Skauti požurite, počinje Afrički Kup Nacija!

  Afrički Kup Nacija je takmičenje, za koje na Crnom kontinentu kažu da više zanima Evropljane nego sam stanovnike tamošnjih zemalja. Naravno, možda je to preuveličano, ali generalno strani fudbal se u Africi prati mnogo više nego reprezentativni, za skaute i menadžere ovo je nekada bio izlog.

A sada?

Pa teško je reći, oni najbolji skautirani su kao klinci, gotovo da nema fudbalera sa samog kontinenta iz tamošnjih liga.

Ovo je inače 35. izdanje, Maroko će biti domaćin prvi put od 1988. Trebalo je da ova zemlja Magreba organizuje šampionat 2015. ali su odustali zbog bojazni od širenja virusa ebole na zapadu kontinenta.

Titulu brani Obala Slonovače koja se dokopala treće krune posle dramatičnog finala i pobede protiv Nigerije. Zanimljivo da Maroko koji je jedna od najmoćnijih i infrastrukturno najjačih zemalja u Africi, na fudbal, ali i na druge stvari mislimo nije pobedio od 1976. Imaju finale iz 2004. u ovom veku i to je sve. Jasno je zbog čega su "Lavovi sa Atlasa" silno motivisani da osvoje krunu. Naravno, svima je u glavi sećanje na Katar i herojske partije ekipe sa severa Afrike, najveći uspeh fudbala na kontinentu ikada. Predvodi ih Ašraf Hakimi, tu su i dalje golman Nunu, Amrabat, En-Nesiri, Brahim Dijaz. mlađa garda su Saibar, El-Kanus, Valid Regraui je i dalje na klupi. Moćan tim, prvi su favorit, pomoći će domaći teren. U grupi A, domaćinu društvo prave senzacionalni pobednik iz 2012. Zambija (imaju par igrača u Seriji A, tu je i zaboravljeni Patson Daka, napadać Lestera. "Orlove" iz Malija predvodi Totenhemov Iv Bisuma, ova zemlja je posle mnogo godina u naletu, ima baš zanimljiv tim. Komori su ipak slabiji, u trenutku dok ovo pišemo ne znamo još zasigurno da li je El Fardu Ben, bivši igrač Zvezde pozvan. Sada je veteran u Zemunu.

Salah jasno predvodi Egipt u grupi B, posle silnih muka, dobro će mu doći ovo takmičenje da skrene misli sa onoga što mu se dešava u Redsima. "Faraoni" naravno imaju i Marmuša, ali i niz iskusnih igrača iz domaćih klubova, Al-Alija, Piramidsa i Zamaleka. Egipat je najuspešniji tim kontinenta, sa sedam trijumfa, ali poste od 2010. Salah nema titulu, izgubili su finale 2021. od Senegala na penale, a i kada su bili domaćini krajem prošle decenije nisu se baš proslavili. Egipat je najbolji tim grupe B, mada je Južna Afrika u naletu. "Bafana" se vraća na Mundijal, imaju solidan tim Piratsi i Sandaunsi daju najveći broj igrača, mada nekolicina igra i u Evropi. Ovaj tim je bio prvak samo krajem prošlog veka, ali su najavili bolje dane polufinalom u prethodnom izdanju. Što se tiče Angole dosta igrača je u Turskoj manje nego obično u Portugalu, bolji su od Zimbabvea, ali teško će proći i kao treći.

U grupi C Nigeriju predvode Osimen i Lukman, ovaj tim je bolji na papiru nego na terenu, dokaz je neuspeh u kvalifikacijama za Mundijal. Nema sumnje da sa individualnim kvalitetom kojim raspolažu "Super Orlovi" mogu do samog kraja. Oni imaju tri titule, poslednja je iz 2013. Ona zlatna generacija iz devesetih koje se stariji sećaju osvojila je krunu 2013. Ali, NIigerija ima čak pet izgubljenih finala, dolaze kao vicešampioni iz Obale Slonovače pre dve godine. Tunis je uvek jak, dobro organizovano, teško primaju golove, mada od 2019. nemaju polufinale. "Crveni Đavoli" iz Ugande su solidno igrali u kvalifikacijama, mada nemaju neke poznate igrače, dok je u ovoj C grupi Tanzanija svakako najslabija.

