Sporting Lisabon - Od Partizana do Arsenala

Verovatno znate da Sportingom (i Partizanom) počinje istorija evropskih kupova. Naime, ova dva kluba su odigrala prvi meč u novoformiranom Kupu Evropskih Šampiona, a crno-beli su dobili ukupnim rezultat 8:5. Pedesetih je Sporting bio i najbolji portugalski klub, zatim su Benfika (sa Euzebijom), a kasnije i Porto od osamdesetih preuzeli primat, pa "Lavovi" iz Lisabona mogu da se ponose najboljom fudbalskom školom na svetu, ali su ubedljivo iza dva najveća rivala.

Sportingove odiseje u KEŠ su se dva puta u tim ranim godinama završavale protiv Partizana, ali je klub jedini evropski trofej osvojio već u četvrtoj godini postojanja sada "pokojnog" KPK.

To je verovatno najluđa priča u takmičenju kada je osvajač u pitanju jer je tim iz Lisabona morao da igra čak tri baraža kako bi stigao do trofeja te godine.

I od prvog kola, od "tromeča" sa italijanskom Atalantom (taj kup Italije prethodne sezone je jedini trofej u istoriji kluba iz Bergama), sve je bilo nategnuto. Izgubili su na "Komunaleu" 2:0, Italijani su imali 1:1 u revanšu, ali su dva kasna gola (nije važio pogodak u gostima) značili i "majstoricu". Sporting je dobio 3:1 posle produžetaka na "Sariji" u Barseloni, blistao je te sezone najbolji strelac takmičenja Maskarenjaš, Angolac koj je oteran iz Benfike kao netalentovan.

Jedini lak posao Sporting je imao protiv nedoraslih Kiprana kojima su spakovali 18 golova u dva meča (16 u Lisabonu, pomenuti napadač je dao pet), da bi u četvrtfinalu bio viđen mitski sudar sa Mančester Junajtedom. Portugalci su na "Old Trafordu" izgubili sa 4:1, Denis Lou i Bobi Čarlton su ih "upropastili", verovalo se da će Bezbi i njegov tim imati lak posao. Usledio je šok.

Naime, Sporting je dobio 5:0 "Đavole" i to je do dan-danas ostao najveći poraz u evropskoj istoriji Junajteda. I verovatno najlošija utakmica te sjajne generacije u kojoj su bili osim pomenutih i Džordž Best, Folks, Čisnel...

Golman Gaskel je imao košmaran dan, sve je počelo naivnim penalom Engleza nespretnim igranjem rukom, posle koga je Osvaldo da Silva naturalizovani Brazilac dao prvi od tri gola. Od sledeća četiri, Gaskel je bio kriv za tri, a poraz Junajteda je mogao da bude i ubedljiviji, Sportingu je neopravdano poništen gol, a domaći su promašili praznu mrežu na 4:0. Na kraju pet golova za pedeset minuta, Sporting je otišao u polufinale. Neko bi očekivao da će biti lako protiv Liona, ali u dva meča, dva remija, novi baraž u Madridu, i opet Osvaldo, za finale. Tako su očekivali Seltik, našli MTK, koji je bio očišćen od Jevreja, ali i dalje jedan od najjačih mađarskih timova svih vremena, sa Kutijem i Karolji Šandorom koji je bio legenda i član (mada manje bitan) mađarske "Lake Konjice"

Spektakl u finalu na Hejselu!

Dva puta je MTK vodio, dva puta se Sporting vraćao (i sami su izgubili prednost od 2:1) Figuiredo je dao gol za konačnih 3:3. Dva dana kasnije Moraiš je u Antverpenu dao gol za pobedu, jedini evropski trofej Sportinga u istoriji. Deset godina kasnije igrali su polufinale, takođe u KPK, ali su ispali od nemačkog Magdeburga, iako su bili favoriti. Generacija sa početka devedesetih (činili su je Amaral, Luizinjo, Balakov, Kareka, mladi Luiš Figo, legendarni Fernando Gomeš (legenda Portoa, ne Sportinga) je stigla do polufinala Kupa UEFA, ispali su ipak bez većeg otpora od "nemačkog Intera" sa Mateusom, Bremeom i Klinsmanom.

Ubedljivo najbliži u ovom veku bili su 2005. godine. Bila je to bukvalno timčina sa Betom, Martinsom, kapitenom Barbozom, Vijamon, Žoao Mutinjom, Sa Pintom, Danijem, Lidsonom, Čileancem Piniljom, Migelom Velosom. Trkali su se za titulu, ali posle velike borbe bili su treći sa par bodova zaostatka za Benfikom i Portom.

No, u kupu UEFA te godine, Sporting je u grupi (sećate se, igrala se samo po jedna utakmica u konkurenciji pet timova) bio iza Njukasla i Sošoa, ali su prošli i naređali Fejenord, Boro, pa opet Njukasl, iako su izgubili prvi meč na "Sent Džejms Parku". Posle trilera i 4:4 (igrani su i produžeci) izbacili su AZ i stigli u finale protiv CSKA iz Moskve. Igralo se na "Alvalade" što je čitavu stvar učinilo još gorom, ovo je verovatno najbolniji poraz u istoriji Sportinga, igraš evropsko finale kod kuće i izgubiš. Imali su sve i publiku i vođstvo (Rožerio je bio strelac), ali su Rusi okrenuli, na kraju je "Lavove" dokrajčio, Vagner Lov, sa 20 godina je Brazilac tada postao najmlađi strelac u finalima Kupa UEFA.

Mnogi kažu da se Sporting od tog poraza nikada nije oporavio, mada je ipak bliže istini da su rivali u Portugalu prejaki, više ulažu, a Sporingova škola iako je fabrika ne može da izdrži stalne prodaje najboljih.

Ove sezone, Sporting je ponovo daleko od samog vrha (osvojili su tek dve titule u ovom veku poslednju pre par godina neočekivano pod komandom Rubena Amorima). E, tu leži problem, u toj generaciji su igrali klinci Palinja, Nunjo Mendeš, Nunješ, par igrača kao Poro i iskusniji Žoao Mario na pozajmicama, nije mnogo ostalo...

Ipak, Sporting se bori za četvrtfinale, u prvoj utakmici protiv Arsenala su remizirali, bilo je 2:2 i mada su Englezi favorit, pre bismo probali golove. Isto predlažemo kao i prošle nedelje u sudar dva Uniona, u Berlinu je bilo 3:3, verovatno ćemo i u Briselu gledati vatromet. Od konačnih ishoda u LE, ne verujemo da će Sevilja izgubiti od Fenera, verovatno neće biti mnogo golova, a bez obzira na kvalitet Šahtjora, Fejenord je bliži pobedi nošen publikom na De Kajpu.