Split čeka skoro dve decenije, da li je vreme?

Da je neko 2005. godine navijačima Hajduka iz Splita rekao da će im to biti poslednja titula šampiona Hrvatske u naredne gotovo dve decenije, verovatno bi ga bacili sa Rive u more.

Ali,  Hajduk i njegovi navijači zaista naslov prvaka države čekaju od 28. maja 2005. godine.

Svet i HNL su tada izgledali potpuno drugačije nego danas. Bilo je to neko drugo vreme,  Dinamo je bio u plej-autu ili kako su to Hrvati zvali ligi za opstanak, a Hajduk je u poslednjem kolu prvenstva morao da pobedi Varteks na Poljudu. 

Jedini takmac u borbi za titulu bio mu je Inter iz Zaprešića, koji je na krilima Luke Modrića igrao sjajnu sezonu, ali ga je Dinamo na zimu povukao sa pozajmice i Interu je nedostajao njegov doprinos da se stvarno „potuče“ za titulu. U igri je bio do pretposlednjeg kola kada je u Zaprešiću remizirao sa Hajdukom rezultatom 1:1. Splićani su poveli golom Dragana Blatnjaka u 69. minutu, a bod Zaprešićanima je doneo Bernard Gulić u sudijskoj nadoknadi vremena.

Tako su Hajduk i Inter u poslednje kolo ušli sa istim brojem bodova, ali budući da je Hajduk imao bolji međusobni skor, za titulu mu je trebala samo pobeda protiv Varteksa, koji je predvodio legendarni Miroslav Ćiro Blažević.

Neizvesnost je trajala manje od jednog minuta, jer je već u drugom napadu Hrvoje Vejić dao gol za 1:0, a do 22. minuta bilo je 4:0 i veliko slavlje na Poljudu moglo je da krene. Završilo se sa 6:0, a odmah nakon utakmice Ćiro je promovisan u novog trenera Hajduka.

Hajduku je to bila druga uzastopna titula, a osvojio je sa samo 56 bodova, čak 22 manje nego prethodne sezone. Tome je u prilog išla činjenica da je Dinamo bio u plej-autu, pa Hajduk nije imao pravu konkurenciju, iako ga je Inter jurio do samog kraja.

Hajduk je te sezone imao puno uspona i padova. Na početku sezone ispao je iz Evrope od slabašnog Šelburna, koji je bio prvi iz čitave plejade "zanimljivih" klubova koji će Hajduk sledećih godina izbacivati iz Evrope. U zimskom prelaznom roku je Igor Štimac „istresao“, za to vreme, neverovatnih 1,5 miliona evra i Dinamu oteo Nika Kranjčara za najveći i najsenzacionalniji transfer u istoriji hrvatskog fudbala, koji je potpuno „zapalilo“ Dalmaciju.

Par meseci nakon proslavljene titule Hajduk je izvukao mađarski Debrecin u kvalifikacijama za Ligu šampiona. U narednom kolu je Hajduk  mogao da izvuče tadašnjeg šampiona Evrope Liverpul, a trebalo je "samo" da prođe Mađare.

"Dovedite mi taj Liverpul, zgazićemo ih! Eto, ja bih baš njih voleo za protivnike u kvalifikacijama", grmeo je tada Ćiro u jednom intervjuu za Slobodnu Dalmaciju.

Ali, od Liverpula nije bilo ništa. Debrecin je u prvoj utakmici u Mađarskoj pobedio sa 3:0, da bi u revanšu na Poljudu dao Splićanima pet komada i započeo eru razočaranja i rezultatskih debakala koji traju već 18 godina.

Ćiro je uskoro dobio otkaz, otišli su neki vrlo dobri igrači, a Debrecin su zamenili Žilina, Dila Gori i famozna Gzira junajted.

Promenilo se od tada u Splitu na desetine predsednika, sportskih direktora i trenera, ali titule nije bilo ni na vidiku. Sada ona zaista jeste na vidiku, Hajduk je prvi, dva puta je već tukao Dinamo ove sezone, ali morao bi i treći put, kako bi euforija mogla da počne.