Strazbur - Vengerova škola

Da nije bratimljenja sa Čelsijem, verovatno danas ne bismo pisali o Strazburu u brojnim superlataivima. Činjenica je da rade odličan posao na polju uzdizanja kluba, prikupljanja i razvijanja mladih igrača, te kasnije distribucije na tržište. Renoviraju stadion i klub igra evropsko takmičenje. Ipak, navijačima se ne dopada način upravljanja organizacijom, odnosno činjenicom da usled konekcije sa Čelsijem služe isključivo kao ogranak ’’plavaca’’.

Strazbur je klub duge istorije i ove godine slave čak 120 godina postojanja kluba. Isprva kao FC Nojdorf, kasnije kao klub imena koje danas poznajemo. Razlog je taj što je tokom francusko-pruskog rata veliki broj oblasti u Francuskoj bio pod okupacijom Nemaca. Kasnije, kada se Alzas vratio u ruke Francuske, ime kluba je promenjeno u Rasing klub Strazbur.

Danas proživljavaju najbolje dane još od sedamdesetih godina prošlog veka kada su kroz akademiju iznedrili lokalne momke koji su pomogli klubu da 1976. godine dođu do ponovnog statusa prvoligaša što je poslužilo kao kamen temeljac onoga što će se dogoditi tri godine kasnije. Strazbur nije mnogo promenio tim koji se domogao elite s izuzecima Žaksa Novija, Fransoe Pjaseckog i čuvenog Rajmona Domenekaa. Tim je sa klupe predvodio Žilber Gres, čovek koji se smatra mentorom Arsena Vengera.

Tu dolazimo i do samog, kasnije legendarnog stručnjaka, koji je rođen u Strazburu i u klub je stigao ispod radara zahvaljujući Maksu Hildu i Polu Francu. Hild je važio za čoveka čiji su timovi uvek igrali atraktivan i brz fudbal, da je igra trećeligaša Muciga koji je vodio nazvana ’’najbolja u amaterskom fudbalu’’, dok je Pol Franc neko ko je Arsenu Vengeru pružio znanja o nutricionizmu, izometriji... Njih dvojica su uz Žilbera Gresa ljudi koji su verovatno najzaslužniji što je momčić koji je za prioritet pokraj fudbala imao i studije – postao trenerska veličina i jedan od revolucionara fudbalske igre.

Venger je u Strazbur, klub za koji je navijao od rođenja, došao 1978. godine i bilo je svima jasno da on neće ostvariti impresivnu igračku karijeru. Tadašnji vezista prekomandovan je od strane Maksa Hilda iz sredine u srce odbrane gde je obavljao prljav posao, ali bez ključne uloge i pojavljivao se najčešće u utakmicama rezervnih ekipa. Debitovao je tek 1978. protiv Duizburga u UEFA kupu. Ipak, njegove preferencije bile su vezane za mlađe kategorije gde je učio trenerski zanat, te direktno nije previše doprineo u osvajanju titule prvaka Francuske iste sezone. Venger čak nije bio ni na proslavi istorijske krune jer je bio okupiran radom u mlađem timu.

Šampionska generacija Strazbura raspala se nakon što se u klub infiltrirao političar Andre Bord koji se maltene odmah sukobio sa trenerom Gresom želeći da organizuje izgled tima.

Doveo je sjajne igrače poput Karlosa Bjankija i Fransou Bračija, ali oni se nisu uklapali u viziju trenera Gresa. Otuda je i nastala afera ’’Gres-Bord’’ što je, logično, uticalo na to da ekipa ne odbrani titulu prvaka. Zasnivala se na Karlosu Bjankiju kog je Bord video kao startnog špica, ali za Gresa on nije bio kompatibilan sa ostatkom tima. Tako se postepeno rasipao poslednji šampionski tim ekipe iz Alzasa.