Šta je zapelo u viziji Brendana Rodžersa?

Prošle sezone je Liverpul takođe slabije počeo, što se poklopilo sa odsustvom Suareza. Kada se Suarez vratio, malo po malo Liverpul je počeo da liči na ekipu sa kraja sezone, kada su neverovatnom serijom od 11 uzastopnih pobeda došli nadomak titule. Suarez i Staridž su postigli neverovatna 52 gola u sezoni, što je nezapamćeno u Premijer ligi. Kada ekipa ostane bez dva takva napadača (jedan prodat, drugi povređen), jasno je da nije lako razviti igru koja ih je krasila sa njima dvojicom. Ipak, Liverpul je dobio novac kojim je prodajom Suareza “osvežio” tim, a sada ćemo podvući crtu i videti kako je Rodžers kupovao.Da li je Rodžers napravio greške u selekciji?

Liverpul su napustili brojni igrači, ali prema zvaničnim podacima, oni su dobili obeštećenja za svega trojicu. Pepe Reina i Danijel Ager su prodati za ukupno 7 miliona evra, dok je transfer Suareza Liverpulu doneo neverovatnih 81 milion evra. Da vidimo kako je to potrošeno:

Adam Lalana – 31 milion evra; Dejan Lovren – 30 miliona evra; Lazar Marković – 25 miliona evra; Mario Baloteli – 20 miliona evra; Alberto Moreno – 12 miliona evra, istu cenu su imali i Emre Čan i Divok Origi, koji je ostao do kraja sezone na pozajmici u Lilu, a Riki Lambert je koštao 5,5 miliona evra.

Kada se pogleda učinak dovedenih fudbalera, jasno je je Rodžers žestoko omanuo u proceni. Ipak, stvari su mogle biti mnogo drugačije da je sve što je planirano u Liverpulu i ostvareno…

Da se još jednom vratimo na prošlu sezonu – svi se sećaju kako su Suarez i Staridž dominirali, neki se sećaju i smešnih kikseva, na prvom mestu Kolo Turea u odbrani, utakmica sa 5 i više golova gde kao da se Liverpulov napad bori da da više golova nego što njihova odbrana može da primi.

Ipak, pored tih događaja koji prirodno ostaju najduže zapamćeni, neki Liverpulovi veznjaci su imali vanredno dobru sezonu. Naravno, mislim na Stivena Džerarda i Džordana Hendersona.

Džerard je već veteran. Prešao je tridesetu, posle sezona u kojima je nosio Liverpul do finala i titule u Ligi šampiona polako kreće njegov pad. Ipak, prošle sezone je proživeo drugu mladost, možda otpevao i labudovu pesmu. Od 2009. kada je Džerard odigrao sezonu karijere i postigao čak 16 golova, nije prešao brojku 10. Ipak, to mu je pošlo za rukom prošle sezone, kada je postigao 13. Ali, njegove partije se nisu odlikovale samo tim sjajnim golovima, po pravilu kada je Liverpulu to najpotrebnije, već i njegovom sigurnošću na lopti, u distribuciji, pravovremenim dodavanjima, ali i prisutnošću u defanzivi. Time je kapiten Liverpula uspeo da rastereti svog partnera na većini mečeva Hendersona, i omogućiti mu da radi ono što zna najbolje – da trči, vrši presing i markira najopasnijeg veznog fudbalera protivničke ekipe.

To je sasvim dobro funkcionisalo, Liverpul je primio dosta golova, ali je većina tih golova bila posledica grubih grešaka odbrane, ali je najbolnija ona Džerardova protiv Čelsija, kada se okliznuo i zatim nemoćno gledao kako Demba Ba kao brzi voz prolazi pored njega i raspršuje san o tituli. Ako izuzmemo te greške, sistem odbrane ekipe je bio jako dobar, presing je sjajno funkcionisao i Liverpulovi protivnici su, pogotovo u onoj seriji od 11 uzastopnih pobeda, uspevali samo na trenutke da diktiraju igru. Ogroman deo vremena su se branili i borili da prežive protiv fantastičnih napadača Liverpula.

