Sautempton ili Portsmut - Čiji će “dok” slaviti!

Ničeg prijateljskog nema u najvećoj utakmici engleske obale. Sautempton i Portsmut deli tridesetak kilometara, mržnja je na momente zaslepljujuća jer nema veze sa fudbalom. Ima, doduše, kada je Hari Rednap menjao dva kluba, ali to je posledica, uzroci su ipak ekonomske prirode (slično kao što je rođeno rivalstvo gradova Mančestera i Liverpula). 

Naime, do sedamdesetih godina nije bilo neke velike netrpeljivosti, mada je komšijski rivalitet postojao. A onda je u Portsmautu otvoren dok koji je ugrozio luku u Sautemptonu, bilo je bliže, odnosno jeftinije za brodove koji su pristizali na ostrvo pre svega sa kontinenta. Dokeri u Sautemptonu su to doživeli kao udarac, ali ih to nije sprečilo da kada su radnici u Portsmutu stupii u štrajk tih godina, bez ikakve solidarnosti preuzmu njihove poslove. I nije se to desilo prvi put slično je bilo tridesetih kada su i dobili nadimak "Skamersi" odnosno "Đubre". Tako navijači Portsmuta zovu rivale, nedužno izjavljujući da je to skraćenica od "South City Union Men".

Naravno da to nije tako. I druga strana ima pežorativan nadimak za rivale. Naime, oni su "Skejtsi" i ta priča ide tamo negde od druge polovine osamdesetih. Naime, tada se Portsmut vratio u prvu ligu, pa su komšije posle više od decenije bile u istom rangu. Jedan fanzin navijača Sautemptona je doneo priču kako su se navodno mornari iz Portsmauta koji su poznati i u trgovačkoj, ali i ratnoj mornarici, u odsustvu žena opštili sa morskim ražama koje su tradicionalno mornarsko jelo i love se u otvorenim vodama Atlantika i Severnog Mora. Tako je rođena uvreda, pa su navijači "Pompeja" nazvani pogrdno "Raže" ili "Skejtsi" na engleskom.

Pre dvadesetak godina pravi rat je izbio između našeg Milana Mandarića i vlasnika Sautemptona Ruperta Lova. Častili su se uvredama, sumnjama, optužbama da Mandarić zarađuje novac ilegalnim klađenjem na trenere igrače koje dovodi, ali i da nema novca. Sa druge strane Srbin je rivalu poslao patku u kutiji, da mu pomogne u lažima oko lovačkih priča jer je tadašnji gazda Sejntsa bio strastveni lovac.

Za razliku od nekih drugih lokalnih rivalstava, ovde ljudi nisu slični. U Britaniji kažu da su u pitanju dva sveta. Sautempton je ruralan, odatle su stizali ljudi iz provincije, Hempšira, dok su u Portsmautu dosta stanovnika poreklom iz Južnog Londona. Tamošnji dokeri su u nedostatku posla u prestonici odlazili na jug, zato danas oni opasniji navijači Portsmuta mrze Milvol i sukobi su česti pre i posle mečeva. Ali, slično je u derbiju Južne Obale. Jer, 2019. je bila relativno blizu, policija je ušla u okršaj sa navijačima koji su se udružili, a jedan policijski konj je čak izboden tada nožem. 

Sautempton je klub koji je imao više uspeha u novijoj istoriji, u svim takmičenjima timovi su igrali 72 puta, 35 pobeda imaju crveno-beli, plavi su na samo 16. Bilo je dugih perioda istorije kada Portsmut nije dobijao Sautempton, po 12 godina, mada su u pitanju serije od četiri ili pet mečeva računjući i kupove.

Sautempton je bio domaćin u prvom delu, na "Sent Meriju" je bilo 0:0. Ovo nije dobra sezona za "Sejntse" koji su očekivali da se opet ekspresno vrate u ligu. Vil Stil je smenjen u novembru, zamenio ga je Nemac Tonda Ekert kome je ovo prvi posao, radio je u Kelnu, Bajernu, Salcburgu u mlađim kategorijama, bio pomoćnik u još par klubova. Ali kasne deset bodova za baražom. Teško će se vratiti u trku. Što se domaćina tiče, oni su tu oko linije ispadanja, prošle godine su preživeli, kao 16. posle povratka u Čempionšip. Džon Musinjo koji ih je uveo pre par sezona je i dalje tu. Portsmut je domaćinska ekipa, čini nam se da će im biti najvažnije da ne izgube u nedelju u rano popodne na "Fraton Parku".