Sećanje - Pepova Italija!

 Navodno Pep Gvardiola će nakon odlaska iz Sitija trenirati neki od klubova Serije A. To nije tajna, ali je pitanje kada će se to desiti. Katalonac je bio opsesija Juventusa kada je Anjeli bio na čelu kluba, ali nijednog trenutka nije bio blizu Torina.

Menadžer Sitija kaže da će se svakako vratiti u Italijju, da voli tamošnji fudbal i ljude, verovatno znate da svako leto deo odmora provede u Breši gde je igrao i stekao za relativno kratko vreme dosta prijatelja.

On je otišao iz Barselone krajem juna 2001. posle poslednjeg meča u Primeri protiv Selte. Već par meseci ranije rekao je da odlazi iz kluba, a nije napustio rodnu pokrajinu kao pobednik. Naime, on je poslednje dve godine ostao bez trofeja, Barsa je bila u defanzivi, posle prvog odlaska Van Gala. Za 11 godina u prvom timu Blaugrane, osvojio je sve, osim Kupa UEFA i svetske titule.

U Brešu je stigao kao zamena za Andreu Pirla koji je prodat Interu. U "Rondinelama" je već bio Roberto Bađo, na klupi Karleto Macone i te sezone tim iz Lombardije je imao i još neafirmisanog Luku Tonija, Igli Tarea, braću Fiipini, Litvanca Stankevičijusa. Nisu imali sreće u Intertoto kupu, ispali su od PSŽ na gol u gostima, a te godine igrali su polufinale kupa Italije. Pep je stigao u septembru, radio sa personalnim trenerom, dugo vagao, a mnogi su bili šokirani kada je izabrao Brešu.

Rekao je da su ga najviše želeli, da su dolazili par puta u Kataloniju. Svidelo mu se da ode u Italiju, da upozna novu kulturu, a opet mentalitet je slićan kao u Kataloniji iz koje se nije pomerio prvih tri decenije života.

Uz to, želeo je da igra sa Bađom koji mu je bio jedan od omiljenih igrača. Pep je kada se Robi vratio na terenu u aprilu posle duže povrede insistirao prilikom ulaska "Malog Bude" na teren da on preuzme kapitensku traku. Bađo je postigao dva gola tog dana protiv Fiorentine i pomogao da Breša obezbedi opstanak.

Macone je kasnije pričao da je video da će Pep biti veliki trener jer dok su ostali igrači slavili ili tugovali, on je proučavao završenu utakmicu, vodio duge razgovore sa stručnim štabom i predlagao rešenja. Jednostavno, bio je opsednut fudbalom. te prve sezone je bilo dobrih momenata, ali videlo se da nije ni blizu igrača kakav je bio godinama u Barseloni.

Uz to protiv Pjaćence je bio pozitivan na nadrolon, a kada je dve nedelje kasnije opet bio pozitivan u porazu od 5:0 protiv Lacija, kažnjen je sedam meseci zatvora uslovno, i četiri meseca neigranja. Nikada to nihje prihvatio, uz pomoć bliskog prijatelja vaterpoliste Manuela Estijartea on je uspeo da obori presudu 2007. Italijanski Olimpijski Komitet je otvorio ponovo slučaj, ali na kraju je Gvardiola dobio slučaj.

Ali, te sezone u Breši je odigrao tek 12 utakmica, Kamačo ga nije poveo, kako se nadao u Japan i Koreju. Umesto njega je otišao naslednik u Barsi, Ćavi. Pep je inače pre odlaska u Brešu, tokom leta odbio Kapela i Romu koja je osvojila titulu prethodne sezone jer nije bio siguran koliko će igrati, a nije želeo da rizikuje mesto u nacionalnom timu. Na kraju nije ni otišao na Daleki Istok na Mundijal, ali je Roma opet zvala i ovoga puta je prihvatio da ode u prestonicu. Pep se uželeo Lige šampiona. Preselio se u italijansku prestonicu, obilazio muzeje i grad, našao stan blizu Panteona. Ovo je nazvao najlepšom godinom van terena u karijeri.

