Šahtjorova priča – Rudari koji su pronašli zlatnu žilu

Taj fudbalski institut koji je od Dinama napravio vodeću snagu crvene imperije i klub koji je praktično nosio zastavu komunizma u SSSR je dugo bio poput naučne ustanove koja je izbacivala fudbalere na traci, sistem koji nikada ne zakazuje.

Oni koji ne vole Dinamo, pre svega u Moskvi kažu da su uvek u SSSR imali prednost jer bi se ruski klubovi potukli među sobom i grizli u derbijima, dok su timovi poput Šahtjora i Dnjepra uvek bili lak plen i prinuđeni da se ne trude previše protiv Dinama. Jer, Kijevljani su bili simbol Ukrajine i tajne policije. Lider komunističke partije ove sovjetske republike Volodimir Šćerbinski je bio veliki navijač kluba, pa jasno, čim bi neki igrač Šahtjora ili Dnjepra iskočio iz proseka, odmah bi bez obeštećenja naredne sezone bio prebacivan u Kijev.

Posle raspada SSSR, mafija je preuzela vlast, Dinamo je dominirao devedesetih, a onda su se pojavili „Rudari“ ili „Krtice“ (to im je i maskota). Šahtjor je u sovjetsko vreme osvojio četiri kupa i ništa više, nebitni klub iz centra metalurgije, sivog Donbasa i blatnjave prestonice Donjeck. Zvali su se „Ugoljščiki“, odnosno „Kopači uglja“, pa Stahanovec po lokalnom rudaru koji je bio predstavljan kao heroj radničke klase (nešto kao sovjetski Alija Sirotanović), i onda Šahtjor odnosno „Rudar“.

Lobanovski je umro 2002. godine te sezone je klub iz Donjecka osvojio prvu titulu. Od 2004. do danas, od 15 šampionata, 11 su bili ispred Dinama, dodali su 13 kupova i Kup UEFA 2008.

Verovatno znate, iza svega stoji Rinat Ahmetov, najbogatiji čovek na prostorima nekadašnjeg komunističkog „raja“. On je bio drugi čovek kluba, spasilo ga je proviđenje. Naime, sa tadašnjim predsednikom Oleksandrom Braginom, ili „Olikom Grkom“ kako su ga zvali, Ahmetov je bio u obližnjem selu da gleda drugu ekipu, a zatim su krenuli na utakmicu prvog tima.

Predsednik je stigao, potpredsednik je zapeo u saobraćaju, na krovu lože je eksplodirala bomba, obračun u mafijaškom stilu, Bragin je ubijen, kao i četiri telohranitelja. On nije koristio pse za otkrivanje eksploziva, kao što sada radi Ahmetov.

Iako je jedan od izvršilaca uhvaćen, ostalo je nejasno koja kriminalna grupa stoji iza uspešnog atentata, bilo ih je mnogo na teritoriji Ukrajine. Ahmetov je 2006. nasledio ubijenog prijatelja, pokupovao je sve rudnike, uložio ogroman novac u ovaj istočni kraj naslonjen na Rusiju i proruski raspoložen, a klub je postao njegova opsesija. Samo 60 miliona evra koštao je trening centar, napravljen je velelepan stadion. Zanimljivo da ni u stara vremena Šahtjor nije imao problem sa publikom, tim pre što je rudarima to bila jedina zabava u gradu sa tri kafića, kako je to definisao jedan srpski fudbaler koji je nastupao za Šahtjor u prošlom veku. U Kijevu je Dinamo gledalo 10 000 ljudi na ogromnom Olimpijskom stadionu, rival je imao tri puta veću posetu.

Ahmatov je marketingom, ali i poklonima, mnogo boljom infrastrukturom privukao navijače, stvorio kult, za Šahtjor se vezuje strast. Kijevljani ih preziru, dok su u Donjecku govorili da previše čitaju, premalo rade i da se to vidi na terenu.

Na žalost, rat u Donbasu je značio i rušenje fantastične „Arene“, mučno su izgledale slike ranjenog stadiona, tih godina su „Rudari“ igrali u Lvovu, pa u Harkovu, a trenirali su u okolini Kijeva u centru i na terenima koji pripadaju udruženju ukrajinskih sindikata.

Ali, dominacija je nastavljena, Šahtjor je od te 2014. i tragedije na istoku Ukrajine osvojio četiri od pet titula, a osvojiće je i ove godine, to je već sigurno, imaju ogromnu prednost, plej of šampionata je samo formalnost. Fonseku koju je otišao u Romu zamenio je Luis Kastro iz Vitorije Gimaraeš, pa portugalski stručni štab i dalje vodi tim.

Kao i obično, Brazilci dominiraju, to je tradicija, trenutno ih je 12, Ahmetov je napravio sjajnu skautsku službu, mnogi fudbaleri iz Brazila su dovođeni kao talentovani i napravili su velike karijere, Vilijan, Luiz Adrijano, Fred, Aleks Teišera, Daglas Košta, Žedson, Fernandinjo, Elano, Tajson i Dentinjo još igraju za klub.

Simbol je ostao Hrvat, Darijo Srna koga Ahmetov nikada nije pustio u neki od najvećih klubova Evrope, a želeli su ga svi. Nekadašnji kapiten „Vatrenih“ je 15 godina igrao za klub, od 2003. ima najviše nastupa, a njegov broj 33 je posle 526 mečeva povučen, jedini igrač „Rudara“ koji je imao tu čast.

Ima samo jedna nevolja sa Brazilcima, da je ne zaboravimo, Šahtjor u Evropi uvek igra slabije na proleće. Razlog je pauza.

„Ne mogu da ih prepoznam posle karnevala i odmora u domovini“, rekao je legendarni Mirčea Lučesku za Južnoamerikance i njihovu slabiju formu u drugom delu sezone. Rumun je na klupi sedeo 12 godina, do 2016. Osvojio je osam prvenstava, šest kupova, sedam superkupova Ukrajine i pomenuti UEFA kup, najveći uspeh u istoriji kluba.