Stepijev Ajntraht - Zlatne godine “Orlova”!

Kada se pogledaju brojevi, Ajntraht je jedan od sedam klubova u Bundesligi koji je proveo najviše sezona u eliti. On je i ponos pokrajine Hese, Die Adlet, odnosno "Orlovi" su bili jedan od osnivača Bundeslige, u većem delu istorije nemačkog najkvalitetnijeg takmičenja bez njih se ono ne može zamisliti. Nekadašnji "Vald" stadion bio je poprište velikih bitaka, mesto na kome su se osvajale i gubile titule.

Od kada Bundesliga postoji u ovom obliku, od 1964, klub je proveo 33 godine u eliti i uglavnom u tim periodima završavao u gornjoj polovini tabele. Ali, njihov najfiniji čas stigao je rano, pre stvaranja nacionalnog engleskog šampionata. Naime krajem pedesetih je Frankurt za dve godine prvo bio prvak Nemačke (tada podeljene u više regionalnih liga), a onda se dokopao i sledeće sezone finala KEŠ i duela sa Realom, daleko najmoćnijim timom tog vremena. Izgubili su sa 7:3, četiri gola im je dao Puškaš, tri Alfredo Di Stefano. Ispadali su od tada četiri puta u niži rang, ali i ostavili dva treća mesta u Nemačkoj. Legendarna godina je 1992. na klupi je bio naš Dragoslav Stepanović, Štutgart i Dortmund su završili izjednačeni sa po 52 boda, "Švabe" su osvojile titulu zbog bolje gol razlike, a "Orlovi" su bili treći, imali dva boda manje. Te sezone, igrali su daleko najlepši fudbal u Nemačoj, dali čak 76 golova, imali i najbolju gol razliku.

U poslednje kolo tri tima su ušla sa po 50 bodova, Ajntrahtu je samo bila potrebna pobeda, na papiru su imali najlakši meč, protiv otpisane Hanze. U Roštoku su izgubili, dok su rivali slavili, Štutgart je savladao Leverkuzen u gostima, Dortmund trijumfovao protiv "Zebri" u Duizburgu, srca navijača su bila slomljena, propuštena je istorijska šansa za titulu.

U tom Stepijevom timu bili su Entoni Jeboa, Andi Meler, Aksel Kruze, Binc, Bindelvald, Ralf Veber, Uve Bajn, ta godina ih je proslavila. Pre poslednjeg kola Ajntraht je četiri meča bio prvi na tabeli, preuzeli su vođstvo ponovo nakon pobede u Leverkuzenu, ali nisu slavili u dva poslednja meča, remi protiv Verdera i već opisani poraz u Roštoku. Imali su 1:1 i još pola sata da postignu gol za titulu, ali u samom finišu kada su svim silama jurnuli ka golu rivala, primili su pogodak. Svejedno, ni remi nije značio ništa. Titula je, mnogi kažu izgubljena sedam dana ranije na "Valdu" kada im je gostovao Verder. Vodili su od početka, kontrolisali meč, a onda u finišu za dva minuta su dozvolili "Kiviju" Ruferu i Alofsu da okrenu rezultat. Jeboa je dao gol za 2:2, da su dobili "Zelene" koji su te godine sve karte bacili na KPK, bio bi im potreban samo bod protiv Hanze.

Ovako, razočaranje je bilo veliko, a niko nije mogao da se otme utisku da je najbolji tim završio bez nagrade.

Stepi je inače prethodne sezone zamenio Jorga Bergera u poslednjih devet kola prvenstva, dobio šest mečeva, izgubio samo dva puta, pa se Ajntraht dokopao četvrte pozicije, a u polufinalu kupa su igrali ponovljeni meč sa kobnim Verderom i izgubili sa 6:3. Vodili su u prvom meču, koji je posle produžetaka završen 2:2 i nisu izdržali, a da stvar bude gora Nigerijac Toni Jeboa je dobio crveni karton.

Ali, Stepanović je dobio posao u narednoj sezoni, gde mu je, kako ste videli, izmakla titula. Sledeća godina nije bila tako uspešna, srpski trener je bio na klupi do kraja marta, porazi od Dortmunda i Gladbaha u prvenstvu i eliminacija od Leverkuzena u polufinalu kupa su mu izvukli stolicu, nasledio ga je Horst Herem stabilizovao ekipu, mada nije blista, na kraju opet treći, Jeboa je te sezone dao 30 golova, ali ovoga puta nisu bili ni blizu borbe za "Salataru".

Sledećih sezona je počeo pad, stigli su Radmilo Mihajlović, naš Kompjenović (Stepijev kasniji zet je zaigrao za ekipu, tu je bio veteran Dol, Gaudinjo i čarobnjak Okoča), igrali su lepo, ali završili kao peti. Te godine je Ajnraht igrao i četvrtfinale Kupa UEFa, ispo na penale od Salcburga.

Sledeće godine stigli su do iste faze, ali je Juventus bio prejak, pad u prvenstvu se nastavio, ni Topmeler, ni te druge sezone Hajnkes nisu uspeli da naprave pomak.

Stepi se vratio u proleće 1996. no nije ih spasao, Ajntraht je kao pretposlednji ispao iz lige, to je bio i kraj zlatnih godina.

Od tada se šetaju između dva ranga, dve godine nakon ispadanja su se vratili, ali ponovo se početkom veka našli u "Cvajti", od tada su ispadali dva puta. Ajntraht ima trofej u kupu, pre četiri godine u Berlinu su Rebić i Gaćinović šokirali Bajern i doneli trofej u Hese.

Usledila je istorijska godina, stigli su Luka Jović i Filip Kostić, Ajntraht je isprašio Šahtjor, eliminisao Inter, Benfiku i onda posle penala stao protiv Čelsija u polufinau LE. Bio je to najfiniji čas kluba koji se prethodnih sezona borio za Ligu šampiona, ali redovno gubio dah u finišu.

Sada je i Adi Hiter prošlost, otišao je i Andre Silva. Davna prošlost je Aler, Luka Jović se vraćao bez efekta, ali ovo je najslabija sezona, ili liči da će biti za "Adlere" u poslednjih četiri godine. Ajntraht je u sredini tabele, od efikasnog tima koji je plenio nije ostalo ništa, utopili su se u prosek iako su doveli Lamersa, Santos Boresa, Pasijensiju, Lindstroma, Haugea iz Milana, nije dovoljno.

Bolje im ide u Ligi Evrope, ali niko ne veruje da mogu da naprave podvig od pre nekoliko godina i dođu u poziciju da razmišljaju o evropskom finalu.

Ali, ko zna, ovaj tim je uvek nalazio načina da iznenadi...

Zaboravili smo, Ajntraht je 1980. osvojio Kup UEFA, iznenadili su favorizovane zemljake iz Gladbaha, izgubili 3:2 u gostima, a onda je mitski Fred Šaub dao gol na krcatom “Valdu” deset minuta pre kraja,zbog pogodaka u gostima, Ajntraht je osvojio prvi i jedini evropski trofej. Ali, o tome drugom prilikom...