Seviljano - Kad se predsednici potuku!

 Ne postoji veće gradsko rivalstvo u Španiji, kada je u pitanju strast. Nije ni to Madrilenjo jer je Real mnogo veći klub od Atletika. Plus, za Betis i Sevilju je "Seviljano" potpuno odvojen od tabele i svačega drugog. "Zeleni" se osećaju uskraćeno, od ranih dana, Sevilja klub lokalne, andaluzijske aristokratije i trgovačkih porodica novog doba je imao prednost. Sančez Pishuan po kome stadion Sevilje nosi ime je izgradio dobar deo novog, rezidencijalnog dela najvećeg grada pokrajine. Kada su uvodili tramvaje, pobrinuo se da se šine završavaju pre Trijane, siromašnijeg dela grada gde su živeli navijači Betisa i gde je i klub imao stadion.

Kada je Franko došao na vlast, Sevilja je bila prvi veliki grad koji su njegove falange osvojile. Imali su podršku lokalnih bogataša i njihovog kluba, dok su "Heliodoro" stadion Betisa pretvorili u parkiralište za tenkove.

Vremenom te razlike su se izgubile u toj meri da je Betis imao recimo podršku van grada, među službenicima, oficiram, unitaristima, dok je većina Sevilja insistirala na andaluzijskoj posebnosti.

Ipak, dvojica najluđih predsednika su vratila Seviljano na fudbalsku mapu čitave Španije i učinila ga većim od lokalne stvari. Manuel Ruiz De Lopera je krajem prošlog veka srušio svetski rekord kada je doveo Denilsona. U pitanju je baš živopisan lik, početkom devedesetih je preuzeo kontrolni paket akcija. Pomenutog Denilsona je kupio 1997. za 30 miliona evra. Silna ulaganja su se isplatila osvajanjem kupa, pre dvadesetak godina "Zeleni" su bili četvrti i prvi put zaigrali u Ligi šampiona. U manjoj meri on je bio verzija Hesusa Hila, svađalica i provokator koji je osuđen zbog finansijskih mahinacija. Iako je bio voljen u početku na kraju se suočio sa demonstracijama navijača pre 15-tak godina i prodao svoje akcije. Pre nekoliko nedelja je umro, pa će ovaj derbi Betis posvetiti najuspešnijem predsedniku u svojoj istoriji.

Za njegovog mandata u klub su stigli Jarni, Alfonso Perez, Finidi Džordž.

Sojevremeno je rekao kada je preuzeo kormilo kluba 1994. da je "Diabetico", što znači i dijabetičar, ali i da je "dupli Betico", odnosno najveći navijač kluba. "Don Manue" kako su ga zvali na lokalnom dijaletku je uvek imao primedbi na sudije, teren, protivnika, agente, tako je recimo menadžera Nigerijca Oliseha nazvao mafijaškim diktatorom, nakon što ga je ovaj častio sličnim nazivima.

Jednom je desni bek Reala Mičel Salgado rekao da više voli da počne utakmicu protiv Betisa od 0:1, kako ne bi slušao prigovaranje predsednika kluba iz Sevilje.

Ipak najveće uvrede su bile rezervisane za gradskog rivala i njihovog takođe kontroverznog predsednika Hoze Mariju Nida. Njih dvojica su imali epske okršaje, Nido je posle smrti rivala poslao saučešće porodici uz konstataciju da je Lopera bio veliki čovek.

O mrtvima sve najbolje, ali 2005. je Betis osvojio Kup Kralja, to je pre Seviljine vladavine u Kupu UEFA. Paradio je svuda sa trofejem, to je godina u kojoj su rohi-blankosi slavili vek postojanja.

"Oni paradiraju sa grafitima i zastavicama, mi nosimo trofej", rugao se Lopera Sevilji.

Stalna su bila prepucavanja, ali je sve eksplodiralo 2007. godine. Naime, tada su igrana tri derbija u proleće, u prvenstvu je Betis obavestio Sevilju da će im dati zastavice i suvenire, kao i plaketu jer su Betikos slavili 100 godina postojanja. Del Nido je prvo verbalno prihvatio, pa odbio da to primi u Seviljinom muzeju na stadionu. Ruiz de Lopera mu je zabranio da uđe na stadion. Usledilo je četvrtfinale kupa, drugi meč, odnosno revanš igran je na "Benito Viljamarinu" (u prvom meču je završilo 0:0). Betis je bio favorit pred revanš koji je pretvoren u pakao. Nakon intervencije saveza je Betis dozvolio protivničkom predsedniku da se nađe na stadionu. Smestili su ga na najgore mesto u loži, ali je on izvadio šal u trenutku kada je njegov tim dao gol. Fredi Kanute je slavio, De Lopera je fizički probao da se obračuna sa Del Nidom, bila je to zaista neuobičajena scena. Onda je Huande Ramos trener Sevilje pogođen flašom sa tribina, pa je na kraju meč prekinut. Sevilja je otišla u polufinale, kasnije osvojila kup, ali i Kup UEFA te sezone.

Nekako simbolično od tada počinje pad Betisa i De Lopere, on je izgubio do kraja decenije i vlasništvo nad firmom, pa i nad klubom. Poslednjih desetak godina imao je problem sa zdravljem...

Betis je inače u poslednjim godinama njegove vladavine ispao iz lige, vratio se sa novim vlasnicima, ali još jednom morao u pakao Segunde. Stabilizovali su se u poslednjih 10 godina i pre dve sezone osvojili kup. Tri poslednje godine su u top šest pa slobodno možemo da kažemo da su ovo dobra vremena sa Pelegrinijem na klupi. Ipak "zeleno-beli" su se nagutali prašine u poslednjih dvadesetak godina, Sevilja je postala svetski fenomen sa šest pehara u kupu UEFA odnosno LE.

U ovoj sezoni je ipak Betis bolji, prevaga je čovek koga je Sevilja otpustila nakon jedne sezone, Isko. Nekadašnji igrač Reala se pojavio bez mečeva i priprema i sa viškom kilograma, ali klasa ne umire nikada. On je najzaslužniji za top sedam poziciju ove sezone. Jesenas je bilo 1:1, Betis nije pobedio Sevilju u prvenstvu još od 2018. Ali na putu ka kupu su ih eliminisali što je uvek najslađe.

U ostalim mečevima kola, obradili smo duel između Sosijedada i Reala u našoj rubrici "Mešalica", Atletiko Madrid dočekuje "očeve osnivače" iz Bilbaoa u borbi za četvrto mesto i Ligu šampiona. "Jorgandžije" imaju tri boda prednosti, ako pobede cementiraće sadašnju poziciju. Đirona koja igra najbolju godinu u istoriji ide na Kanare, baš su blizu plasmana u Ligu šampiona što je čudo.

Granada i Almerija su već u Segundi, blizu je i Kadiz, mada Andalužani imaju neku nadu u poslednjih šest kola. Ako pobede Majorku koja je u užasnoj formi mogli bi da uhvate priključak, ali je ovde najbolje da probate sa malo golova, u pitanju su dva najgora napada lige.

Barsa čeka Valensiju koja ima neku šansu za Ligu Konferencija, Katalonci ližu rane posle El Klasika za njih je sezona praktično okončana bez trofeja...Golova bi moglo da bude u duelu Granade i Osasune jer meč ne odlučuje o bilo čemu...