Sudamerikana - Kad “Uragan” ruši sve pred sobom!

 Kada se pomene "velikih 12" u Brazilu se misli na klubove iz Sao Paula, Palmeiras, Santos, Sao Paulo, Korintijans, velikane iz Rija, Flamengo, Fluminense, Vasko, Botafogo, dve strane "Grenala" u Porto Alegreu, Gremio i Internasional i vodeće klubove Minas Žeraisa, Atletiko i Kruzeiro.

Paranaense je 13. "prase" na neki način, najveći klub van elitnih. Njihova istorija ima sjajnih perioda, poznati su po nadimku "Furacao" odnoso "Uragan".

Naime, veliki tim iz pedesetih je bio možda i najbolji u Brazilu, ali nisu imali gde da se potvrde, jer nije bilo takmičenja na nivou država, pa su vladali surovo Paranom. Izašli su i van granica, na turneju u Paragvaju gde su masakrirali tamošnje klubove.

Čuveni trener tog vremena Motorzinjo je na raspolaganju imao majstore Vijanu, Džeksona, Sirena, Ruija i pre svega Nena, fantastičnog napadača. On je pre Paranaensea igrao za lokalnog rivala Koritibu, ali se posle dolaska iz rata predomislio prešao u crveno-crne i maltretirao nekadašnji tim. Neno je dao 21 gol u popularnom "Atle-Tiba" derbiju juga Brazila. Tih godina Paranaense je delio lekcije komšijama, u dva meča finalnog prvenstva im je dao 13 golova, pa su zaradili nadimak "Uragan" umesto dotadašnjeg "Tajfuna". Atletiko je inače klub koji su osnovali starosedeoci kako bi parirali Koritibi iza koje je stajala nemačka imigracija.

Paranaense je učestvovao u svebrazilskim takmičenjima od kraja pedesetih kada su već izgubili nekadašnju snagu, kup Brazila je osnovan kako bi se odlučilo ko će predstavljati Brazil u Kopa Libertadores. Bila su to vremena dominacije Santosa, a tek osamdesetih je tim sa juga Brazila ponovo imao sjajnu generaciju. Oni su bili četvrti u ligi, ali je posle došlo do opadanja moći i ispadanja.

Ipak, jedan veliki poraz je uslovio ogromne promene i bio uvod u dominaciju u gradskom rivalstvu sa Koritibom. Upravo su u derbiju 1995. doživeli katastrofu na Uskrs. Koritiba ih je tukla na njihovom terenu sa 5:1, izbili su neredi, igrači su bili prinuđeni da pobegnu iz grada, a navijači su prinudili upravu da podnesu ostavke. Nakon toga ništa nije bilo isto. Na kormilo je došao Mario Selso Petralja i započeo ambiciozni projekat "Atletiko total". Modernizovali su klub i već te godine ispred Koritibe su se vratili u Seriju A. Rival je imao bod prednosti, šansu da pobedom protiv Mođi Mirima izbori promociju. Ali, nisu uspeli, završilo je 1:1 u Sao Paolu pa je Atletiko pobedom kod kuće u poslednjem kolu protiv Sentrala osvojio drugoligašku krunu.

No, to je bio uvod u ono što je usledilo početkom veka.

Mario Serđo je napravio dobar tima, forsirao 3-5-2 i u sezoni u kojoj je smenjen, na njegov rad naslednik Ženinjo je osvojio prvu titulu prvaka te sezone. U ekipi je igrao kasniji svetski prvak Kleberson, pa Kleber, Adrijano, a ključ je bio Aleks Mineiro. On je stigao iz Kruzeira kao kusur za Vinisijusa, nije želeo da se preseli u provinciju ali ga je tadašnji trener "Lisica" veliki Fil Skolari ubedio da bi mogao da procveta u Koritibi. To se i desilo, zahvaljujući njegovim golovima "Hurikani" osvajaju titulu 2001. što je ostao jedini trofej u Seriji A. Ali i dragocen, dodali su zlatnu zvezdu (srebrna je kada osvojite Seriju B) i izjednačili se sa gradskim rivalom Koritibom koja je bila šampion Brazila još 1985. godine.

Međutim iako je imao padova, Atletiko je u ovom veku neuporedivo bolji od rivalski "Zelenih". Oni su ne samo igrali desetak puta u Kopa Libertadores već su i osvojili dve Sudamerikane. Prva je 2018. kada su tukli zemljake iz Baije i Fluminensea na putu do finala gde je pao kolumbijski Hunior. Za taj tim igrali su Lućo Gonzales legendarni Argentinac, pa Bruno Gimaraeš zvezda Njukasla, Renan Lodi koji je te sezone otišao kod Simeonea u Atletiko. Godinu dana kasnije je osvojen i prvi kup Brazila duplom pobedom protiv Internasionala.

I pre tri godine je Paranaense trijumfovao u Sudamerikani, tukli su Red Bul Bragantino u finalu u Montevideu.

Kruna je trebalo da bude Kopa Libertadores i to sa pomenutim Skolarijem na klupi. "Hurikani" su 2022. u nestvarnom nizu eliminisali Libertad, Estudijantes, moćni Palmeiras, u finalu su u Ekvadoru izgubili od Flamengo, rasplakao ih je Gabigol. Zanimljivo da to nije prvo izgubljeno finale za crveno-crne, pre dve decenije su potpuno neočekivano preko Sero Portenja, Santosa i meksičkog Čivasa stigli do finala. Tada su se igrale dve utakmice, zadržali su na svojoj "Baišada Areni" Sao Paulo, ali su u revanši primili četiri gola. Mala trivia, tada je za Paranaense igrao bivši Zvezdin fudbaler Evandro, ali i legendarni kapiten Sitija, Fernandinjo. On se pre dve sezone vratio u Koritibu i sada igra za Atletiko, ima 39 godina.

Paranaense je ove sezone ostao iza paragvajskog Amelijana u grupnoj fazi Sudamerikane što je iznenađenje, morali su u baraž. Rival je Sero Portenjo, doneli su remi 1:1, pa su favoriti za prolazak dalje u osminu finala na svom stadionu.

I derbi kola između Independiente del Valjea i Boke u Ekvadoru je završen bez pobednika i bez golova, pa nas na "Bombonjeri" očekuje zanimljiv revanš. I Kujaba koja debituje u međunarodnim takmičenjima je odolela u Čileu protiv Palestina. Možemo samo da zamislimo pritisak u revanšu u Mato Grosu.

Red Bul je favorit u Braganki posle 1:1 protiv ekvadorske Barselone u gostima, a Rozario je derbi o kome smo pisali pre sedam dana protiv Internasionala dobio sa 1:0. No, sve je otvoreno u Porto Alegreu. Libertad nosi solidnih 2:o u Ekvador protiv Univerzidad Katolike, a već je prošao dalje aktuelni osvajač LDU Kito, oni su kako smo i pretpostavljali uništili sa 3:0 kod kuće Always Readu iz Bolivije.

Rasing Montevideo je iznenadio Huačipato, "Stilerse" iz Čilea, dobio sa 3:2 i ima lepu šansu da prođe dalje.

Za osminu finala nas čekaju neke poslastice, recimo ako Boka prođe ide na Kruzeiro, moguće je da vidimo brazilske derbije između Internasionala i Fortaleze, i Bragantina i Korintijansa...

OVDE pogledajte kompletnu ponudu za Sudamerikanu...