Sportske u Napulju – Ludo, luđe, Napolitanci

Napoli je šampion Italije. Čekali su Napolitanci ovaj momenat pune 33 godine i dočekali. A, verovatno niko nije zaslužio više nego oni. Možda Napoli nije bio najbolji tim Italije na terenu u godinama za nama, ali navijači svakako jesu. Ovaj grad živi za fudbal. Ovaj grad živi za klub.

Upravo iz tog razloga krenuli smo na jug Italije. Pa, da krenemo od početka. Ekipa je krenula iz Beograda, sletela u Napulj i sve je delovalo idealno u tom trenutku. Svi ste verovatno već čuli priče o napuljskom saobraćaju. I mi smo. Ipak, ovo se ne može dovoljno dobro dočarati, potrebno je doživeti. Saobraćajna pravila ne postoje, semafori su samo formalnost, a vozi se gde god postoji slobodan prostor – bilo da je to u desnoj traci uz još jedan auto paralelno pored tebe, bilo da je u levoj traci, pa čak i bilo da je u jednosmernoj ulici u kontra smeru. Prijatelj i ja nismo mogli da ne prasnemo u smeh, što je taksistu iznenadilo, pa nas je pitao zašto se smejemo. Na naš odgovor da nam je čudno da se vozi u kontra smeru, dobili smo kratku repliku „Ah, to je ovde normalno!“. Upozorio nas je da ne može da prolazi kroz centar grada zbog gužve, ostavio nas je uz rečenicu „Tu ste vi, samo još malo ovde desno“. Treba li da napominjem da smo pešačili još pola sata? Uzbrdo.

Šetnjom do smeštaja, nismo mogli da ne primetimo automobile koji stoje pored puta. Gotovo svaki je oštećen – izgreban, ulubljen ili sa razvaljenim branicima. Nemali broj i bez retrovizora...

E, sada da kažemo da naš put do smeštaja nije najgori deo vožnje naše ekipe. Stigao nam je i poslednji član, ali u 21h umesto u 15 časova. Prijateljica koja je letela za Rim, krenula je vozom ka Napulju, ali... Dogodilo se nešto što je, bar za nas u Srbiji, neverovatno. Čovek se bacio pod voz i železnica je blokirana. Na kraju dana, ekipa je u punom sastavu, uz mnogo saobraćajnih oscilacija.

Stigli smo u smeštaj, ali to nikako nije bilo ono što smo očekivali. Umesto izdvojene sobe, smešteni smo  u jednoj prostoriji od oko 30 kvadrata, uz jedan i po krevet – trosed i ležaj za jednu osobu. Vrata od kupatila koja je teško zatvoriti, kao i prozor na kupatilu – okrenut ka sobi! Zaista nešto što do sada nismo nikada videli. Ipak, verujemo da će sve ovo doprineti da doživljaj bude još bolji.

A, sada ono glavno! Grad koji diše svetloplavo. Apsolutno svaka ulica, svaki deo, nosi obeležje kluba. Bilo da je to zastavica, grafit ili mural. Pozitivna atmosfera odiše čitavim Napuljem, navijači u velikoj meri obučeni u dresove kluba, a nalepnice sa klupskim bojama oblepljene su svuda. Generacija koja je posle više od tri decenije vratila titulu podno Vezuva ostaće zlatnim slovima ispisana u istoriju ovog grada, a pre svih Viktor Osimen i Hviča Kvaračhelija. Ljubav navijača prema igračima je neopisiva. Ali emocije prema jednom čoveku su ipak nešto posebno. Još početkom vožnje sa čuvenim taksistom, jasno nam je stavio do znanja – Maradona je #1, a na drugom mestu je Isus. 

Zaista, uverili smo se u to, Dijego je ovde Božanstvo. Murali i grafiti su po čitavom gradu, navijači imaju istetoviran njegov lik, a dresove sa brojem 10 nose apsolutno svi – od najmlađih do najstarijih. Kada smo stigli do najpoznatijeg murala u Napulju, naježili smo se. Mnogo, zaista mnogo ljudi, iako ništa ne govore, na neki čudan način pokazuju ljubav prema njihovom Bogu. A, onda su progovorili... Počelo je skandiranjem, a zatim i prešlo na pesme posvećene legendarnom El Pibeu. Scena koja ostavlja bez teksta.

Koliko su Napolitanci posebni, pokazuje i za nas jedan poseban mural, posvećen našem Siniši Mihajloviću sa natpisom "od Napolitanaca u tvoju čast, veliki čoveče". 

Ovaj narod je zaslužio ovu sreću koju mogu da im donesu samo njihovi ljubimci na zelenom tepihu. Srbi možda jesu nebeski narod, ali Napolitanci su nešto posebno. Danas nas čeka novi dan, nove avanture i, verovatno, nove scene koje će svakom od nas ostati zauvek urezane u najlepše sećanje.

Iz Napulja: Nikola Mikerević