SP za klubove - “Plavo” ili “Zeleno”?

Nije bilo teško pretpostaviti, Čelsi i Palmeiras će u subotu igrati za titulu klupskog prvaka sveta. Naravno za razliku od nekadašnjih izdanja kada su jedino igrali osvajači titule prvaka Evrope i Kopa Libertadores, sada je takmičenje poprimilo drugačiju formu, sa šampionima ostalih konferederacija, ali se evropski i južnoamerički tim uključuju u polufinalu. 

U ovom veku, od kada se igra u pomenutom formatu, pet puta su "ostali", afrički Mazembe, marokanska Raja Kazablanka, Kašima Antlers i Al-Ain iz Emirata, kao i meksički UANL, uspeli da se dokopaju završnice, ali nikada i da osvoje trofej.

Čelsi ulazi u završni meč u Abu Dabiju bez svetske titule. Jedinu do sada priliku, nakon evropske titule pre 10 godina nisu iskoristili, tada si "Plavci" poraženi od Korintijansa sa 1:0. Mitski Peruanac i nekada velika nada Bajerna Paolo Gerero je postigao jedini gol, pa je pehar otišao u Brazil. Na klupi Engleza je umesto smenjenog Di Matea sedeo Benitez, a deceniju kasnije šansu za popravni iz te ekipe imaće samo "Dejv", kako saigrači zovu Sezara Aspilikuetu.

O Čelsiju znate sve, Lukaku je odlučio meč protiv Al-Hilala u polufinalu, nisu blistali, ali će se boriti ua trofej. Palmeiras je sa 2:0 dobio Al-Ahli, Egipćani su se držali u većem delu prvog poluvremena, gol ih je presekao, pa je već u uvodnim minuta drugog dela sve bilo gotovo.

"Verdao" ili "Veliko zeleno" kako zovu Palmeiras, originalno klub italijanskih iseljenika u Južnu Ameriku je preuzeo palicu od River Plate u Kopa Libertadores, osvojili su dve titule u nizu, sada imaju tri pehara u najvažnijem južnoameričkom takmičenju, ali nikada nisu bili prvaci sveta. Klub iz Sao Paula je u prvom pokušaju 1999. što je i poslednje izdanje u kome su automarski igrali prvaci Evrope i Južne Amerike za pehar izgubio od Mančester Junajteda u Tokiju. Bilo je 1:0 za "Đavole", Roj Kin je odlučio utakmicu. To su zlatne godine Palmeirasa kada ih je predvodio Luiz Felipe Skolari, a u timu su bili između ostalih Tino Asprilja, Roke Žunior, Sezar Sampajo...

Prošle godine Palmeiras nije ni stigao do borbe za pehar, iznenadio ih je u polufinalu meksički UANL, Žinjak je sa penala odveo "Tigrove" u borbu za trofej, poraženi su minimalnim rezultatom od Bajerna.

I sada, godinu dana kasnije, Palmeiras je opet tu, iskusniji za prošlu sezonu, sa odbranjenom titulom u Kopa Libertadores, krunom koju su zaradili nakon produžetaka i trijumfa od 2:1 protiv zemljaka iz Flamenga.

Arhitekta velikog uspeha "Zelenih" je Abel Pereira, nekadašnji fudbaler Sportinga koji se afirmisao kao trener u fudbalskoj školi "Lavova", a preko Brage, PAOK-a stigao u Brazil. Bio je to potez karijere, uz dve južnoameričke titule, Portugalac je osvojio i brazilsku kup, pa je već u istoriji, jedini strani trener kome je to pošlo za rukom.

Palmeiras je tvrd tim, odbranom gazduje Paragvajac Gustavo Gomez koji nije uspeo u Milanu, ali se vratio u Južnu Ameriku i postao simbol renesanse Palmeirasa i kapiten ekipe. Uz nekoliko povratnika iz Evrope, Dudua koji je bio u kijevskom Dinamu, Dejversona koji se šetao po Portugalu i Španiji, Murilja koji je nastupao u Rusiji, ali i odlične igrače poput Veige, Ze Rafaela, Renana, Markosa Roču koji su par godina u klubu i čine nukleus tima, Verdao nije bez šansi. Umeju da igraju na rezultat, Palmeiras je prošle godine u Kopa Libertadores izgubio sam jednom i to u grupi, kada nije bilo važno. U nokaut fazi su do finala u šest mečeva čak četiri puta sačuvali mrežu i to protiv čileanske Univerzidad Katolike, Sao Paula i Atletiko Mineira. Od osmine finala primili su u sedam mečeva do pehara samo tri gola.

I to će biti ključ, da zatvorenijom igrom, bez previše rizika unervoze Čelsi koji jeste favorit, ali ponavljamo u utakmici na mali broj golova, Brazilci nisu bez šanse.