​ ''Sportske'' u domovima madridskih velikana

Verujemo da ste već navikli na svakodnevne priče našeg novinara Ivana Cvetkovića sa Mundijala u Kataru, a sredinom ove nedelje je istovremeno drugi deo naše novinarske ekipe boravio i u Madridu.

Povod za dolazak u glavni grad Španije bila je utakmica košarkaške Evrolige između Reala i Partizana (105:97) o čemu ste takođe mogli da čitate prethodnih dana na ovim stranicama, ali je slobodno vreme do početka utakmice u četvrtak uveče trebalo iskoristiti za još neku priču iz ovog grada koji vam nudi bezbroj mogućnosti, pogotovo kada je sportska tematika u pitanju.

Poseta stadionu ''Santijago Bernabeu'' nametala se kao imperativ i nešto što nikako ne smemo propustiti. Ali, na samo pominjanje te ideje u hotelu, bilo je sumnjičavih komentara, poput onog da je ''Bernabeu'' sada pretvoren u veliko gradilište, pojedini to nazvaše i ''ruševinom'' i da trenutno ''ne vredi'' plaćati za ulazak u dom kraljevskog kluba, najtrofejnijeg u Evropi. Iz tih priča neko bi mogao da stekne utisak da tamo sada više nema ničega vrednog što bi moglo da se vidi i da je ''Bernabeu'' maltene sa svih strana raskopan.

Jovana Aleksovski

Naravno, nismo odustali, jer smo znali da se uporedo sa odigravanjem utakmica već tri godine obavljaju građevinski radovi na obimnoj rekonstrukciji ovog impozantnog objekta koji je otvoren još davne 1947. godine, a koji će prema najavama, kada radovi budu završeni, postati ''digitalni stadion budućnosti''. Prvobitno je bilo planirano da se radovi okončaju ove godine, ali s obzirom na ono što smo zatekli, utisak je da će sve to potrajati još neko vreme.

Termin posete možete zakazati i uplatiti onlajn na svakih pola sata u periodu od 09.30 do 18.00 radnim danima, uz neznatne promene vikendom. S obzirom da je koleginica Jovana Aleksovski savršeno koristila i njihove onlajn platforme, i sve pogodnosti madridskog metroa, brzo i lako smo stigli na odredište, ali je ''Bernabeu'' kao ogromno gradilište sada okružen privremenim montažnim ogradama, i džinovskim kranovima, pa smo morali da se još malo potrudimo kako bismo našli slobodan puteljak do željene kapije na ulazu.

Jovana Aleksovski

Elem, kada smo pogodili pravi ulaz, ovo je bila prva slika koju smo tamo zatekli.

Ispod najbliže tribine zjapila je ogromna rupa, uz dva bagera oko nje, nešto dalje još jedna dizalica, ali kako se udaljavate od gradilišta i prilazite centralnom delu tribina i ulasku u klupski muzej, pravi doživljaj tek počinje.

Darko Mitrovic

Najpre vas dočekuju portreti brojnih šampionskih generacija kraljevskog kluba, nije ih lako sve sagledati dok silazite niz stepenice, a to je sve uvod u Realovu impresivnu trofejnu salu u kojoj centralno mesto zauzima 14 osvojenih pehara Lige šampiona, među njima i aktuelni ''klempavko'' iz sezone 2021/22, osvojen 28. maja ove godine u Parizu pobedom nad Liverpulom u finalu (1:0) golom Vinisijusa. Tu su i ostali domaći i internacionalni trofeji, kao i individualna priznanja Realovim igračima, možete videti i kopačke Peđe Mijatovića u kojima je postigao gol odluke protiv Juventusa u finalu Lige šampiona 1998. godine i kada je Realu doneo 32 godine čekanu evropsku titulu.

Jovana Aleksovski

Prikazana je i 3D simulacija izgradnje stadiona i kako će on izgledati posle rekonstrukcije, a može se videti i kako se menjao Realov grb kroz istoriju. Poseban odeljak posvećen je i trofejima košarkaškog kluba čiji broj takođe nije mali.

Poslastice su ostavljene za kraj posete – fotografisanje sa replikom pehara Lige šampiona, a što Madriđani naplaćuju 15 ili 19 evra, zavisno od toga koju veličinu fotografije želite. Odatle – pravac Realov butik sa najvećim izborom dresova koji za odrasle koštaju 105 evra, a pored ostalog postoje i dečiji kompletići dresova i šortseva koji koštaju 50 evra. Pritom dobijate i link i kod preko koga možete da fotografiju dobijete i u elektronskom obliku. Ako ne žurite, možete da u povratku zauzmete i mesto na tribinama, ali mi smo sebi postavili i drugi zadatak – sa ''Bernabeua'' pravo na ''Metropolitano'', dom Realovog najvećeg rivala, Atletika.

