Saundersi - Pravi fudbal i navijači!

Sijetl je jedan od dva sinonima za fudbal, odnosno "Soker" u Americi. Oni i Portand najviše, pre svega kada su navijači, ali i sistem rada podsećaju na evropske klubove. Upravo ova dva grada na zapadnoj obali i igraju po mnogima najveći derbi MLS, takozvani "Kaskadija" derbi. Mada, u Sijetlu će reći da su oni bolja strana tog rivalstva i da imaju više trofeja od Timbersa koji svoj grad i Oregon nazivaju fudbalskom prestonicom SAD.

Nije slučajno što su "Zeleni" nastali 2009. kao franšiza u ekspanziji u SAD. Jer, tog leta su nove gazde Soniksa preselile NBA klub u Oklahomu, to je rana koja nikada nije zarasla kada su u pitanju navijači u ovom gradu. Jer, u Sijetlu je sport više od igre i sam grad upravo odudara od većine, publika je potpuno drugačija, veoma posvećena, nezgodna za rivale, ali i za svoje kada ne ide.

Ono što su Saundersi u ovih 16 godina postojanja pokazali je konstantnost. Naime, Sijetl je uz ograničen budžet, relativno malo tržište i bez dovođenja velikih, ali isluženih imena iz Evrope osvojio dve lige i odigrao dva finala, četiri puta su slavili u kupu SAD, jednom sezonu završili kao prvoplasirani u regularnom delu. Kruna svega je bila CONCACAF liga šampiona 2022. kada su tukli Leon, Njujork Siti i UNAM u finalu. Zanimljivo MVP takmičenja bio je golman Štefan Fraj koji je nešto najbliže legendi u evropskom smislu, ne samo u Sijetlu, već čitavoj MLS. Jer, ovaj golman, iako rođen u Švajcarskoj živi sa porodicom u Americi od tinejdžerskih dana. Branio je za Toronto od 2009. pet godina kasnije je došao u Sijetl i tu je i dan-danas, braniće na turniru.

Imao je Sijetl poznatih igrača svakako, Urugvajac Lodeiro, Oba Martins, Kolumbijac Fredi Montero koji je takođe postavio standarde u američkom fudbalu, ali nikada neku od onih najvećih zvezda.

I ono što ih čini jedinstvenim je što su imali od osnivanja (makar ovog MLS, jer je klub i sedamdesetih igrao u NASL) samo dva trenera. Prvi je bio Zigi Šmid Nemac, od početka do 2016. a onda ga je nasledio Brajan Šmecer, ili "Šmec" kako ga svi znaju u Sijetlu. I on je sinonim za Sanderse, osamdesetih je igrao za klub, rođen je u gradu, nastupao je i za razne timove iz države Vašington u malom fudbalu, bio je pomoćnik Fridu od početka i onda logično ga nasledio.

Sijetl je menjao igrače i stilove, Šmeceru i van kluba, širom MLS odaju priznanje, da je kroz sve ove godine uspeo da se menja sa timom, da se prilagođava, pre nekoliko godina su prihvatili i 4-3-3, igraju brzo, ako ste gledali MLS, "Zeleni" deluju kao neka engleska ekipa iz recimo Čempionšipa. Tvrdi su, često umeju da prebiju rivala, Amerikanci su zaljubljeni u statistiku, Sijetl je godinama tim koji dobija najviše duela, sa najmanje dodira stiže do kaznenog prostora rivala. Što se tiče organizacije igre, "Šmec" gleda ka Slovaku Rusnaku koji je takođe dugo preko bare, ranije je igrao za Groningen. Od njega sve počinje, u ekipi su i braća Roldan. Zanimljiva priča, jedan je reprezentativac Amerike (Kristijan), drugi, Aleks je prihvatio da brani boje Salvadora odakle su im roditelji. Iskoristili su slom argentinske ekonomije, doveli De La Vegu iz Lanusa pre par godina, a iz Fenera je stigao Englez Rajan Kent, dete Liverpula i igrač koga je Džerard još angažovao u Rendžersima. Inače, klub je uspeo da proizvede svoje igrače, tako je recimo Džodi Moris ponikao u Saundersima i već je 11 godina tu, stigao je sa Pacifika u reprezentaciju. Iskopali su skoro fudbalera u nedođijama Aljaske. Tačnije doveli su Meksikanca Obeda Vargasa kao klinca u Akademiju. On je odbio Ameriku i zaigrao za državu roditelja i to baš protiv Amerike. Postao je prvi igrač rođen u državi Aljaska koji je zaigrao za bilo koju fudbalsku reprezentaciju. E sada, on je zlatna koka, ovaj šampionat bi mogao da ga lansira, javnost očekuje da se brzo preseli u Evropu.

Ima još jedna stvar, da shvatite koliko je Sijetl poseban. Oni su, iako ne veliko tržište, najvredniji klub MLS jer imaju rasprodat stadion od početka i daleko su najpopularniji i po marketinškim prihodima, a naravno i prihodima od ulaznica. Igraju na "Lumenu" kao i Sihoksi, samo za fudbal, stadion ima manji kapacitet, oko 38 000 mesta. 

Jasno, oni svoje mečeve u grupi smrti sa Botafogom, Atletiko i PSŽ igraju u Sijetu, jer tu problema oko prodaje ulaznica nema. 

Navijači ironično na forumima pričaju da su oni jedini američki predstavnik na turniru, jer su Inter Majami ugurali prevarom zbog Mesija, a Los Anđeles nije trebalo da igra, nego je zbog sukoba interesa eliminisan Leon, pa su crno-zlatni u baražu tukli meksičku Ameriku i završili na turniru. 

Inače, Sijetl je poražen od Botafoga na startu, videli smo naivnost Amerikanaca, poklonili su dva gola za kratko vreme, vratili se, imali šansu da stignu do 2:2, ali je na kraju publika razočarana napustila “Lumen”. U drugoj utakmici ove grupe PSŽ je razneo Atletiko iz Madrida, spakovali su im četiri gola, pa je prvak Evrope nastavio gde je stao u razmontiravanju Intera u finalu LŠ.

Sijetl ostaje kod kuće, oni sva tri meča u grupi igraju na svom stadionu, u drugom kolu će u noći između četvrtka i petka igrati protiv Atletika, dok se pobednici iz prvih duela, PSŽ i Botafogo sastaju na “Rouz Bolu” u Pasadeni.