Šta se dešava sa Bašakšehirom?

Znate priču o Bašakšehiru, čudo iz istanbulskog kvarta, ili bolje da kažemo omraženi klub bez porekla, sa moćnim sponzorima i pod Erdoganovim kišobranom. Iako će oni demantovati da postoji mutno finansiranje iza kluba koji je osvojio titulu prošle sezone, navijači tri najveća turska kluba jasno tvrde suprotno.

Bašakšehir je pre dve godine bio drugi, a prošle sezone je osvojio tursku titulu. Oni su postali šesti klub u istoriji države, uz veliku trojku, Trabzon i Bursu koji je prošao prvi kroz cilj.

Time su navukli još veći animozitet, ali nije da ih je bilo briga, usledio je istorijski debi u Ligi šampiona.

Međutim, danas kada pogledate tabelu turske lige, šampion je u zoni ispadanja.

Deluje čudno, no pogodilo ih je prokletstvo turskog fudbala.

Obično timovi koji nastupaju u Ligi šampiona se silno istroše i u ligi beleže znatno slabije rezultate. Ali, niko nije bio ovako loš, iako je klub iz Istanbula doveo veliki broj igrača, recimo nekadašnjeg fudbalera Junajteda, Brazilca Rafaela, pa Đulijana koji je igrao za Fener i ranije Zenit, Bolija iz Seltika, Tolgu, Turuka, Čadlija, verovali ili ne potrošili su 50 miliona evra na pojačanja, podmladili tim, i delovalo je da će, ako ne na samom vrhu sigurno biti u top četiri.

Otišlo je nekoliko poznatih imena, ali uglavnom na pozajmice, jednostavno nisu imali mesta u rosteru, pa kada moraju da napuste klub Robinjo, Inler, Jojić, Eljero Elija, Škrtel, Kliši, jasno je da je konkurencija trebalo da bude paklena.

A onda su usledili porazi, Bašakšehir je dobio šest utakmica ove sezone, istina pobeduli su Junajted u Ligi šampiona, ali su to bili i jedini bodovu u grupi u kojoj su bili PSŽ i Red Bul Lajpcig. Prava „grupa smrti“ za Turke, primili su 18 golova u šest mečeva i završili takmičenje u Evropi. Nisu osvojili ni Superkup, tukao ih je Trabzon na startu, a uprava je krajem januara reagovala, Okan Buruk je smen jen, Ajkut Kočaman je preuzeo klupu.

Nije uspeo da promen i ništa, izgubili su lako od Galatasaraja, pa novajlije Karamguruka, i onda Gestepea prošle nedelje. Loše vesti se nižu, u Istanbul sada stiže Trabzon.

Mnogi veruju da suvi kvalitet više ne radi, da su naučili da igraju protiv njih i da manji klubovi ponavljaju istu taktiku, zatvore se u čekaju kontru. Šampion je primio 43 gola, najviše u ligi uz Genčerbiligi, u napadu deluju haotično, soliraju, nemaju ideju. Kod kuće imaju problem sa slabima, recimo Trabzon su tukli u gostima, ali su na svom stadionu (njima korona ne smeta toliko, nemaju neku podršku) su se gostili Gacijantep, bod je odneo i Denizli koji recimo već deluje kao tim koji će se vratiti u niži rang.

U ovom trenutku, Bašakšehir je bod ispod zone spasa, ove godine ispadaju četiri tima, očekuju da će igrati bolje kada se osveže i kada nema Lige šampiona, ali teško da se to može uzeti kao opravdanje, ovaj tim je i posle završetka takmičenja u Evropi nastavio da gubi.

Šta će se desiti sa klubom, ako ispadne, teško je reći, mnogi, makar Erdoganovi protivnici će biti presrećni, ali se veruje da ih vladajuća AKP partija neće pustiti niz vodu.

Makar takva teorija zavere vlada trenutno u turskom fudbalu.