Na terenu, ili bolje da kažemo pored njega, nevolja je bio Fabio Kapelo. Naime, on je želeo da dovede Edgara Davisa iz Juventusa i čak da menja mladog De Rosija i Akvilanija kako bi dobio Holanđanina, ali je Franko Sensi, kao i predsednik Breše Đino Korioni bio zaljubljen u Pepovu igru. Don Fabio je nerado prihvatio pojačanje i nije mu dao šansu. Pep je igrao samo šest puta za 189 dana koliko je bio u Rimu. Počeo je samo dva meča, jedan je bio poraz 3:0 od Reala u Ligi šampiona koji ga je posebno zaboleo. Već u januaru je otišao jer je bio svestan da kod Italijana neće igrati, on je jednostavno voleo jake, borbene zadnje vezne igrače, nije video mesto za Katalonca.

Zanimljivo, nije bilo zle krvi. Jer, Pep je sve vreme boravka u Rimu razgovarao sa Kapelom o taktici, pristupu, spremanju meča, odnosu sa igračima.

"On je jedan od retkih intelektuala koje sam sreo u svlačionici. Nije samo fudbal, kultura, umetnost, književnost, sve ga zanima. Nije igrao ali je bio lider, uvek je govorio prave stvari", objasnio je Kapolo.

Marko Delvekio jedan od najboljih strelaca u istoriji rimskih derbija kaže da je Pep već tada pokazivao da će biti veliki trener.

"Svi smo ga slušali, ako sre na klupi pored njega imate priliku da čujete neverovatne stvari o igri, jasnu ideju, to kako će se utakmica odigrati, video je dalje od drugih", objasnio je ovaj napadač.

Pep je rekao jednom, tačnije kada se vratio na "Olimpiko" sa Barsom protiv Rome 2009. da ne poznaje dobro teren stadiona, ali da je za klupu ekspert.

Iako je Kapelov pomoćnik Franko Baldini bio protiv, Kapelo je odlučio da Pep može da ide, kako bi De Rosi odmah dobio šansu.

"Mi mu nismo dorasli, plus bilo je nekako neprijatno da igramo umesto njega, ali nikada nismo videli, ni Akvilani, ni ja, da je ljut, ljubomoran, da neće da nas posavetuje i objasni nam fudbal", kaže De Rosi.

Vratio se tamo gde su ga želeli, u Breši u januaru, odigrao dobro proleće, ali to je bio i kraj njegove evropske odiseje. Pep je tiho narednog leta otišao u Katar u Al-Ali i karijeru završio kod svog mentora i kasnije pomoćnika, Huanma Lila u meksičkom El Doradosu.

Gvardiola je u Breši često bio gost i kada je bio trener Barse predsenika Korionija i rekao mu je jednom da će trenirati Brešu i to besplatno.

Naravno, pre toga će verovatno sesti na klupu nekog većeg italijanskog kluba, obožava recimo Napulj, pa se De Laurentis nada da će jednog dana dovesti verovatno najzvučnije ime u trenerskom poslu pod Vezuv.

Pep je četiri puta vodio tim protiv Intera, ima pozitivan skor, ali i najbolniju eliminaciju u karijeri protiv Intera sa Murinjom (u magazinu imate tekst o tom istorijskom polufinalu). Protiv Milana ima skor 2 pobede i dva remija, dve pobede protiv Rome, isto toliko protiv Napolija, pobedu i remi protiv Juventusa. Dakle, poražen je jedino od Intera, i to u Milanu, 3:1 u onoj čuvenoj utakmici na koju su Katalonci putovali autobusom, zbog erupcije vulkana na Islandu, kada je bilo zatvoreno evropsko nebo. Najteži poraz kao fudbaler, bez sumnje je doživeo takođe protiv Italijana, tačnije Kapela i Milana one atinske noći 1994. kada su Savićević, Masaro i ostali označili kraj Krojfove velike Barse.

Pep je odigrao čitav meč, Desai koji je dao i gol na kraju je pohapsio čitav vezni red Katalonaca, a Gvardiola se nije video. Kapelo ga je zatvorio, naterao Rafinog strica Migela Anhela Nadala da organizuje igru, to je bio ključ trijumfa Milana.

Kompletnu ponudu AdmiralBet kladionice za utakmicu finala Lige šampiona pogledajte OVDE!