Nije blizu, morali smo da požurimo, s obzirom na ranije zakazan termin, ali smo stigli na vreme u predgrađe Rosas. A tamo, znatno drugačija slika nego na ''Bernabeu'' i to ne samo zbog toga što nema nikakvih građevinskih radova. Sa poslednje stanice metroa izlazi se odmah na plato na kom se nalazi ''Metropolitano'', ali smo ispred stadiona zatekli veoma mali broj ljudi. Gotovo nikoga. Tu je par ugostiteljskih objekata,  gde smo nešto kasnije sreli samo dvojicu naših ljudi koji su takođe doputovali u Madrid zbog Partizanove košarkaške utakmice protiv Reala.

Na ulazu su nas ljubazno dočekali i uputili ka vodiču kod koga je unutra već stigla grupa od desetak ljudi sa različitih strana sveta. Krenuli smo u obilazak. Najpre pogled iznad parkinga gde ovoga puta nismo mogli da vidimo šta voze fudbaleri Atletika, s obzirom na pauzu zbog Mundijala. Odatle pravo u predsedničku ložu, gde se nalazi i bista Dijega Simeonea, nekadašnjeg fudbalera, pa dugogodišnjeg trenera koji je u obe uloge bio i ostao deo najvećih Atletikovih uspeha. A onda, najlepši deo za svakog posetioca – silazak na teren.

Darko Mitrović

Mislili smo da ne možemo da očekujemo mnogo više od toga, ali je nam je i svlačionica bila dostupna, mogli smo i tamo da se malo odmorimo, a na putu ka svlačionici zidove krase fotografije brojnih fudbalskih velikana koji su igrali, ili još uvek igraju za Atletiko.

Darko Mitrovic

Mene je tu najviše zanimalo da pronađem nešto o treneru Radomiru Antiću i svojevremeno najboljem igraču ''Jorgandžija'' Milinku Pantiću koji su ostavili neizbrisiv trag osvajanjem duple krune u sezoni 1995/96. Obišli smo nekoliko prostorija, ali osim jedne grupne fotografije sa šampionskog slavlja, nisam uspevao da pronađem bilo šta gde je ovaj srpski dvojac negde izdvojen.

Ali, Jovana je (opet) bila u pravo vreme na pravom mestu.

I dok sam ja uporno tražio fotografije po zidovima, ona je iskoristila mogućnost da ''telefonira'' pojedinim ponuđenim igračima. I, upravo tu možete da izaberete Milinka Pantića i da čujete i njegovu telefonsku poruku iz koje smo saznali da se njegov dres nalazi vrlo blizu te interaktivne ''telefonske govornice''. I zaista, pronašli smo ga, ali u jednoj fioci, iznad koje je istaknuta Pantićeva bista, njegovi dresovi iz tog slavnog perioda devedesetih, novinski naslovi, a ono što nam je malo zasmetalo je što tu malo više nije istaknut i legendarni trener Antić, osim jednom omanjom fotografijom u ćošku te vitrine.

Darko Mitrovic

S druge strane, nalazi se improvizovana tribina odakle možete da se podsetite brojnih Atletikovih utakmica, čiji se segmenti stalno ''vrte'' na velikom ekranu.

Iznenađenjima nije bilo kraja, tu su i interaktivni ekrani, dvogledi, zahvaljujući čemu svi posetioci ovog modernog objekta mogu da ''iz prvog lica'' dožive Atletiko, da se, na primer, nađu pored Simeonea pored aut-linije dok vodi utakmicu, ili iza gola u trenutku kada fudbaleri Atletika pogađaju protivničku mrežu, da osete atmosferu kada sa tribina ''zagrmi'' 68.000 ljudi... Tu su i virtuelne tetovaže, zatim razni izazovi, poput isprobavanja refleksa i još koječega. Na kraju smo posetili i još veći, ali i cenovno pristupačniji Atletikov butik u poređenju sa Realovim, pa tako dres ''Jorgandžija'' možete da pronađete i za 90 evra. Ni ovde nije izostalo fotografisanje, a za razliku od Reala koji nudi fotografije sa peharom Lige šampiona, u Atletiku možete da izaberete igrača ili trenera koga će u fotošopu da smeste pored vas. S obzirom na malo vremena koje smo imali do polaska na utakmicu Real - Partizan u ViZink centar, uz bogat i raznovrstan sadržaj sigurno nam je nešto i promaklo. Do nekog sledećeg puta...

Jovana Aleksovski