Ruski kup - Alanija, ponos Kavkaza

Mnogo bi strana bilo potrebno da se objasni status Severne Osetije, prvog ruskog prodora na sever Kavkaza, ali i šta se sve kroz istoriju dešavalo sa ovim osetljivim i podeljenim regionom.

Lokalnog tima Alanije će se pasionirani ljubitelji kladionice setiti još iz početaka klađenja kod nas, tačnije sredine devedesetih, ali Alanija, ili Spartak kako su se zvali (menjali su ime u skladu sa ideologijama i političkom klimom u zemlji) su i u SSSR bili prvoligaši. Doduše, samo jednu godinu, i to 1970. kada su ušli u elitu i odmah ispali. Kada se crvena imperija raspadala, mnogi timovi su istupili, 1991. su osvojili drugu ligu, mnogi kažu potpomomugnuti geopolitičkim razlozima Rusije (kao što je danas Ahmata, bivši Terek Grozni).

Ali, to je samo deo priče, niko nije pomogao u tolikoj meri klubu da već u premijernoj sezoni budu drugi, iza moskovskog Spartaka koji je vladao u poslednjoj deceniji prošlog veka. Vladao, ali sa jednim izuzetkom, 1995. godine. Tada je Alanija napravila čudo i osvojila titulu. Valeri Gazajev kasnije i selektor Rusije, pa pre desetak godina i predednik kluba, je posle petog mesta u sezoni pre šampionske ismejao novinare koji su govorili da Spartak-Alanija nikada neće napraviti korak ka tronu. Te sezone, klub sa padina Kavkaza je već u četvrtom kolu slavio u Moskvi protiv prvaka Spartaka, da bi posle desetak utakmica dobili Dinamo i smenili ih sa čeka tabele. Jedini poraz kod kuće čitave sezone doživeli su protiv Lokomotive te jeseni, ali su igrali tako dobro da su na zimovanje otišli sa 11 bodova prednosti. Iako su od "Železničara" poraženi u Moskvi, i iako se činilo da prestonički klubovi imaju šansu posle par lošijih rezultata, Gazajev je uspeo da zbije redove, odoleli su kod kuće protiv Spartaka, bilo je 1:1. Četiri kola pre kraja Alanija je imala +3 u odnosu na Lokomotivu, Spartak je otpao. Ipak Loko je izgubila od Urala, lider tu šansu nije propustio, razbili su danas zaboravljeni Tjumen i stigli do +6. Titulu su proslavili u Moskvi, kako i treba da bude pobedom protiv CSKA. U poslednjem kolu slavlje na Vladikavkazu, iako je bilo 0:0 protiv Kamaza, nikoga nije bilo briga. Bajkoviti kraj, navijači su provalili u teren.

Kada se analizira ta sezona, Gazajev je napravio čeličnu odbranu, primili su samo 21 gol u 30 mečeva, a teško su davali golove. Ipak, izdvojio se Gruzijac Mihail Kavelašvili koga su pozajmili iz Tbilisija i koji je dao 12 golova. Snaga je, kasnije je pričao Gazajev bila u domaćim igračima, šest je poniklo u klubu, a kao najveći klub Kavkaza iz ostalih timova u regionu Avtodora i Spartak Najčika pokupili su najbilje igrače.

Još jedan faktor bila je publika, recimo sada najveću posetu u ruskoj PL ima Zenit, blizu 20 000 ljudi. Alanija je u šampionskoj sezoni imala oko 34000, a u dve godine izgubili su samo četiri meča kod kuće. U kvalifikacijama za Ligu šampiona, nisu se proslavili, primili su 10 golova od Rendžersa u dva meča, ali su i dalje bili konkurentni u Rusiji, 1996. su završili kao vicešampioni, Spartak Moskva se vratio na tron. Još desetak godina su bili u ligi, ali uglavnom u donjem domu, da bi, kako to obično biva, kada je opao entuzijazam, ali i finansijska podrška regiona, bankrotirali su 2005. Gazajev se vratio pre desetak godina kako smo rekli kao predsednik, postavio je sina Vladimira za trenera. Alanija je 2010. ušla u ligu, pa odmah ispala, isto napravila 2012. godine i onda za dve sezone ponovo skliznula zbog finansija među trećeligaše. Vratili su se 2020. kada je sezona prekinuta zbog korone, prošle godine su bili četvrti u drugoj ligi. Sada su ponovo četvrti, ali teško će se probiti u elitu.

Uspeli su da se domognu osmine finala kupa koja je na programu sredinom nedelje. Ugostiće Arsenal iz Tule koji trenira naš Miodrag Božović i nisu bez šansi na svom terenu. Zanimljivo pre 12 godina je Alanija stigla do finala u ovom takmičenju. izgubili su u Jaroslavu sa 2:1 od mnogo jačeg CSKA za koji su igrali Dumbija, Vagner Lov, naš Bambi Tošić. Ignašević, Honda, braća Berezutski, bila su to zlatna vremena ruskog fudbala.

Derbi ovog kola bi trebalo da odigraju Soči i CSKA Moskva, timovi iz vrha, dok su nekoliko prvoligaša veliki favoriti. Pre svih Zenit koji dočekuje Kamaz. Apsolutni vladar ruskog fudbala poslednjih godina je zanimljivo osvojio samo dva kupa u protekloj deceniji, poslednji pre dve godine protiv Himkija.

Spartak najtrofejniji tim Rusije takođe nije baš poznat po uspesima u ovom takmičenju, poslednji put su trijumfovali pre dvadesetak godina. Moskovljani su ipak favoriti protiv Kubanja koji je u gradskom derbiju rasturio favorizovani Krasnodar u 3. kolu. Dinamo Moskva je za razliku od SSSR u ovom takmičenju trijumfovao 1995. što je njihov jedini trofej od raspada nekadašnje države. "Policajci" u prestonici igraju protiv Nižnjeg Novgoroda, dok komšije Lokomotiva čekaju Jenisej. I "Železničari" bi trebalo da se dokopaju top 8, Lokomotiva je specijalista za kup, podigli su ga 11 puta, a u ovom veku imaju šest trofeja. Aktuelni su osvajači, za šest godina su četiri puta podigli pehar. Njihova motivacija je ogromna.

I na kraju Rubin Kazanj, Tatari su domaćin protiv Rotora iz nekadašnjeg Staljingrada, naravno sada Volgograda. Rotor je bio jedan od najboljih timova devesetih, izbacili su i Fergijev Junajted u Kupu UEFA (pisali smo o tome). Sada se bore za opstanak u drugoj ligi, posle ispadanja iz PL i manje im je bitan kup, pa bi Rubin mogao da bude dobar tip. "Crveno-zeleni" su mnogo slabiji nego prošle sezone, kada su bili četvrti, ali ovo je šansa da odu dalje, pre deceniju su posle dve titule prvaka, osvojili i kup, naravno pod komandom legendarnog Kurbana Berdijeva. I sada je na klupi trener-pobednik, Leonid Slutski, on je sa CSKA dva puta osvojio pehar u ovom takmičenju.

U četvrtfinale će sigurno jedan drugoligaš, igraju Baltika i Čajka, domaćin je iz ruske enklave Kalinjingrad, neizvesno je hoće li igrati na svom terenu, zbog rata u Ukrajini.