Dakle, šta se promenilo? Pratimo Rodžersovu ideju prilikom dovođenja pojačanja, i deluje da su njegove premise bile dobre. Dovedena su tri igrača iz Sautemptona, Lalana, Lovren i Lambert. Sautempton je prošle sezone bio ekipa koji je čak možda i bolje od Liverpula vršila presing i ideja je jasna, ojačati svaku liniju ekipe tim igračima koji bi se teoretski lako uklopili u sistem Liverpula, i zamenili slabe karike u postavi – Lovren bi zamenio Agera, dok bi Lalana zamenio Alena. Lambert bi služio kao podrška drugim napadačima za neke specijale, najčešće kada Liverpul juri rezultat, omogućio bi Liverpulu da pokuša i dugim loptama i kupio otpatke pošto se tu najbolje snalazi.

Došli su i Marković, Čan i naravno Baloteli. Kada pogledamo prvu dvojicu, ponovo je jasna namera – još jedan jako brz krilni igrač koji će moći da igra u nekim postavkama zajedno sa Sterlingom po krilu, Čan je holding vezni fudbaler koji je doveden da donese još više čvrstine u vezni red Liverpula, dok se za Balotelija jednostavno ne vidi jasna ideja niti zbog čega je on tu. Ne želim da ulazim u priču da li je Baloteli prehajpovan igrač, niti da li je on Rodžersu bio nametnuto rešenje ili panična kupovina. Ipak, jasno se vidi da Italijan uopšte nije igrač za ovakav Liverpul.

Sva ostala pojačanja Liverpula, čak i ako je Rodžers žestoko promašio u proceni Lovrena i Markovića i uloge koju bi oni mogli da iznesu, prate određen koncept i šablon. Rodžers je hteo da nastavi sa filozofijom koju je implementirao u prošloj sezoni, bukvalno da je kopira, i samo da zameni igrače koji mu nedostaju. Naravno, nije mogao tek tako da zameni jednog od najboljih fudbalera na svetu Suareza, ali je morao da dovede drugačiju zamenu za njega.

I tu dolazimo do ključne greške – odustajanja Liverpula od Remija. Francuski reprezentativac Loik Remi bio je na pragu Liverpula, ali su Redsi odustali od njega zbog izvesnih zdravstvenih problema ovog napadača. Koji ni najmanje nisu smetali Murinju koji ga je ubrzo pokupio.

Šta donosi Remi, a šta Baloteli?

Baloteli je, kao što smo mogli videti u dosadašnjem toku ove sezone, igrač koji voli da drži loptu u nogama. Često šutira iz svih mogućih pozicija, kada dobije loptu najčešće on sam završava akciju. To ubija protok Liverpula, stvara lošu atmosferu i kontraefekat za vreme meča, jer ostali igrači koji su radili mnogo da distribuiraju loptu napred, i nastavili sa kretnjom kako bi stvorili veliku priliku pred samim golom, budu bukvalno izdani nekim iz plejade Balotelijevih sebičnih poteza. Ekipa posle takvih napada pada, i neretko se dešavalo da Liverpul neposredno po Balotelijevom propuštanju prilike primi gol na drugoj strani.

Remi je igrač koji je sušta suprotnost Italijanu. Ne možemo reći da je njegov kvalitet približan Suarezovom, niti da je baš taj tip igrača, ali je svakako bliži onome što Liverpulu treba od Balotelija. Remijeve neumorne kretnje i ulaženje iza leđa protivničke odbrane bi sigurno donele Liverpulu mnogo više bodova od ovog broja koji sada ima, što bi takođe podiglo samopouzdanje timu i bez sumnje bi Redsi bili mnogo opasniji rival ostalima.

Još jedna greška koju je Rodžers definitivno napravio je lako odricanje od Agera, koji je verovatno bio najbolji štoper Liverpula. Danac je bio povređen, u lošoj formi i u sukobu sa menadžerom, ali rokadom Lovren-Ager praktično ništa nije dobijeno, a u kasi je minus od preko 15 miliona.

Povratak Staridža će najverovatnije delovati kao melem na ranu za ovu ekipu. Da li će to biti dovoljno za preokretanje sezone ostaje nam da vidimo.