Seltikova “Banda” - najbolji fudbalski tim za koji nikad niste čuli

Prvi britanski klub koji je osvojio titulu prvaka Evrope bio je tim Seltika koji je 1967. godine u finalu KEŠ savladao Inter sa 2:1. Ekipa Džoka Stajna je te sezone osvojila svih pet takmičenja u kojima je učestvovala (škotsku ligu, škotski kup, škotski Liga kup, Kup Glazgova i KEŠ) sa samo jednim fudbalerom koji je rođen dalje od 16 kilometara od stadiona Seltika.

Paralelno sa prvim timom “zelenih” koji je bio na svom vrhuncu te 1967. godine, klub je imao i svoj drugi tim. Tada nije bilo lako ući u prvim tim ni sa 19, 20 godina, a kamoli to uraditi sa 16 ili 17, kao danas. Fudbal je bio čvršći i verovalo se da ti momci moraju još da sazrevaju kako bi dobili šansu. “The Quality Street Gang” (Kvalitetna ulična banda) stvaran je kroz višegodišnju selekciju najboljih mladih igrača u Škotskoj, te je svoj konačan oblik dobila u godini kada su seniori osvojili Evropu. Najpoznatiji član ekipe koja je nadimak dobila po mančesterskoj bandi koja je u to vreme harala Engleskom bio je legenda Liverpula Keni Dalgliš.

Zajedno sa njim bili su i Deni Mekgrejn (439 utakmica za klub), Džordž Koneli (136), Dejvid Hej (130), Pol Vilson (129), Pet MekKlaski (115), Lou Makari (58 utakmica i 26 golova), a to su samo oni koji su koliko-toliko ostavili traga u škotskom i evropskom fudbalu. Naravno, sudbine onih koji to nisu su takođe interesantne…

Toni MekBrajd je važio za pravog naslednika legendarnog Džimija Džonstona, prema rečima Džoka Stajna, ali nije uspeo da debituje za prvim tim Kelta zbog prečestih problema sa zakonom. Brajan MekLoflin je debitovao za prvi tim sa samo 16 godina, što je i danas neverovatan podatak. Ono što je doprinelo da prefinjeni tehničar ipak ne ostvari pun potencijal jesu grubosti protivničkih defanzivaca tog vremena. Posle brojnih povreda i samo sedam utakmica za Kelte, MekLoflin je napustio klub. Sa druge strane, Džodž Koneli jeste ostavio traga u klubu sa 254 odigrane utakmice, ali “škotski Franc Bekenbauer” ga je i napustio sa samo 26 godina. Uzrok je bio tipično britanski – alkoholizam koji je vodio ka depresiji.

Kako drugom timu Seltika nije bilo dozvoljeno da igra Drugu ligu Škotske sa ostalim seniorskim timovima jer je savez procenio da bi osvajanjem takmičenja osramotili klubove, morali su se zadovoljiti učešćem u ligi drugih timova. U avgustu 1968. godine, Bandi je bilo potrebna pobeda od sedam ili više golova razlike nad Partikom kako bi osvojili Liga kup rezervnih timova. Kako je rival koga su morali da preskoče bila odgovarajuća selekcija Rendžersa, ulog je bio još veći. Utakmica se završila rezultatom 12:1, četiri gola je postigao Lou Makari.

Dva meseca kasnije, selektor Škotske Bobi Braun se požalio treneru Seltika da svom timu ne može da pronađe odgovarajućeg sparing-partnera na treninzima. Stajn je pozvao “Bandu” koja je razmontirala najbolju škotsku selekciju sa 5:2. Govorimo o igračima čiji je prosek godina bio 18. Škoti, predvođeni Bilijem Bremnerom, Ronijem Simpsonom i Kolinom Stajnom, devet dana kasnije pobedili su Dansku. Stajn je toliko želeo da ohrabri klince da ih je redovno suprotstavljao sa svojim prvacima Evrope. Te trening-utakmice su bile veoma posećene, a “Banda” je neretko izlazila kao pobednik.

Drugi tim Seltika je bila najefikasnija ekipa u britanskom fudbalu u sezoni 1970-71. Keni Dalgliš je te sezone postigao 16 golova u samo šest utakmica i tako pomogao timu da osvoji triplu krunu rezervnih ekipa (liga, kup, liga kup). To su učinili tako što su gotovo teniskim rezultatim potukli Rendžers tri puta u samo osam dana. Bilo je 7:1, 4:1 i 6:1. Dalgliš je dao 43 gola u dve sezone igrajući za rezerve, ali nije bio najefikasniji jer su Vik Dejvidson i Lou Makari postigli po 75, odnosno 65 golova za to vreme.

Seltik na predstojećem Old Firmu protiv Rendžersa na domaćem terenu u subotu od 13.30 neće možda imati ovakve legende, ali biće blagi favorit u novom duelu dva tima koja se u Škotskoj bore za titulu praktično otkad postoje.