Spremite se, sledi “Superklasiko”

Istina je da su Argentinci učili fudbal od Engleza, ali je takođe i njima postalo vidljivo da igru treba očistiti od evropskih primesa i da su zapravo talentovaniji od očeva osnivača.

 "La Nuestra" ili "Naša" kako su nazvali svoj kriolo stil bio je virus za naciju pa je u Buenos Airesu živelo oko 500 klubova.

 Fudbal se rodio u pregrađima i na dokovima, i Boka i River Plata nastali su iz bede, to što će se kasnije ovi drugi odseliti na sever grada u Njunez i početi da troše u ono vreme ekonomske depresije nezamislive sume za fudbalere drugih klubova.

 Tako su i dobili nadimak "Milioneri". Samo, nećete nikada čuti navijače Boke kako ih tako zovu, oni su jednostavno Gallinas (odnosno "Pilići"), što se odnosi na navodni kukavičluk, to jest odsustvo muškosti. U tim danima, Boka je nametnula svoj stil, sličan urugvajskom "gara charrua", najviše se boriš kada između tebe i zida nema ničega, dok je River bio bliži prezrenom brazilskom talentu za igru.

 "Ofarbaš nokte i izađeš na teren, user… se kad je najvažnije", postoji i jedna pesma na Bokinoj tribini, posvećena mitskom porazu Rivera protiv Penjarola 1966. Na neki način, opravdali su nadimak, izgubili su treću utakmicu, baraž, iako su vodili sa 2:0 na poluvremenu, rival je stigao do produžetaka i dobio sa 4:2.

 Na "Monumentalu" će odgovoriti prasetom obučenim u žuto-plavo. Boje Boke su slačajno bolje jednog švedskog broda koji je uplovio na dokove dok su Italijani pravili klub i pogađali se oko boje. Sećanje na svoju rodnu Đenovu iz koje su isplovili u novi svet, doneli su u pregrađe "La Boku", tamo gde se govorilo posebnim "Zena" dijalektom, danas kada kažete Xeneizes, to je Boka.

 Rivali iz Rivera ih zovu "Chanchitos" što u slengu znači "prljavi" ili "siromašni", nekad će ih nazvati i "Bosterosima", odnosno skupljačima smeća. Legendarni Angel Labrunja, jedan od one čuvene Riverove La Maquine i čovek koji je dao 16 golova najvećem rivalu je na "Bombonjeru" izlazio zapušenog nosa.

 Ali, te razlike su se izgubile. River ima veliki broj navijača, a njihovi legendarni predsednici, Alberto Armando ili kasniji predsednik države Makri, su bili sve samo ne siromašni. Ovaj prvi je imao licencu za Fordova vozila, nogom je otvarao kabinete vlasti, a napravio je i "Bombonjeru".

 Zvanični podatak je da više od 70% Argentinaca navija za jedan od ova dva kluba, 41.5% za Boku, oko 32% za River.

 Bilo je jasno igrača koji su nosili dres oba kluba, Oskar Ruđeri koji je otišao tim putem je to opisao kao način da vas niko ne voli.

 "Jedni vas otvoreno mrze, drugi vam nikada neće verovati", rekao je čovek koji je postao prvak sveta nakon što je izdao Boku, doneo Riveru titulu. Makar taj jedan trenutak, dok je zemlja vrištala od sreće 1986. nije bilo bitno, posle su ga vređali kao i ranije...

 Kaniđa je zabio nož u srce Riveru, ne samo jer se iz Evrope vratio u Boku i onda se deklarisao kao navijač, već jer ih je probušio 1996. postigavši het-trik na "Bombonjeri".

 U Riveru su bili dovoljno ludi da proglase Batistutu netalentovanim, Danijel Pasarela ga je krajem osamdesetih oterao u Boku gde je bio najbolji strelac lige i otišao u Fiorentinu.

 Svaka utakmica je priča za sebe, Tevezov "pileći ples" kada je isključen u 89. minutu posle gola. U nadoknadi Boka je primila pogodak pa je River otišao u finale Kopa Libertadores.

 Jednom se igralo narandžastom loptom, navijači Boke su zasuli teren papirom, kako bi sprečili slavlje Rivera i počasni krug na "Bombonjeri" posle trofeja, nije bilo načina da se očisti, to je čuveni "narandžasti derbi".

 Idoli poput Maradone sa jedne i Enca Frančeskolija sa druge strane, nikad nisu ni pomislili da zaigraju za ove druge, Dijego je čak rekao da bi mogao jedino da se uvuče na "Monumental" u Riverovom dresu i baci bombu…

 Zanimljivo da je u La Boka Bariju, odnosno na jednom od uglova ovog kvarta, igran kako kažu najbolji tango na svetu, što je možda u suprotnosti sa stilom voljenog kluba, oni jednostavno vole da pobeđuju grubo. Nisu igrali tango na procesiji 2011. kada su nosili kovčeg u bojama Rivera, nakon što je rival ispao u drugu ligu. Ne, skakali su gore dole, imitirajući lift, kao sudbinu "Milionera" koji nikada više neće stići do vrha.

 Nije da su bili neki proroci, River Plata se vratila odmah, ugurali su ih u ligu, pa su od tada bili po treći put šampioni Južne Amerike 2015. a uzeli su i dva kupa. Sve to i danas za pojasom, plus još par Kopa Libertadores ima Marselo Galjardo, trener koji je Riveru čiji je bio i igrač vratio dostojanstvo.

 Ima mnogo tih priča, Rikelme je jednom dao dres Aimaru, ali je odbio da uzme Pablov, jer bi morao da promeni kuću, ako bi uneo tu nesreću preko praga. Pomenuti Anhel Labrunja je rekao da bi voleo da bude trener Boke da namerno izgubi sve utakmice...

 Kako sada stoje stvari?

 River je, kako rekosmo u poslednjih šest godina, osvojio sve: tri kupa, dva Kopa Libertadores, Sudamerikanu, tri Rekope, ali nedostaje titula i to već sedam godina. Iako su tim sa najviše uspeha u poslednjih 10 godina van Argentine (izgubili su i jedno finale Kopa Libertadores od Flamenga), nedostaje potvrda u domaćem šampionatu.

 Sa druge strane Boka Juniors je pet puta bila šampion Južne Amerike, ali od 2007. lčeka titulu. Oni su osvojili kup, kao i Kup Dijega Maradone, koji se igrao prošle godine u sezoni Kovida. Uz to, dominiraju u domaćem šampionatu od 2015. godine, četiri titule u Argentini.

 U ligi, u poslednjim godinama i pored svih uspeha na tlu Južne Amerike River ima negativan skor sa Bokom, za deset godina su dobili četiri puta.

 Ako ste čitali našu najavu, znate da se prvenstvo ove sezone igra po skraćenom sistemu, svako sa svakim, ali nema revanša. Odnosno "Superklasiko" videćemo samo jednom i to za vikend kada je Boka na "Monumentalu". Nakon polovine prvenstva, River ima realnu šansu da se dokopa titule, ispred je samo Taljereš Kordoba. Boka ima šest bodova manje, ali daleko od toga da je odustala...