Sjajna zabava u francuskom kupu!

Ako se sećate, tipovali smo na Beržerak Perigord, tim iz Dordonje, četvrtoligaša na tabeli protiv Sent Etjena u kupu. I autsajder je napravio još jedno iznenađenje. Naime, posle prvoligaša Meca i trećeligaškog Kreteja, ovaj nepoznati tim je izbacio i Sent Etjen. Za razliku od prethodnih duela, ovoga puta nije bilo penala, rezervista Eskarpit je 15-tak minuta pre kraja doneo istorijski plasman u četvrtfinale.

Ovo je najveći uspeh za klub sa juguzapada Francuske koji je poznatiji po vinu i romanknesnom Siranu de Beržeraku (ima dva spomenika u gradiću) nego fudbalu. Ali, pomalo se zaboravlja da su oni titulu "ubice divova" zaslužili pre pet godina, kada su se probili u osminu finala i posle velike borbe ispali od Lila.

Sada su otišli korak dalje i najbolje vesti tek slede. I u ovom kolu biće domaćini i to protiv najslabijeg rivala, takođe čevrtoligaša Versaja.
O kome se radi?

Jasno vam je po imenu, gosti su iz Pariza, krcato naseljenog 18. arondismana, ne postoje dugo, nastali su fuzijom lokalnih klubova, a ono što iz izdvaja je to što su zvanična akademija francuskog saveza. To drugim rečima znači da je kod njih prioritet omladinska škola, imaju sjajan trening centar, i istoriju dobrog rada sa mladim igračima. Dakle, savez tu okuplja one najtalentovanije, Anri, BenArfa, Roten, Itanđe su tu počeli.

Versaj je uspeo da se domogne četvrte lige u korona sezoni, sada su na prvom mestu u četvrtoj ligi, grupa A. Samo ni to nije prednost, jer u istom ranfu u grupi D, Beržerak ima prednost od šest bodova i već su viđeni za plasman u jedinstvenu treću ligu. Dakle, klubovi imaju fantastične sezone, kup je u prvom planu, neko će u polufinale. S obzirom na značaj meča i činjenicu da je Beržerak primio manje od pola gola po meču u svim takmičenjima ove sezone, ali i da nisu baš efikasni, mali broj pogodaka je najbolje rešenje.

Derbi će biti onaj mediteranski, između Nice i Marseja. Lokalnoj policiji se već diže kosa na glavi, navodno će gostujući navijači biti zaustavljeni u želji da se dokopaju "Alijanc Rivijere". Ko će znati, ovo obično završi loše, ali hajde da kažemo par reči o fudbalu. Ova dva tima se bore i za drugo mesto u ligi i direktan plasman u Ligu šampiona. Na klupi domaćih je Galtije koji je sa Lilom osvojio titulu prošle sezone i privučen projektom Nice stigao na Azurnu Obalu. Nica je tri puta osvojila kup Francuske, pričali smo o generaciji iz pedesetih koja je za četiri godine osvojila tri titule i dva kupa. Ali posle titule iz 1959. jedini trofej je onaj u kupu iz 1997. Samo i to je prednost, Marsej jeste osvojio deset kupova, ali od toga šest pre Drugog Svetskog Rata, a poslednji 1989. Oni baš dugo čekaju trofej u takmičenju. Ko bude izašao kao pobednik iz ovog mediteranskog rata, biće verovatno prvi favorit za osvajajanje trofeja.

Program otvaraju Monako i Amijen u utorak. Gosti sa severa, ili "Jednorozi" kako ih zovu nisu nikada osvojili ništa, a nekoliko sezona su prvi put u 116 godina uspeli da se plasiraju u elitu i čak prežive debitanstku sezonu. Sada su opet drugoligaši, "Kneževi" su veliki favorit, Monako je pet puta bio najbolji u kupu, krajem pedesetih i u prvoj polovini šezdesetih, pa još jednom krajem sedamdesetih, to je ona generacija za koju je igrao i Rože Mila i koja je bila i prvak par godina kasnije. Osvajače iz 1985. predvodili su reprezentativci, Gengini, Bravo i Bruno Belon (lika se stariji sećaju, dao je gol u finalu EP 1984. za titulu), a u ekipi je bio i Srbin, nekadašnji štoper Partizana Nenad Stojković. I onda, na kraju, poslednji trofej i najdraži, Vengerov Monako je savladao Marsej sa kojima su imali mnogo neraščišćenih računa, rezervista Pasi je dao jedini gol, to je bilo ono vreme kada je Venger optuživao Tapija da namešta mečeve i ispostavilo se bio u pravu.
Kakav je to sudar zvezda bio, na jednoj strani Soze, Đorkaef, Vea, Emanuel Peti i večni golman i kapiten Žan-Lik Eto u dresu "Kneževa", Papen, Abedi Pele, Vodl, Boli i ostali iz šampionske generacije Marsejaca. Naš selektor Dragan Stojković je i u tom meču ušao sa klupe na poluvremenu, sećate se da ga Belgijanac Getals nije baš voleo.

I to je sve, kada je Monako u pitanju. Čak ni ona moćna generacija koja je igrala finale Lige šampiona nije napravila ništa, kao ni ona sa Anrijem i Trezegeom. Ali, verovali ili ne, protivnik u utorak Amijen je kao trećeligaš igrao finale pre  dvadeset godina i na penale izgubio od Nanta.

Upravo smo Nantu posvetili poslednjih nekoliko rečenica. Oni na "Atlantiku" dočekuju Bastiju koja je mnogo slabija van svog ostrva i favoriti su za polufinale. "Kanarinci" su tri puta slavili, 1979. su posle produžetaka porazili Okser, tada drugoligaša, a i u ostala dva dobijena finala nisu igrali protiv timova iz elite za pehar, to je poseban kuriozitet. Pred kraj prošlog veka, dobili su drugoligaški Sedan, a godinu dana kasnije obranili trofej protiv tima iz četvrte lige, čuvenog Kalea koji je bio heroj te sezone u kupu. Tim sa atlantske obale je izgubio četiri bitke za pehar, dva puta od PSŽ, od Liona i Strazbura. Što se Bastije tiče, Korzikanci su kup osvojili sa onom strašnom generacijom na prelazu sedamdesetih i osamdesetih, 1981. je iznenadila Platinijev Sent Etjen, napred pomenuti specijalista za kup, Kamerunac Mila je bio u tom timu "Turćina", odnosno "Plavih".

Bastija je od dva izgubljena finala jedno igrala u ovom veku, pre dve decenije kada su tukli baš Nant, Sošo, Nansi, Sedan, a onda izgubili od Lorijena finale. Da protiv Nanta igraju na "Furijaniju", bila bi druga priča, ovako domaćin bi trebalo da dobije bez problema, gde bi trebalo da ih čeka Monako, ako eliminiše Amijen. Nant u prvenstvu igra solidno kod kuće, pa je ovo po nama izvesna pobeda domaćih.