Grupa D se sastoji od Senegalaca koje predvode, veterani Mane i kapiten Kulibali, imaju mnogo kvalitetnih igrača u PL, sa njima uvek treba računati. Senegal je šampion iz 2021. imali su i bolje generacije, ali ova sigurno može u top četiri. DR Kongo je dobar, sa dosta poznatih imena, od Mbembe koji je i kapiten i komandant odbrane, preko Van Bisake, Bakambua. Po nama jači su od prosečnog Benina gde je Munije, bivši igrač Bresta (sada je u Turskoj) prva zvezda, i pogotovo Bocvane koja je egzotika.

U grupi E, Alžirci računaju da će stići daleko, "Feničani" na klupi imaju poznato lice, Vladimira Petkovića. Bosanac i bivši selektor Švajcarske je vratio Rijada Mareza, Alt-Nuri iz Sitija, pa Benaser, Auar, Amura iz Volfsburga, nećemo nabrajati, ali imaju odličnu ekipu. E sada, pitanje je odnosa, recimo da su manje kompaktni od komšija sa Magreba, Maroka i Tunisa. Alžirci imaju titulu iz 1990. i 2019. Ta generacija je slavila u finalu protiv Senegala, ali nekako su više bili tim nego sadašnja ekipa, iako je nekoliko igrača preživelo smenu generacija. "Pastuvi" iz Burkine Faso su solidni, Đigu znate, Bertran Traore je najpoznatiji njihov igrač u ovom veku, Katara iz Brentforda je nova zvezda. Imaju i verovatno jednog od najboljih afričkih golmana u ovom trenutku Kofija koji čini čuda u Anžeu. U ovoj grupi je i Ekvatorijalna Gvineja, prosečan tim. Oni su bivša španska kolonija pa dosta fudbalera tamo igra u nižim ligama, od poznatijih tu su Koko iz Torina, Maskarel je u Majorci, veteran Obijang u Monci, velika većina igrača osim porekla nema ništa sa zemljom svojih roditelja. Grupu zatvara Sudan koji ne najslabija ekipa u ovom društvu.

Naposletku grupa F, Obala Slonovače brani titulu, Vili Boli, Kesi, Seko Fofana, Aler, su veterani, ali tu su i sveža krv u vidu Junajtedovog Diaola, senzacionalnog Jana DIomandea iz Lajpciga, preživeo je Zaha koji je sada u MLS, tu je i Seri sečate ga se iz Fulama. Uvek treba računati sa Senegalom, ali i Kamerunom sa kojima su u grupi. Predsednik Saveza Eto je napravio svoju reprezentaciju kako Abubakar ne bi oborio njegove rekorde, to je zaista neozbiljno videćemo šta će biti sa njima. Tu je Mbeumo, par odličnih igrača iz Feancuske, Baleba iz Brajtona,ali opet, teško će oni do same završnice. "Pantere" iz Gabona predvodi neuiništivi Obamejang iz Zvezde je tu Babička, Kangu neće preskočiti, Lemina odoleva godinama, nadaju se prolasku u nokaut fazu. I na kraju Mozambik za koji igra Đeni Katamo iz Sportinga, ali ostatak tima je loš, nemaju šanse.

Sistem je naravno uobičajen, po dva tima iz svake grupe idu direktno, još četiri najbolja drugoplasirana. Biće dobro takmičenje što se tiče infrastrukture, igra se na devet stadiona, prvi put nema dva meča na istom terenu, sa te strane će biti regularnije, tačnije sam teren će biti bolji. Magreb je mnogo ispred podsaharske Afrike kada je organizacija u pitanju, Maroko ima iskustva sa nekim drugim takmičenjima, nokaut faza počinje trećeg januara, finale će biti 18. januara.

Izdvojili smo par tipova za ove prve dane, Maroko će lako pobediti Komore na startu, Egipt je favorit protiv Zimbabvea, tvrdo će biti u duelu Malija i Zambuje, Južna Afrika je bliža pobedi od Angole.