tada slavio 1:0 u poslednjem finalu najstarijeg takmičenja na svetu odigranom na stadionu Kristal Palasa.

Za Šeldonovo ime mnogima je prva asocijacija skandal u vezi sa klađenjem na utakmici između Junajteda i Liverpula iz 1915. godine. Ovaj fudbaler je označen kao inicijator nedozvoljene radnje zbog koje je trebalo zauvek da bude suspendovan iz fudbala, ali je aboliran zbog učešća u Velikom ratu.

Zvučno ime je i Tom Miler koji je pre rata uspešno igrao za Liverpul, ali je krajem septembra 1920. godine prešao u Junajted u čijem dresu je proveo samo jednu sezonu. Kao i mnoge karijere u drugoj deceniji prošloga veka, rat je prilično poljuljao fudbalski put talentovanog Škota.

Zanimljiva je i priča Freda Hopkina koji je u prvim posleratnim godinama igrao za prosečni sastav Junajteda. Njegov boravak u Mančesteru ostaće upamćen po kazni koju je slavni klub morao da plati zbog prekoračenja u visini zarade koju je izdvajao za usluge prvotimca.

Početkom 20-ih godina usledio je transfer u Liverpul gde se zadržao punu deceniju, upamćen kao član generacije koja je donela prvu titulu klubu sa „Enfilda“. Čak 360 utakmica u to vreme za „Crvene“ zauvek su upisale Hopkinovo ime u slavnu istoriju kluba iz Mersisajda.

Ime još jednog Škotlanđanina našlo se tokom prve polovine prošlog veka na spisku igrača koji su igrali za Junajted i Liverpul. Reč je o fudbaleru Tomasu Ridu koji je u januaru 1929. godine prešao iz Liverpula u Junajted.

Reč je o jednom od retkih fudbalera koji su podjednako uspešno igrali za oba kluba, a motiv selidbe na „Old Traford“ leži u tome što je Liverpul tih godina prolazio kroz fazu prosečnosti što se nikako nije dopao ambicioznom momku iz Madervela.

Zanimljiva je i priča Teda Sevidža koji je 1938. godine prešao iz Liverpula u Junajted nakon što je na „Enfild“ iz Mančester sitija stigao čuveni Met Bezbi. Ovaj indirektan uticaj iz igračkih dana na odnose Junajteda i Liverpula svedoči o tome koliko je Bezbi bio obeležen kao posebna ličnost.

Alenbi Čilton stigao je uoči početka Drugog svetskog rata u Junajted pošto prethodno nije zabeležio ni minut u dresu Liverpula, a boravak u Mančesteru pamtiće po čak 300 utakmica za ovaj klub uz osvojen trofej FA kupa 1948. godine.

Neizostavno je ime Tomasa Meknaltija, odraslom u Salfordu nadomak Mančestera gde je završio Junajtedovu fudbalsku akademiju. Dve godine nakon čuvene titule sa „Crvenim đavolima“ 1952. godine rešio je da pređe u Liverpul gde nije ostavio dublji trag.

Deceniju kasnije usledio je spomenuti transfer Čisnala koji će zatvoriti vrata saradnje dva kluba, a u narednih više od pola veka sve ređi će biti igrači koji bi se usudili da nakon karijere u jednom okušaju sreću i u drugom klubu.

Izuzetak u pravom smislu je Piter Birdsli, koji će ostati upamćen kao fudbaler koji je igrao za oba mančesterska i liverpulska kluba, ne mareći mnogo za njihove međusobne animozitete.

Golgeter iz Heksama je odigrao samo jednu utakmicu za Junajted u sezoni 1982/83, ali je mnogo dublji trag ostavio u Liverpulu. Birdsli je na „Enfildu“ osvojio dva šampionata Engleske i FA kup iz 1989. godine. Bilo je to u vreme Džona Oldridža i Jana Raša koje će se, nažalost, pamtiti i po velikoj tragediji koja se dogodila na stadionu Hilsboro u Šefildu.

Značajno ime tokom devedesetih godina u dresu oba kluba bio je i bivši engleski reprezentativac Pol Ins. Bio je jedan od ključnih igrača u Fergusonovom Junajtedu do sezone 1994/95 kada je Blekburn osvojio jedinu titulu u Premijer ligi. Usledio je transfer u Inter da bi se posle dve sezone vratio u Englesku gde je potpisao za Liverpul. Na „Enfildu“ je proveo takođe dve sezone i nije osvojio nijedan trofej.

Najzvučnije ime svako je Majkl Oven, jedini osvajač Zlatne lopte i fudbaler kojim se zatvara spisak igrača koji su nosili dres oba kluba. Bio je član čuvene generacije Liverpula koja je 2001. godine osvojila niz trofeja, računajući i antologijski FA kup protiv Vengerovog Arsenala.

Posle ne toliko berićetnog boravka u Real Madridu usledio je povratak u Englesku gde je igrao za Njukasl i Junajted. Na „Old Traford“ je stigao na leto 2009. godine preuzevši sedmicu od Kristijana Ronalda, a debitantski gol postigao je u pobedi protiv Mančester sitija. Njegov boravak u „Teatru snova“ ostaće upamćen po povredama koje su sprečile da bar približno pokaže potencijal koji je demonstrirao u Liverpulu.

Ove nedelje dva kluba igraju važnu ligašku utakmicu koju dočekuju sa različitim ambicijama. Liverpul kao lider Premijer lige stiže na „Old Traford“ nameran da ostane na čelu tabele i posle ovog kola, dok će Junajted učiniti sve da saplete rivala na putu do trofeja. Baš kao što ga je pre tri nedelje osujetio u FA kupu.

Kolo će početi u subotu od 13:30 kada će Mančester siti gostovati Kristal Palasu, dok će pet sati kasnije Arsenal imati težak zadatak na gostovanju Brajtonu.